Свици — разлика између измена

'''Свици''' ([[Латински језик|лат.]] -{Lampyridae}-) су породица [[Инсекти|инсеката]] која припада [[Ред (биологија)|реду]] [[тврдокрилци]] (-{Coleoptera}-). То су крилате бубе које се обично називају '''свици '''због очигледног коришћења [[Биолуминисценција|биолуминисценције]] током ноћи зарад привлачења партнера или плена. Свици производе „хладно светло”, без [[Инфрацрвена светлост|инфрацрвене]] или [[Ултраљубичасто зрачење|ув]] фреквенције. Ова хемијски произведена светлост са стомака може бити жута, зелена или бледо црвена, са [[Таласна дужина|таласном дужином]] од 510 до 670 нанометара.<ref>[http://science.howstuffworks.com/environmental/life/zoology/insects-arachnids/question554.htm HowStuffWorks "How do fireflies light up?"]</ref>

Око 2.000 врста свитаца постоји у пределима са [[Умерена клима|умереним]] и [[Тропски влажни климат|тропским]] климатским условима. Многе насељавају мочваре или влажне, шумовите области, где њихове [[Ларва|ларве]] имају обилне изворе хране. Њихове ларве често емитују светлост и често се називају „светлећи црви” у Евроазији и другим регионима. У [[Америке|Америци]], „светлећи црв” се такође односи на породицу -{Phengodidae}-. Код многих врста, како мушки, тако и женски свици имају способност да лете, али код неких врста женке не лете.<ref>[http://www.sciencedaily.com/releases/2011/04/110405093656.htm In Fireflies, Flightless Females Lose out On Gifts from Males].</ref>

Свици су најчешће браон[[Смеђа боја|смеђе боје]] и меког тела, често са надкрилима или предњим крилима која имају више коже него код других буба. Иако су женке неких врста сличне мужјацима, ларвни облик женке се среће код многих других врста свитаца. Најпознатији свици су ноћни,<ref>{{Cite web|url=http://www.thefreedictionary.com/firefly|title=Firefly|publisher=[[TheFreeDictionary.com]] |access-date=22. 6. 2013}}</ref> иако постоје многе врсте које су дневне. Већина дневних врста не луминицвенцира; међутим, неке врсте, које остају у сеновитим местима могу да производе светлост.

Неколико дана након парења женка полаже оплођена јаја на или испод површине земље. Јаја се излегу кроз три-четири недеље и ларве се хране до краја лета. Ларва се обично назива светлећи црв (не треба мешати са посебнимврстама бубаиз породице -{Phengodidae}- или муваиз врстарода ''-{Arachnocampa}-'').) Ларве Lampyrid-{Lampyridae}- имају једноставне очи. Термин светлећи црв се такође користи за одрасле, као и за ларве врста као што су обични европски свитац (''-{Lampyris noctiluca}-''), код ког само женке које не лете сијају јарко, а мужјаци који летилете сијају слабо и повремено.

Свици хибернирају током зиме у стадијуму ларве, код неких врста и по неколико година. Неки то раде под земљом, док други проналазе места на кори или испод коре дрвећа. Они се појављују у пролеће. После неколико недеља храњења другим инсектима, пужевима и црвима, они се учауре на једну до 2,5 недеље и постају одрасли. Ларве већине врста су специјализовани [[Predacija|предатори]] и хране се другим ларвама, копненим пужевима и голаћима. Неки од њих су толико специјализовани да су развили доње вилице којикоје обезбеђују да се сокови за варење директно излучују нау плен. Исхрана одраслих варира: неки од њих су предатори, друге се хране биљним [[полен]]ом или [[нектар]]ом. Неке врсте као што је европски свитац (''-{Lampyris noctiluca}-''), немају уста.

Већина свитаца је прилично непријатног укуса, а понекад и отровна за кичмењаке. Разлог је група стероида пирона познатих као -{lucibufagins}-, који личе на [[Srčani stimulans|срчане стимулансе]] [[Bufadienolid|bufadienolides]] који се налазе код неких отровних жаба.<ref>{{Cite journal |last=Eisner |first=Thomas |last2=Wiemer |first2=David |last3=Haynes |first3=Leroy |last4=Meinwald |first4=Jerrold |year=1978 |title=Lucibufagins: Defensive steroids from the fireflies Photinus ignitus and P. marginellus (Coleoptera: Lampyridae) |journal=Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America |volume=75 |issue=2 |doi=10.1073/pnas.75.2.905 |pmc=411366 |pmid=16592501 |pages=905–8}}</ref>

Производња светлости код свитаца се дешава због хемијске реакције која се назива биолуминисценција. Овај процес се одвија у специјализованим светлећим органима [[Орган (анатомија)|тела]], по правилу, на доњем делу стомака свитаца. Ензим [[Fotinus-luciferin 4-monooksigenaza (ATP-hidroliza)|АТП-хидролaзахидролиза]] делује на [[D-(-)-Luciferin|Д-луциферин]] у присуству [[магнезијум]] јона, [[Аденозин-трифосфат|АТП-а]] и [[кисеоник]]а и произведипроизводи светлост. [[Ген]]етски код ових супстанци је укључен у различите организме. АТП-хидролaзахидролиза свитаца се користи у [[Forenzika|форензици]] и у медицинске сврхе — посебно, за откривање присуства [[Аденозин-трифосфат|АТП-а]] и магнезијума. Сви свици светле као ларве. Биолуминисценција има другачију функцију код lampyrid ларве -{Lampyridae}- у односу на функцију код одраслих. Изгледа као да је упозоравајући сигнал за [[Predacija|предатора]], јер многе ларве свитаца садрже хемикалије које су непријатног укуса или токсичне.

Првобитно се мислило да се светло код одраслих буба користи за упозорење, али данас се сматра да је главни циљ избор партнера. Свици су класичан пример организма који користи биолуминисценцију за сексуалну селекцију. Код њих постоји више начина за комуникацију са партнером при удварању: стално сијање, треперење и употреба хемијских сигнала невезана за светлосни систем.<ref>{{Cite journal |last=Stanger-Hall |first=K.F. |last2=Lloyd |first2=J.E. |last3=Hillis |first3=D.M. |year=2007 |title=Phylogeny of North American fireflies (Coleoptera: Lampyridae): implications for the evolution of light signals |journal=Molecular Phylogenetics and Evolution |volume=45 |issue=1 |doi=10.1016/j.ympev.2007.05.013 |pmid=17644427 |pages=33–49}}</ref> Сигнал обезбеђује потенцијалним партнерима информације о специфичним сигналима или квалитету партнера.<ref>{{Cite journal |last=Hopkins |first=Juhani |last2=Baudry |first2=Gautier |last3=Candolin |first3=Ulrika |last4=Kaitala |first4=Arja |date=2015 |title=I’m sexy and I glow it: female ornamentation in a nocturnal capital breeder |journal=Biology Letters |volume=11 |doi=10.1098/rsbl.2015.0599}}</ref>

Неке врсте, посебно свици рода ''-{Photinus}-'', ''-{Photuris, }-'', и '' -{Pyractomena}-'',  одликују се јединственим удварањем са треперећим шаблонима емитованихкоје одемитују стране мужјакамужјаци у потрази за женком. У принципу, женке из рода ''-{Photinus}-'' врсте не лете, али дају треперећи сигнал као одговор на мужјаке своје врсте.

Тропски свици, посебно у југоисточној Азији, стално синхронизују своје трептаје у великим групама. Ова појава се објашњава фазом синхронизације<ref>{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=1QM3h80gb_IC&printsec=frontcover |title=Mathematical Biology |last=Murray |first=James D. |publisher=Springer |year=2002 |isbn=978-0-387-95223-9 |edition=3rd |volume=I. An Introduction|author-link=James D. Murray|pages=295–299}}</ref> и спонтаног поретка. Ноћу дуж обала река, у џунглама Малезије, свици синхронизују своју светлосну емисију веома прецизно. Савремене хипотезе о узроцима таквог понашања укључују исхрану, друштвене интеракције и надморску висину. На Филипинима хиљадеу свитацаграду сеДонсол може видетисе током целе године умогу градувидети Донсолхиљаде свитаца (тзв ''-{aninipot}-'' или ''-{totonbalagon}-'' на биколском). У Сједињеним америчким Државама, један од најпознатијих окупљања свитаца дешава се сваке године окоу Елкмонта,току Тенесипрве унедеље Великимјуна димнимоко планинамаЕлкмонта у токуТенесију првена недељеВеликим јунадимним планинама.<ref>[http://www.nps.gov/grsm/naturescience/fireflies.htm Synchronous Fireflies – Great Smoky Mountains National Park].</ref> Конгари Национални парк Конгари у [[Јужна Каролина|Јужној Каролини]] је још један домаћин овог феномена.<ref>Cross, Robert (23 May 2004) [https://web.archive.org/web/20050318055636/http://www.seacoastonline.com/2004news/05232004/travel/17745.htm Tree huggin'].</ref>

Женке свитаца из рода ''-{Photuris}-'' свитаца су познате по томо што симулирају треперење парења других свитаца зарад [[Predacija|предаторства]]. Циљане мужјаке привуче оно што изгледа као одговарајући партнер, а затим буду поједени. Из тог разлога, понекад се ''-{Photuris}-'' врста назива „''[[фатална жена]]'' свитаца”.

Многи свици не емитују светлост. Обично ове врсте воде дневни начин живота, на пример, врсте из породицерода ''-{Ellychnia}-''. Неколико врста дневних свитаца које насељавају претежно сеновита места, на пример, испод високих биљака или дрвећа су луминисцентне. Један од таквих родова је ''-{Lucidota}-''.

Свици који нису биолуминисцентни користе феромоне за сигнализацију партнерима. То је потврђено чињеницом, да неке базалне групе не показују биолуминисценцију и радије користите хемијске сигнале. ''-{Phosphaenus hemipterus}-'' има органесветлосне за светлооргане, али је ипак је дневни свитац и има велике антене и мале очи. Ове карактеристике показују да се феромони користе за сексуалну селекцију, док се светлосни органи користе за упозорења. У току контролисаних експеримената, мужјаци који долазе низ ветар стизали су до женки први, указујући на то да мужјаци путују уз ветар дуж феромонске петље. Откривено је да су мужјаци способни да пронађу женке без коришћења визуелних оријентира када су тестирани у [[Петријева шоља|Петријевој шољи]] која је била залепљена црном траком. Ово као и чињеница да женке не сијају ноћу и да су мужјаци дневни свици доводи до закључка да је сексуална комуникација код '' -{P. hemipterus}-'' у потпуности заснована на феромонима.<ref>{{Cite journal |last=De Cock |first=R. |last2=Matthysen |first2=E. |year=2005 |title=Sexual communication by pheromones in a firefly, ''Phosphaenus hemipterus'' (Coleoptera: Lampyridae) |journal=Animal Behaviour |volume=707 0|issue=4 |doi=10.1016/j.anbehav.2005.01.011 |pages=807}}</ref>

[[Систематика]] свитаца као и код многих инсеката је у сталном стању тока, јер се проналазе стално нове врсте. Пет подфамилијапотпородица, горе наведених, су најшире прихваћене, али су предложене и друге, као што су -{Amydetinae}- и ''-{Psilocladinae'' понуђене}-. У основи је то учињено у покушају да се преиспита потпородица -{Lampyrinae}-, којикоја је постепено постаопостала нешто попут „вејстбин таксона” који обухвата врсте и родове свитаца са [[Несигуран положај|несигурним таксономским положајем]] (''-{incertae sedis}-''). Друге измене су предложене, као што су утапање ''-{Ototretinae}- у -{Luciolinae''}-, али класификација која је овде представљена се у литератури најчешће може видети и изгледа као стабилан распоред у овом тренутку. Иако је већина група вероватно монофилетска, неке (на пример, племе ''-{Photinini''}-) би можда било боље поделити.

ДвеЧини групесе подфамилијада чинипостоје седве постојегрупе потпородица: једна која садржи мноштво [[Америке|америчких]] и неке [[Евроазија|евроазијске]] врставрсте из ''-{Lampyrinae}- и -{Photurinae}-,'' и једна која углавном садржи азијске сачињене од других подфамилијапотпородица. Иако су подфамилијепотпородице у принципу, монофилетске, неколико родова још треба да се разврста у подфамилијепотпородице да би био прецизно представљен  [[Еволуција (биологија)|еволуциони]] однос међу свицима.

''Породица -{Rhagophthalmidae''}- из роданатпородице -{Elateroidea}- сује сличнислична светлећим црвима. ОниОна сује у недавној прошлости, обично сматранисматрана за посебну породицу, али да ли је ово тачно је још увек је спорно. Заиста, ониона могуможе бити једини блиски рођак тајанственом роду свитаца ''-{Pterotus}-'', који се понекад сврстава у монотипичну подфамилијупотпородицу.

Род ''-{Phausis}-'', обично смештан у [[Pleme (biologija)|племе]] ''-{Photinini''}- из потфамилијепотпородице ''-{Lampyrinae''}-, може да представља још један прилично различит род.