Протовестијар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Поправљене везе: Андроник Дука → Андроник Дука (рођак Михаила VII) |
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
||
Ред 9:
Први протовестијар чије име је сачувано, био је Лав Хамаидракон, кога је цар [[Теофило]] (829—842) послао по [[канделабрум]], који је сломљен у доба убиства цара [[Лав V Јерменин|Лава V]] (813—820). У периоду од [[9. век|IX]] до [[11. век|XI века]], протовестијар представља значајну дворску функцију, положај дворског [[евнух]]а и неку врсту помоћника [[паракоимемон]]у. Током овог доба протовестијари су предводили војске, водили [[Дипломатија|дипломатске]] преговоре, али су се бавили и разоткривањем завера против цара и низом других послова{{sfn|Kazhdan|1991|p=}}.
Значај овог положаја је нарочито порастао током
После овог периода, звање протовестијара постаје почасна титула{{Напомена|Као почасна титула, звање протовестијара додељено је [[Андроник Дука (рођак Михаила VII)|Андронику Дуки]], сину [[Цезар (титула)|цезара]] [[Јован Дука (цезар)|Јована]] и сестрићу цара [[Константин X Дука|Константина X]] (1059—1067).}} и од [[12. век|XII века]] је додељивана племићима и високим достојанственицима{{Напомена|Титула протовестијара, између осталих, додељена је [[Алексије V Дука Мурзуфл|Алексију V]] ([[1204]]), [[Јован III Дука Ватац|Јовану III]] (1222—1254) и [[Георгије Музалон|Георгију Музалону]].}}. У доба [[Палеолози|Палеолога]], титула протовестијара спада међу високе и налазила се изнад титуле [[Велики доместик|великог доместика]]{{Напомена|Цар [[Михајло VIII Палеолог|Михајло VIII]] (1261—1282) је, као такву, дао ову титулу свом [[нећак]]у, Михајлу [[Тарханејотес]]у и доделио му право да носи [[Зелена боја|зелену]] одежду.}}, а последњи забележени протовестијар био је Алексије [[Асени|Асен]], средином [[14. век|XIV века]]{{sfn|Kazhdan|1991|p=}}.
У Византији је постојао и положај ''протовестијарисе'', која је била прва царичина слушкиња и њена позиција је, на основу сачуваних извора, сигурно постојала од
== Титула протовестијара у другим државама ==
Звање протовестијара постојало је и у [[историја Србије у средњем веку|средњовековној Србији]], од доба краља [[Стефан Урош II Милутин|Милутина]] (1282—1321){{Напомена|Ово звање се помиње још у доба краља [[Стефан Урош I|Уроша I]] (1242—1276), али се сматра да је тек са Милутиновом византизацијом Србије, оно постало саставни део њеног чиновничког апарата.}}, а његова улога је била да се бави државним [[finansije|финансијама]]. Овај положај је често додељиван [[котор]]ским или [[Дубровачка република|дубровачким]] трговцима који су били искусни у вођењу финансија. Такав је био протовестијар [[Стефан Душан|Душана Силног]] (краљ [[1331]]—[[1346]], цар
Из средњовековне Србије, положај протовестијара је прешао у [[Босна у средњем веку|Босну]], после проглашења [[Стефан Твртко I Котроманић|Твртка I]] (бан [[1353]]—[[1377]], краљ
== Види још ==
|