Методије Солунски — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 28:
'''Свети Методије''' ({{јез-грч|Μεθόδιος}}, {{јез-стсл|Меѳодии}}; [[826]] — [[6. април]] [[885]]) био је [[Византијско царство|византијски]] монах и мисионар који је са својим братом [[Ћирило Солунски|Ћирилом]] донео [[писменост]] и [[Покрштавање Словена|хришћанство Словенима]] и био први [[Словени|словенски]] [[архиепископ]]. Пратио је свог брата на његовој мисији међу [[Хазари]]ма, током које су на [[Крим]]у код [[Херсон]]а нашли мошти [[Папа|папе]] [[Папа Климент I|Климента -{I}-]] ([[88]]/[[92]]—[[98]]/[[101]]), као и [[јеванђеље]] и [[средњовековни псалтир|псалтир]] писане ''руским словима на готском језику''.<ref>[[Светозар Николић]], ''Старословенски језик I'', Требник, [[Београд]], [[2002]].</ref> Током своје мисије међу Словенима у [[Великоморавска кнежевина|Великоморавској кнежевини]] [[кнез]]а [[Растислав (кнез)|Растислава]] (842—870), браћа су се нашла на удару [[Германи|германског]] свештенства које је на том простору ширило хришћанство на [[Латински језик|латинском језику]], због чега су око [[867]]. године били приморани да оду у [[Рим]] и траже дозволу за свој рад од папе. На том путу су се зауставили у [[Панонска кнежевина|Панонској кнежевини]] кнеза [[Коцељ (кнез)|Коцеља]] (861—872), започевши своју мисију и на тим простору.
Током боравка у Риму, папа [[Папа Хадријан II|Хадријан -{II}-]] (867—872) дао им је дозволу да наставе богослужење на [[Старословенски језик|старословенском језику]] и сам одржао службу на њему у [[базилика Светог Петра|базилици Светог Петра]]. Ћирило се у Риму замонашио и умро, док је Методије рукоположен за моравскопанонског архиепископа. За разлику од брата, Методије се бавио и [[живопис|живописом]].<ref>"Сербскиј народниј лист", Будим 1835. године</ref> Он се 870. године вратио у [[Панонија|Панонију]] и наставио своје деловање, али му је услед промене на престолу Великоморавској кнежевини којом је завладао [[Сватоплук I|Сватоплук -{I}-]] (870—894) практично није било омогућен наставак мисије на том простору, пошто је Сватоплук збацио Растислава уз помоћ [[Лудвиг II Немачки|Лудвига Немачког]] (843—876) и германског свештенства. Када се и поред таквог стања Методије вратио у [[Моравска|Моравску]], германске црквене вође су га на једном сабору оптужиле за [[јерес]] и држале затвореног у [[Регензбург]]у од 870. до [[873]]. године када је пуштен на инсистирање папе [[Јован VIII (папа)|Јована -{VIII}-]] (872—882). Он после тога напушта Моравску и одлази у Панонију, да би се после тога поново упутио у Рим да оправда своје деловање, што му је и успело и папа [[880]]. године поново одобрава словенско богослужење. Две године касније одлази у [[Константинопољ|Цариград]], после чега се враћа у своју архиепископију у којој умире 885. године, највероватније [[6. април]]а. По другом, словачком наводу Методије је умро [[881]]. године (од тада се више не помиње!) у Риму, где је био сахрањен у храму Св. Клименте.<ref>"Сербскиј народниј лист", Будим 1835. године</ref> После његове смрти германско свештенство уз Сватоплукову помоћ и подршку папе [[Папа Стефан V|Стефана -{V}-]] (885—891) уништава словенско богослужење заробљавањем, мучењем и протеривањем његових и Ћирилових ученика, али један део њих спас налази на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]] и ту настављају свој рад. Најистакнутији међу њима били су [[Климент Охридски|Климент]] и [[Наум Охридски|Наум]], као и [[Горазд]] кога је Методије одредио за свог наследника, али су га германски свештеници убили.
Заједно са братом Ћирилом је [[1980]]. године проглашен [[Светац|свецем]]-заштитником [[Европа|Европе]], а по њему је назван око 1.180 -{m}- [[апсолутна висина|нмв.]] висок [[Врх светог Методија|планински врх]] на [[Ливингстон (острво)|острву Ливингстон]], које се налази у [[архипелаг]]у [[Јужна Шетландска острва|Јужних Шетландских острва]] на [[Антарктик]]у. Канонизовале су га обе хришћанске цркве, а празнује се [[14. фебруар]]а.
| |||