Први крсташки рат — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
м fix homoglyphs: convert Cyrillic characters in Gest[е] to Latin |
||
Ред 31:
„-{Gesta Francorum et aliorium hierosolomitanorum}-“ (Дела Франака и других Јерусалимљана) је било подједнако популарно као и Фушеово. Оно је међутим анонимно, а по свој прилици написао га је један Француз, члан пратње норманског војводе [[Боемунд Тарентски|Боемунда]], који је стигао до Јерусалима. Дело обухвата период од [[1095]]. до [[1099]]. године, а писано је једноставним и јасним [[латински језик|латинским језиком]]. Сам писац је вероватно био обичан војник.
[[Роберт од Ремса|Роберт Монах]] за кога се само претпоставља да је око [[1100]]. био на Истоку написао је спис -{Hierosolymitam exspeditio}- да би се допунила анонимна -{Gesta}-. Дело представља само прераду и допуну -{
Такође требе поменути и спис -{Hierosolymitana}-, дело једног од највећих историографа средњег века [[Ekehard iz Aure|Екехарда из Ауре]]. Он је био на Истоку 1101. године а овај спис је важан као одјек немачког мњења о крсташком рату. На њега је Исток оставио велики утицај, а Цариград је за њега -{Civitas nobilissima}-. Врло важан извор за први крсташки рат је [[Кафаро ди Рустико да Кашифелоне]], [[Ђенова|ђеновљански]] патрициј, државник, адмирал. Поред свог важнијег дела Ђеновљанских анала оставио је кратку расправу -{De liberatione civitatum Orientis}-. Ово дело је писано доста после првог крсташког рата, око [[1155]]. па оно не може имати вредност списа написаног непосредно после догађаја. Он ту говори о учешћу у борбама око Кесареје, о учешћу Ђеновљана у првом крсташком рату.<ref>Проф. др Бранислав Милутиновић, Одабрани извори за општу историју средњег века са хрестоматијом, Ниш (2005). стр. 107-111.</ref>
| |||