Психологија масе — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Психологија масе помоћу геџета HotCat |
м fix homoglyphs: convert Cyrillic characters in [Т]heodor to Latin |
||
Ред 7:
Током времена, социолози су развили неколико теорија које објашњавају психологију масе и разлоге због којих се психологија масе разликује од психологије појединаца унутар ње.
[[Гистав Л'Бон]], француски лекар, антрополог и социолог, уочио је да је главна психолошка разлика између масе и појединца у томе што маса познаје само једноставна и претерана осећања, за разлику од сложенијег психолошког склопа људске индивидуе. Свака група људи окупљена неким поводом, може бити нечим испровоцирана и може реаговати незадовољством или задовољством, а '''масу или гомилу''', како их је назвао Гистав Л' Бон у свом делу "[[Психологија гомила]]" ''("La Psychologie des Foules")'' iz [[1895]], представља ''скуп појединаца (лица, индивидуа), било којег народа, занимања или пола, без обзира на случај који их је окупио''.<ref>Gustav Le Bon, Psihologija gomila, Kraljevska zemaljska tiskara, Zagreb, 1920, стр. 12.</ref>
Душевне феномене у маси уочио је и [[Вилфред Тротер]], британски зачетник неурохирургије, који је сматрао да у човеку постоји "инстинкт стада" ''("gregariousness")'', који је урођен и животињским врстама. За њега је друштвеност феномен од изузетног биолошког значаја и као така вероватно одгововран за настанак важне групе инстинктивниг нагона.<ref>Wilfred Trotter, Instincts Of The Herd In Peace And War, T. Fisher Unwin, London, 1924, pp. 20.</ref> [[Сигмунд Фројд|Зигмунд Фројд]] је нешто касније покушао да доради Тротерова размишљања и потврди своје теорије о либиду. Тако је извршио аналогију стадности са "вишећеличношћу", којом је она манифестација ''"из-либида-проистичуће склоности свих истоврсних живих бића да се здружују у све обухватније јединице"''<ref>Сигмнуд Фројд, Психологија масе и анализа ега - Изабрани списи, Анима/Федон, Београд, 2006, стр. 182.</ref>. Теодор Адорно је критиковао идеју "спонтаности гомиле". За њега су оне вештачки продукт модерног живота, у којем се изгубио "грађански его", утирући пут "иду"<ref>
=== Деиндивидуализациона теорија ===
| |||