Мохачка битка — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravljanje veza ka Commonsu |
м Исправљање ситних грешака |
||
Ред 2:
{{Инфокутија Војни сукоб
| битка = Мохачка битка
| део = [[Османско-угарски сукоби|Османско-угарских сукоба]]
| слика = Battle of Mohacs 1526.png
| величина_слике = 300п
| опис_слике =
| датум = [[29. август]] [[1526]].
| локација = [[Мохач]], јужно од данашње [[Будимпешта|Будимпеште]], [[Мађарска]]
| узрок =
| територија =
| резултат= Турска победа
| страна1 = [[краљевина Угарска (1000—1918)|
| страна2 = <center>[[Османско царство]]
| заповедник1 = краљ [[Лајош II Јагелонац|Лајош II]]
| заповедник2 = султан [[Сулејман Величанствени]] <br /> [[Ибрахим-паша Паргалија|Ибрахим-паша]] <br /> [[Бали-бег Малкочоглу]]
| јачина1 = 26.000<br />војске [[Јован I Запоља|Јаноша Запоље]] (8.000 војника) и Кристофа Франкопана (5.000 војника) нису стигле на време
| јачина2 = 50.000—60.000<br />300 топова<ref name=Stavrianos>{{harvnb|Stavrianos|2000|p=26}}</ref><ref name=Nicolle>Nicolle, David, ''Hungary and the fall of Eastern Europe, 1000—1568'', Osprey Publishing, (1988). стр. 13 "Hungary mustered some 25,000 men and 85 cannon (only 53 being used in actual battle), while for various reasons the troops from Transylvania and Croatia failed to arrive. The Ottomans are said to have numbered over twice as many — though this figure is exaggerated — and had up to 160 cannon…"</ref>
| губици1 = 23.000
| губици2 = 14.000 до 20.000<ref name=Turner>Chris Turner, Andre Corvisier, John Childs, ''A Dictionary of Military History and the Art of War'', Blackwell Publishing, (1994). стр. 365–66 "In 1526, at the battle of Mohács, the Hungarian army was destroyed by the Turks. King Louis II died, along with 7 bishops, 28 barons and most of his army (4,000 cavalry and 10,000 infantry)…"</ref><ref name= Minahan>Minahan, James B., ''One Europe, many nations: a historical dictionary of European national groups'', Greenwood Press. (2000). стр. 311. "A peasant uprising, crushed in 1514, was followed by defeat by the Ottoman Turks at the battle of Mohacs in 1526. King Louis II and more than 20,000 of his men perished in battle, which marked the end of Hungarian power in Central Europe…"</ref>
Ред 26:
== Позадина ==
[[Датотека:Mohácsi Történelmi Emlékpark 12.jpg|мини|лево|200п|Бојни распоред уочи битке.]]
Мађари су се дуго супротстављали османском ширењу у [[југоисточна Европа|југоисточној Европи]]. Женидба Лајоша II са [[Марија од Угарске|Маријом од Аустрије]] [[1522]]. је привукло краљевство ближе [[Хабзбурзи]]ма и Турци су видели потребу да разбију овај савез. Након што је Лајош одбио понуду за мир, Турци су одлучили да користе војну моћ. Јуна 1526, османска експедиција је кренула у напад преко [[Дунав]]а.
Линија 32 ⟶ 33:
== Битка ==
[[Датотека:Mohač - ulaz.JPG|мини|лево|200п|Улаз у спомен парк код града Мохача.]]
[[Датотека:I Szulejmán Mohács Történelmi Emlékpark.jpg|мини|лево|200п|Султан Сулејман, вођа османске војске.]]
Угарске снаге су изабрале место за битку, отворену али неравну пољану која води до Дунава, уз неколико мочварних делова. Турцима је било дозвољено да напредују скоро без отпора. Док је Лајош чекао у [[Будим]]у, Турци су опколили неколико градова и прешли [[Сава|Саву]] и [[Драва|Драву]]. Лајош је скупио око 26.000<ref name=Stavrianos/><ref name=Nicolle/> а османска војска је бројала око 50.000<ref name=Molnár>Molnár, Miklós, ''A Concise History of Hungary'', Cambridge University Press. (2001). стр. 85. "We know fairly accurately that his army, though numerically superior, was not more than double the size of the Hungarian army: 50.000 men against 25,000…"</ref> до 65.000 војника.<ref name=Stavrianos/> војника. Угарска војска се постројила како би искористила предност терена и надала се да ће сломити османску војску на делове.
Линија 43 ⟶ 46:
== Последице ==
[[Датотека:Mohácsi Történelmi Emlékpark 5.jpg|мини|лево|Споменик палима у Мохачкој бици.]]
Победа није дала Турцима сигурност коју су желели. Битка је означила крај краљевине Угарске, али су се турске снаге повукле у септембру и за територију се борио Хабзбург [[Фердинанд I, цар Светог римског царства|Фердинанд I]], надвојвода Аустрије, Лајошев шурак и наследник према споразуму са краљем [[Владислав II Јагело|Ладиславом]]. Док је Аустрија доминирала у северној трећини земље и деловима данашње [[Хрватска|Хрватске]], Турци су добили југозападну Угарску и врховну власт над вазалном [[Трансилванија|Трансилванијом]]. Ове територије користили су да нападају независне угарске племиће на истоку и аустријске поседе на северозападу, започињући [[Опсада Беча (1529)|опсаду Беча]].
Линија 51 ⟶ 55:
== „Црна чорба“ ==
[[Датотека:Mohacs Historical Monument 01.JPG|лево|мини|200п|Мађарски краљ Лајош -{II}-, тек 20 година стар, постао је жртва нарасле реке Целе ({{јез-мађ|Csele}}) приликом бежања са попришта битке.]]
За Мађаре је пораз код Мохача доживљен као код Срба [[Косовска битка|бој на Косову]]. После битке, група мађарских [[парламентарац]]а је ишла да потпише [[мир]] са Турцима. Као парламентарци били су културно примљени у главном турском [[шатор]]у. Наравно, услови које су као побеђена страна морали да прихвате, били су понижавајући. На крају су били послужени и црном [[кафа|кафом]]. Мађари, који дотле нису никада видели, ни пробали црну кафу, сматрали су то додатним понижењем, па су по повратку у свој логор рекли „... и на крају као врхунац понижења смо морали да попијемо црну чорбу!“
| |||