Гасаниди — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 114:
== Наслеђе ==
Гасаниди су достигли свој врхунац под Ел Харитом V и Ел Мундиром III. Обојица су били војно успешни као савезници Византијаца, нарочито против својих непријатеља Ламида, и осигурали су јужно крило Византије и њене политичке и трговачке интересе у самој Арабији. Са друге стране, Гасаниди су остали фанатично посвећени монофизитизму, што је довело до њиховог раскида са Византијом Мундировом пропашћу која се завршила његовим изгнанством из Византије, што је након 586. године било праћено распуштањем Гасанидске федерације.<ref>{{harvnb|Ball|2000|pp=102–103}}; {{harvnb|Shahîd|1991|pp=1020–1021}}</ref> Покровитељство Гасанида према монофизитској сиријској цркви било је пресудно за њен опстанак и оживљавање, па чак и њено ширење, мисионарским активностима, на југу у Арабији. Према историчару [[Ворик Бол|Варвику Болу]],
Након пада првог краљевства у VII веку, неколико династија, и хришћанских и муслиманских, владало је тврдећи да представљају наследнике динсатије Гасана.<ref>Late Antiquity - Bowesock/Brown/Grabar, Harvard University Press. (1999). стр. 469.</ref> Поред Фокидине или Никефоријске династије Византијског царства, други владари су тврдили да су наследници краљевске породице Гасанида. Расулидски султани владали су од 13. до 15. века у Јемену.<ref>Ghassan post Ghassan, Irfan Shahid, Festschrift "The Islamic World - From classical to modern times", for Bernard Lewis, Darwin Press. (1989). стр. 332.</ref> И Бурји Мамлукчки султани у Египту од 14. до 16. века.<ref>Ghassan post Ghassan, Irfan Shahid, Festschrift "The Islamic World - From classical to modern times", for Bernard Lewis, Darwin Press. (1989). стр. 328.</ref> Обе ове династије династије које су чак биле муслиманске, тврдиле су да су наследници Гасанида. Посљедњи владари који су носили звања наследника краљевске породице Гасанида били су
== Референце ==
|