Владо Поповић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 35:
Учествовао је на Светском конгресу студената-комуниста у [[Париз]]у, 1937. године, као представник Београдског универзитета, заједно са [[Иво Лола Рибар|Ивом Лолом Рибаром]] и [[Милован Луле Матић|Милованом Лулом Матићем]]. После конгреса успео је да се пребаци из [[Француска|Француске]] у [[Шпанија|Шпанију]] и приступи Републиканској армији.
 
Прво се борио у батаљону „[[Георги Димитров|Димитров]]“ 15. интернационалне бригаде, па у 129. интернационалној бригади, у којој је био секретар партијске организације [[Југословени|Југословена]]. Имао је чин [[капетан]]а шпанскеШпанске републиканске армије.
 
После пораза Шпанске републике, заједно са другим интербригадистима, био је затворен у концентрационим логорима у Француској. Године [[1939]]. успео је да побегне из логора и илегално се пребаци у [[Југославија|Југославију]]. У Београду поново преузима дужност секретара Универзитетског комитета КПЈ, а убрзо постаје и члан Покрајинског комитета СКОЈ-а за Србију. Касније је био инструктор [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КПЈ]] у [[Црна Гора|Црној Гори]] и [[Далмација|Далмацији]]. Учествовао је у раду [[Пета земаљска конференција КПЈ|Пете земаљске конференције КПЈ]], одржане октобра [[1940]]. године у [[Загреб]]у.