Јанко Шафарик — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 31:
== Каријера ==
Након докторирања, одлази у [[Праг]], где се бавио археологијом и славистичким студијама. Године 1840. поново долази у Нови Сад, где постаје градски лекар, а тада почиње и његова сарадња са [[Летопис Матице српске|Летописом Матице српске]]. У Новом Саду остаје до 1843. године, када прелази у [[Београд]], где добија посао професора физике на [[београдски Лицеј|београдском лицеју]]. Године 1847. он ће ту у Лицеју започети прва предавања из историје и словенске књижевности.<ref>"Време", Београд 1934. године</ref> Професор Шафарик је 1847. године изабран од стране кнеза Александра за члана "Одбора народног просвештенија".<ref>"Правда", Београд 1926. године</ref> То су били почеци организовања будућег Просветног савета, највише просветне институције. Изабран је 1850. године за члана Школске комисије.<ref>"Просветни гласник", Београд 1910. године</ref> Шафарик је у Београду око 1870. године активан у Општинском одбору града.
Поштени, способни, пожртвовани и одани Словак иако лекар, учинио је много за Србе, за њихову културу и идентитет. Пресудно је утицао на формирање важних националних културних институција и установа.
Ред 37:
Постао је члан и један од обновитеља [[Друштво српске словесности|Друштва србске словесности]] у Београду. Године 1862. Јанко је подпредседник Друштва, а 1866. године се јавља као његов секретар и касир.<ref>"Гласник друштва српске словесности", Београд 1862-1866. године</ref> Као управник Народне библиотеке, изабран је Шафарик напокон 1869. године, за председника Српског ученог друштва.<ref>"Земунски гласник", Земун 1869. године</ref>
Српско учено друштво је још 1844. године основало Народни музеј.<ref>"Просветни гласник", Београд 1923. године</ref> У склопу активности друштва Јанко обилази Србију, и скупља старе предмете музејске и историјске вредности. Од 29. јула до 5. септембра 1846. године обилази велики део Србије: Шабац, Обреновац, Ваљево, Лозницу, Чачак, Карановац, Жичу, Студеницу, Љубостињу, Крушевац, Раваницу, Манасију, Пожаревац, Смедерево и друге српске градове. Шафарик је био "први уређивач" тог српског музеја.<ref>"Нова искра", Београд 1901. године</ref> Од 1848. до 1870. године је управљао првом музејском збирком у Србији. У јуну 1861. године је напустио професорску службу, па је постао руководилац (или како се тада говорило - "чувар музеја") [[Народни музеј (Београд)|Народног музеја]]. Свестраног Јанка сматрају упућени за "првог српског нумизматичара".<ref>"Време", Београд 1934. године</ref>
По одласку Ђуре Даничића, Шафарик постаје и библиотекар (управник) [[Народна библиотека Србије|Народне библиотеке]] у Београду (1861-1869).<ref>"Просветни гласник", Београд 1901. године</ref>. Руководио се начелима модерног библиотекарства и два пута је померао библиотеку, тражећи јој прикладније место. Тако је прво пренео исту из "топџијске касарне" у зграду (у улици Краљице Наталије)<ref>"Просветни гласник", Београд 1942. године</ref> која ће доцније послужити за смештај Више женске школе. Друга селидба из 1863. године је донела књижно благо Србије, у [[Капетан Мишино здање]], где ће остати до почетка Првог светског рата 1914. године.
| |||