Српска академија наука и уметности — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м fix homoglyphs: convert Cyrillic characters in skulptur[а] to Latin |
м fix homoglyphs: convert Cyrillic characters in F[а]s[а]dn[а] to Latin |
||
Ред 100:
Након више од две деценије настојања да добије своју зграду, крајем [[1910]]. године Председништво СКА је одлучило да се израда пројекта повери Драгутину Ђорђевићу и Андри Стевановићу.<ref>Завод за заштиту споменика културе града Београда [http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/stari_grad/palata_sanu.html], приступљено 18.03.2016</ref> Камен темељац је положио [[27. март]]а [[1914]]. године Престолонаследник [[Александар I Карађорђевић|Александар Карађорђевић]] у присуству академика и министара грађевине и просвете.<ref>Аноним, Дневне вести, Политика, 27.03. 1914, 3.</ref> Извођење радова је поверено фирми Матије Блеха, док је фасадну пластику и скулпторални програм изводило предузеће Јунгман и Сунко. Међутим, изградњу је прекинуо почетак [[Први светски рат|Првог светског рата]]. Објекат је завршен [[1924]]. године, али због великих издатака за градњу, СКА се није уселила у своје ново здање већ је цео објекат дат у закуп.
Сматрајући да би пројекат здања СКА требало да транспонује напредне идеје, архитекте Стевановић и Ђорђевић су остварили пројекат који се по свом просторно функционалном склопу није ослањао на своје претходнике. Палата великих димензија, која заузима целу површину парцеле, пројектована је са становима и дућанима за издавање и пасажима богато [[Орнамент|орнаментисаним]] [[Сецесија|сецесијском]] декорацијом. При решавању фасада аутори нису напустили у потпуности академске моделе пројектовања, већ су једну симетричну, троделну поделу фасадног платна модернизовали увођењем заобљених углова додатно наглашених испуштеним полукружним еркерима. Увођењем cецесијских елемената у виду троделних прозора, [[Arabeska|арабескне]] секундарне пластике, модерно дизајнираних детаља излога у приземљу и прозора на мезанину, уз елементе француског декоративизма остварили су раскошни фасадни програм. Архитектонска пластика у виду флоралних арабески, гирланди и сецесијских маски, на атици је добила нову димензију у виду пуне скулптуре симболичког значења. У осовини главне фасаде као централни мотив атике налази се скулпторална група ''Богиња Ника која овенчава трговину и индустрију'', док су на угловима централног ризалита постављене готово исте скулпторалне групе ''Жена са децом'', од којих једна женска фигура држи у руци луч а друга голуба.<ref>Đ. Sikimić,
Крај [[Други светски рат|Другог светског рата]] СКА је дочекала у изнајмљеној згради у Бранковој улици. Одмах по завршетку рата, Закон о Српској академији наука [[1947]]. године је донео извесне промене у њеној структури, када је уместо стручних академија формирано шест одељења и известан број института. Са проширеним обимом деловања, потребни просторни капацитети су се знатно повећали, те је примарни задатак била пренамена целокупне зграде у Кнез Михаиловој улици у канцеларијски простор, што је подразумевало обимну адаптацију. Израда пројекта је поверена архитекти [[Григорије Самојлов|Григорију Самојлову]],<ref>О архитекти Григорију Самојлову видети: М. Просен, Послератни опус архитекте Григорија Самојлова, ДаНС 49, Нови Сад 2005, 46–48; М. Просен, Архитекта Григорије Самојлов, каталог изложбе, Београд 2006.</ref> који је заједно са архитектом [[Ђорђе Смиљанић|Ђорђем Смиљанићем]] извео трансформацију унутрашњег склопа зграде, истовремено остварујући један од својих најзначајнијих пројеката ентеријера. Самојлов је показао изузетно умеће преобликујући постојећи објекат у готово компактни академски склоп са централним атријумом, формирао је двотрактни канцеларијски систем, укинуо пасаже у потпуности, осим централног који је делимично препројектован у главни приступни ходник, док је приземље задржало комерцијални карактер. Формирање улаза из Кнез Михаилове и препројектовање приступа сали за заседање допринело је остваривању репрезентативних простора. У складу са новим концептом, Самојлов је пројектовао ентеријер у духу модернизованог академизма са пречишћеним геометризованим декоративним репертоаром. Истовремено је адаптирана свечана сала, која је добила галерију и у лучним нишама две слике на платну „Наука“ [[Петар Лубарда|Петра Лубарде]] и „Уметност“ [[Мило Милуновић|Мила Милуновића]]. У склопу адаптације изведене су и одређене интервенције на самој фасади: уклоњена је стаклена маркиза изнад мезанина, промењени су прозори мезанина и отвори излога у приземљу, реконструисана је декоративна купола са које је уклоњено круниште и сви декоративни елементи.
| |||