Павел Јозеф Шафарик — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 22:
 
== Живот и дело ==
Пореклом је из источне Словачке, из сиромашног места КобељареваКобеларева. Његов отац Павле је био евангелистички проповедник и учитељ, а мајка Катарина. УШафарикови су били чешког порекла, и ту су се склонили за време "тридесетогодишњег рата".<ref>"Дело", Београд 1895. године</ref> Млади Шафарик је у периоду [[1806]]–[[1808]]. студираогодине, јепохађао гимназију прво у [[Рожњава|Рожњави]], апа [[1808]]–[[1810]]. године довршио у [[Добшина|Добшини]]. аПоложио је три разреда за две године и добро научио латински, немачки и мађарски језик. Уследиле су студије током којих је слушао филозофију, теологију и мађарско право затимизмеђу [[1810]]–[[1814]]. године у [[Кежмарок]]у. Године [[1815]]. отишао је на студије на теологијутеологије у [[Универзитет Фридрих Шилер|Јену]]. аПавел Шафарик јр по окончању студија, од [[1819]]. године<ref name="ШК "> СПОМЕНИЦА 1789-1989, 200 година школе у Кулпину, Мирослав Кривак 1989. Кулпин''</ref> почео да ради као професор и директор у гимназији у [[Нови Сад|Новом Саду]]. иУ туНовом Саду се [[1822]]. године оженио са сестом свог друга Карла, Боженом Јулијом Амброзијовом из Пожуна.<ref>"Глас народа", Нови Сад 1874. године</ref>
 
Године [[1826]]. је постао дописни члан ученог друштва из [[Краков]]а, а годину дана касније члан [[Варшава|Варшавског]] радничког пријатељства наука. Када је [[1833]]. године отишао у Праг, примио се плаћене обавезу да пише чешки, и водио је редакцију часописа „Muzejnik“ и „Světozor“.
Ред 30:
Павел Јосеф Шафарик имао је исте погледе на српски језик као и [[Вук Стефановић Караџић]]. Иако није писао српским језиком и није био [[Срби]]н, у великој мери је утицао на филологију српског језика у [[19. век]]у. И Шафарик и Вук су имали исте погледе на корпус српског језика и литературе. Име Шафарика треба да буде убележено као име пријатеља српског језика, писца прве историје српског језика и једног од најзначајнијих српских библиографа свих времена.<ref name="ВС" />
 
За Србе је врло важно дело Шафарика; "Српска читанка", "Serbische Lesekörner" где је први пут дат правилан поглед на порекло српског језика и покушај његове кратке историје.<ref name="ЕН" />
 
Покушао је да оснује нову грану археологије - словенску археологију. Био је уздржан у борби за за самостални словачки језик, али се залагао да постане посредник између словачке и чешке стране. Сахрањен је на евангелистичком гробљу у Карлину [[1900]]. године су његови погребни остаци пренешени на Олшанско гробље. Његов син је био [[Војтех Шафарик]].