Географија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м sablon cinjenica |
м fix homoglyphs: convert Latin characters in Земљ[a] to Cyrillic |
||
Ред 16:
У [[Средњи вијек|средњем веку]] долази до стагнације науке па тиме и географије. Тадашња наука се развијала једино у склопу исламског цивилизацијског круга. Истакнути географи тог доба су [[ел Бируни]] и [[ел Идриси]].
Значајнији развој географије на западу потакла су [[велика географска открића]]. Захваљујући морепловцима као што су: [[Кристифор Колумбо]], [[Васко да Гама|Васко де Гама]], [[Фернандо Магелан|Магелан]] и др. Брзи развој [[астрономија|астрономије]] и небеске механике у 16. и [[17. век]]у представљао је основу за теоријско осмишљавање кретања небеских тела и последица њиховог кретања по [[
Почетак развоја научне географије приписује се холандском географу [[Бернард Варенијус|Бернарду Варенијусу]], који је написао значајно дело под насловом [[Општа географија]]. Упркос значајним техничким открићима која су утицала на развој географије у 17. и 18. веку, она остаје углавном дескриптивна наука све до појаве великог географског истраживача њемачког порекла [[Александар фон Хумболт|Александра Хумболта]] који почетком [[19. век]]а удара темељ савременој географији. Уз њега је веома значајан и [[Карл Ритер]] који је био под јаким утицајем филозофије [[Имануел Кант|Имануела Канта]]. Значајан допринос из тог доба дали су [[В. М. Девис]] у [[Сједињене Америчке Државе|САД]]-теорија развитка [[рељефа]] као [[географски циклус]] и [[Владимир Докучајев]] у [[Русији]]-[[географска зоналност тла]] и његова класификација по генетској основи.
| |||