Genska terapija — разлика између измена

'''Genska terapija''' je savremen pristup u lečenju ili prevenciji različitih bolesti zasnovan na uvodjenjuuvođenju „divljeg” tipa ''(eng.wild type)'' gena (genskog materijala) u ćelije zahvaćene mutacijom. Prema načćinunačinu unosa genskog materijala, vektorom ili direktnimnim ubacivanjem ogoljene DNK, razlikujemo somatsku gensku terapiju (jetre, mozga, mišića, kože, bubrega) i germinativnu, (kod koje se genski materijal unosi u polne ćelije (, s tim što promene uzrokovane manipulacijom na reproduktivnim ćelijama neće biti prenesene sledećim naraštajima). U okviru ovog postupka postoji i terapija ''in vivo'' kod koje se genski materijal unosi direktno u bolesnika, zatim ''in vitro'', ''ex vivo'' adicija ili zamena gena kod ljudi ili na animalnim modelima<ref>Krešimir Pavelić, čuda moderne medicine, Nakladni zavod Globus, Zagreb, 2004.</ref> Osnovni preduslov za gensku terapiju je ovladavanje metodologijom dobijanja izdvojenog gena, koji će se ubacivati u genom. Sekvencioniranje i kloniranje humanih gena poznato je još od 1980. godine, kada je humani gen za proizvodnju insulina (deficijentan kod šećerne bolesti tip 1) ubačen u genom bakterije, koja je počela da proizvodi humani insulin. Ovako dobijeni insulin i danas se koristi u terapiji šećerne bolesti.

OčekujeU narednim decenijama očekuje se da će se nakon uspešne izolacije gena u kojima su ispoljeni monogenetski poremećaji genskom terapijaom, i po prvi put dobije lek za genetičke bolesti, ili da se uvođenjem [[Дезоксирибонуклеинска киселина|DNK]] i oligonukleotida u ćelije omogući lečenje nenaslednih bolesti, kao što je npr. karcinom.