Genska terapija — разлика између измена

11 бајтова уклоњено ,  пре 2 године
нема резимеа измене
(→‎Problemi u genskoj terapiji: immelman J. Recent Developments in Gene Transfer: Risk and Ethics. BMJ: BritishMedical Journal 2005; 330(7482): 79-82)
{{рут}}
'''Genska terapija''' je savremen pristup u lečenju ili prevenciji različitih bolesti zasnovan na uvođenju „divljeg” tipa ''(eng.wild type)'' gena (genskog materijala) u ćelije zahvaćene mutacijom. Prema načinu unosa genskog materijala, vektorom ili direktnimnim ubacivanjem ogoljene DNK, razlikujemo somatsku gensku terapiju (jetre, mozga, mišića, kože, bubrega) i germinativnu (kod koje se genski materijal unosi u polne ćelije, s tim što promene uzrokovane manipulacijom na reproduktivnim ćelijama neće biti prenesene sledećim naraštajima). U okviru ovog postupka postoji i terapija ''in vivo'' kod koje se genski materijal unosi direktno u bolesnika, zatim ''in vitro'', ''ex vivo'' adicija ili zamena gena kod ljudi ili na animalnim modelima<ref>Krešimir Pavelić, čuda moderne medicine, Nakladni zavod Globus, Zagreb, 2004.</ref> Osnovni preduslov za gensku terapiju je ovladavanje metodologijom dobijanja izdvojenog gena, koji će se ubacivati u genom. Sekvencioniranje i kloniranje humanih gena poznato je još od 1980. godine, kada je humani gen za proizvodnju insulina (deficijentan kod šećerne bolesti tip 1) ubačen u genom bakterije, koja je počela da proizvodi humani insulin. Ovako dobijeni insulin i danas se koristi u terapiji šećerne bolesti.