Genska terapija — разлика између измена

837 бајтова додато ,  пре 2 године
→‎Problemi u genskoj terapiji: immelman J. Recent Developments in Gene Transfer: Risk and Ethics. BMJ: BritishMedical Journal 2005; 330(7482): 79-82
(→‎Etička pitanja: odgovori na Etička pitanja)
(→‎Problemi u genskoj terapiji: immelman J. Recent Developments in Gene Transfer: Risk and Ethics. BMJ: BritishMedical Journal 2005; 330(7482): 79-82)
 
== Problemi u genskoj terapiji ==
{| class="toccolours" style="float:right; margin-left: 1em; margin-right: 2em; font-size: 85%; background:#c6dbf7; color:black; width:30em; max-width: 40%;" cellspacing="5"
| style="text-align:left;" |
|-
| style="text-align:left;" |<center>'''Da li genska terapija puno obećava'''</center>
|-
| I pored izvesnih promašaja u genetskoj terapiji, što je dovelo do sumnje i zabrinutosti u široj populaciji, njen razvoj je realnost, kao i činjenica da ona ima svoje mesto u medicini.
 
Važno je istaći da genetskoj terapiji treba pristupati sa izuzetno visokim stepenom naučne, stručne i etičke odgovornosti, jer se mora isključiti mogućnost genetskih manipulacija opasnih za ljudsko zdravlje.
|}
;Tehnički nedostaci
Najveći problemi genske terapije su tehnički nedostaci, jer ne postoji siguran način da se novi geni ubace u tačno određene ćelije i da se njihova funkcija posle insercije precizno kontroliše. Ovo predstavlja ozbiljan rizik po zdravlje, naročito zbog potencijalne toksičnosti, inflamacije i kancerogeneze. Patofiziološki supstrat karcenogeneze posle primene genske terapije je insercija novog gena na pogrešno mesto u genomu, i to u tumor supresorske gene.
 
;Način prenošenja gena
Način prenošenja gena iako je jedan od problema, on se prevazilazi vektorima i to virusima, a alternativa njima je kompleks DNK sa lipidima i proteinima (inseriranjem 47-og hromozoma — veštačkog ljudskog) u telo. Ovaj vektor bi automatski funkcionisao pored standardnih 46 hromozoma – ne utičući na njihov rad i ne izazivajući mutacije. To bi bio ogroman vektor sposoban da brine o genetičkom kodu i da ga odredi, na osnovu konstrukcije, a imuni sistem ga ne bi napadao stvarajući negativan odgovor na opisane viruse.
Do sada je otkriveno 100.000 gena, ali je funcija najvećeg broja još uvek nepoznata. Pokušavajući gensku terapiju, a ne znajući kako ceo sistem funkcioniše može da se odredi funkcija gena samo za pojedine bolesti (npr srpasta anemija je oboljenje izazvano greškom na genu koji telu govori kako se sintetiše hemoglobin). Greška u genima koja se javlja postoji već hiljadama godina među ljudima. Kada se jednom sekvenca ljudskog genoma kompletira, sledeći korak će biti određivanje funkcije svakog gena ponaosob.
=== Etička pitanja ===
Pored svih navedenih problema postoje i etička pitanja u vezi sa primenom genske terapije:<ref>Kimmelman J. ''Recent Developments in Gene Transfer: Risk and Ethics.'' BMJ: BritishMedical Journal 2005; 330(77482): 79-82</ref>
* Koja je granica između dozvoljene upotrebe i zloupotrebe genske terapije?
* Ko je nadležan da odluči koji su fenotipski oblici patološki, a koji normalni?