Јанко Шафарик — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 31:
== Каријера ==
Након докторирања, одлази у [[Праг]], где се бавио археологијом и славистичким студијама. Године 1840. поново долази у Нови Сад, где постаје градски лекар, а тада почиње и његова сарадња са [[Летопис Матице српске|Летописом Матице српске]]. У Новом Саду остаје до 1843. године, када прелази у [[Београд]], где добија посао професора физике на [[београдски Лицеј|београдском лицеју]]. Изабран је 1850. године за члана Школске комисије.<ref>"Просветни гласник", Београд 1910. године</ref>
Поштени, способни, пожртвовани и одани Словак иако лекар, учинио је много за Србе, за њихову културу и идентитет. Пресудно је утицао на формирање важних националних културних институција и установа.
Постао је члан и један од обновитеља [[Друштво српске словесности|Друштва србске словесности]] у Београду. Године 1862. Јанко је подпредседник Друштва, а 1866. године се јавља као његов секретар и касир.<ref>"Гласник друштва српске словесности", Београд 1862-1866. године</ref> ▼
▲Постао је члан и један од обновитеља [[Друштво српске словесности|Друштва србске словесности]] у Београду. Године 1862. Јанко је подпредседник Друштва, а 1866. године се јавља као његов секретар и касир.<ref>"Гласник друштва српске словесности", Београд 1862-1866. године</ref> Као управник Народне библиотеке, изабран је Шафарик напокон 1869. године, за председника Српског ученог друштва.<ref>"Земунски гласник", Земун 1869. године</ref>
Српско учено друштво је још 1844. године основало Народни музеј.<ref>"Просветни гласник", Београд 1923. године</ref> У склопу активности друштва Јанко обилази Србију, и скупља старе предмете музејске и историјске вредности. Од 29. јула до 5. септембра 1846. године обилази велики део Србије: Шабац, Обреновац, Ваљево, Лозницу, Чачак, Карановац, Жичу, Студеницу, Љубостињу, Крушевац, Раваницу, Манасију, Пожаревац, Смедерево и друге српске градове. Од 1848. до 1870. године је управљао првом музејском збирком у Србији. У јуну 1861. је напустио професорску службу, па је постао руководилац (или како се тада говорило - "чувар музеја") [[Народни музеј (Београд)|Народног музеја]].
Линија 41 ⟶ 43:
Јанко Шафарик је 1870-1875. године био члан Државног савета Кнежевине Србије.<ref>Вук Ст.Караџић: "Српске народне приповетке", Беч 1870. године</ref> Одликован је руским орденом Свете Ане другог степена и пруским орденом Краљевске круне другог реда.
У Београду му се 1846. године родио син [[Павле Шафарик]] (1846-1902), почасни српски генерал и државни саветник.
Јанко Шафарик иако "главни" библиотекар, учествује у привредним активностима државе. Он је 1869. године члан помагач "Друштва за пољску привреду". На свом имању примењује модерне методе обраде и узгоја биљних култура. Српско пољопривредно друштво је Јанку 1875. године доделило похвалницу за успешни узгој воћа и грожђа.<ref>"Тежак", Београд 1875. године</ref>
Постоји награда „Јанко Шафарик” која се додељује на Дан [[Народна библиотека Србије|Народне библиотеке Србије]] 28. фебруара.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/399193/Obelezen-Dan-Narodne-biblioteke-Srbije Обележен Дан Народне библиотеке Србије („Политика”, 28. фебруар 2018)]</ref>
| |||