Муника — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Сређивање датума; пражњење категорије CS1 грешке: датуми
м Категорија
Ред 10:
| subfamilia = -{[[Pinoideae]]}-
| genus = ''-{[[Бор (биљка)|Pinus]]}-''
| species = '''''-{P. heldreichii}-'''''
| binomial = ''-{Pinus heldreichii}-''
| binomial_authority = -{H.Christ}-
Линија 21 ⟶ 22:
[[Датотека:Pinus heldreichii Satellit 04.jpg|250px|мини|Украсна стубаста форма ''Pinus heldreichii ’Satellit’'' у ботаничкој башти у [[Вроцлав]]у, [[Пољска]].]]
[[Датотека:Heldreichii Orjen.jpg|250px|мини|Карактеристична и изузетно декоративна кора дебла мунике. Планина Орјен, Црна Гора.]]
'''Муника''' (''-{{јез-лат|Pinus heldreichii}-''}) je [[Терцијер|терцијерни]] [[Relikt|реликт]] и [[ендемитЕндемизам|субендемит]] [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]] врста са малим допунским [[Ареал|ареалом]] у јужној [[Италија|Италији]].<ref name="zavod" /> Научни назив муника је добила по немачком [[ботаника|ботаничару]] [[Хелдрајх]]у (Theodor Heinrich Hermann von Heldreich) (1822—1902).
 
== Распрострањеност ==
Линија 34 ⟶ 35:
| year = 1982
|pages=115
}}</ref> У Србији муника расте на [[Проклетије|Проклетијама]] и на локалитетима [[Паштрик]], [[Ошљак]], [[Коџа Балкан]], [[Островица (врх)|Островица]], [[Шар-планина]] (Гине воде, Јеловник) и [[Муртеница]]<ref name="zavod">{{cite journal |lastlast1=Остојић |firstfirst1=Драгана |coauthorsfirst2=Братислав |last2=Кисин, |first3=Анка |last3=Динић, |first4=Златко |last4=Милошевић |title=Ново налазиште стабла мунике (''-{Pinus heldreichii}-'' Christ) на Златибору (Муртеница) - предлог за заштиту станишта |journal=Заштита природе |year=2013 |volume=63, бр. 1-2 |url=http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?query=ISSID%26and%2611681&page=0&sort=8&stype=0&backurl=%2Fissue.aspx%3Fissue%3D11681 |accessdate=14. 2. 2016 |pages=5-15}}</ref>
 
== Изглед ==
Стабла мунике могу да достигну висину до 35 м, прсни пречник преко 1 м (некада пречник достиже и 2-3 м) и старост од неколико стотина година. Круна је најчешће лоптасто-пирамидалног облика. Коренов систем је јако развијен са бројним бочним кореновима, који дубоко продиру у пукотине стена.<ref name="zavod" /> Кора на деблу и старим гранама зрелих јединки је врло дебела, , пепељасто сива и дубоко угласто испуцала<ref name="vukicevic" /> на вишеугаоне плочице, сличне панциру. У младости је глатка, белкастосива, по чему је врста и добила име (ранији назив, сада синоним) ''leucodermis''.<ref name="mojabasta">{{cite web |title=PINUS HELDREICHII Christ |url=http://www.mojabasta.com/atlas-biljaka/item/pinus-heldreichii-christ.html|work=http://www.mojabasta.com/ |publisher=Moja Bašta |accessdate=14. 2. 2016}}</ref>
 
Пупољци су без смоле. Четине су распоређене око бочних гранчица налик праменовима, тако да врх једног прамена допире до половине другог. Четине расту по две у рукавцу, круте су, дуге 7-9 цми широке до 2,5 мм. <ref name="vukicevic" />
Линија 51 ⟶ 52:
 
== Станиште ==
Шуме мунике се налазерасту у истом висинском појасу (1300-1800, 1200-1900 н.в.) са шумама молике, а у подручјима са израженим медитеранским утицајима изграђују високопланински климарегионалан појас.<ref name="zavod" /> Често изграђују, са шумама молике, горњу висинску границу шумског појаса. Муника је топлољубива врста која тражи осунчане положаје. Одговарају јој сушни терени,<ref name="molikamunika">{{cite journal |last=Janković |first=Milorad |title=Rasmatranja o uzajamnim odnosima molike (''Pinus peuce'') i munike (''Pinus heldreichii'') kao i o njihovim ekološkim osobinama, posebno u odnosu na geološku podlogu |journal=Glasnik Botaničkog zavoda i bašte Univerziteta u Beogradu |date=1960 |volume=2 |pages=141-180}}</ref><ref name="vukicevic" /> тако да шуме мунике претежно расту на кречњачким масивима, а реће на доломиту и серпентиниту,<ref name="zavod" /> на врло стрмим и сувим, југу изложеним падинама.<ref name="vukicevic" /> На природним стаништима северне падине на силикатним масивима углавном препушта шумама [[Молика|молике]] (''-{Pinus peuce}-''), мада се и на тим положајима муника може наћи.
 
== Употреба ==
Линија 62 ⟶ 63:
 
=== Споменици природе ===
у долини реке [[Неродимка|Неродимке]], недалеко од [[Урошевац|Урошевца]] расте ''[[Споменик природе „Бор Цара Душана“|Бор цара Душана]]'', стара муника чија се старост процењује на око 700 година. То дрво налази се на остацима летњиковца [[Цар Душан|цара Душана]] и данас је заштићено као [[Списак заштићених природних добара на Косову и Метохији|Споменик природе]].<ref>{{cite news |first=V. |last=Jokić |title=Drveće u Srbiji: Džinovi sa Kosova stari 750 godina |url=http://img2.blic.rs/vesti/aktuelno/vest/drvece-u-srbiji-dzinovi-sa-kosova-stari-750-godina-foto/104296.phtml |accessdate=14. 2. 2016 |newspaper=24 sata |date = 03. 09. 2013.}}</ref>
 
== Види још ==
* [[Ендемит]]
* [[Relikt]]
* [[Списак заштићених природних добара на Косову и Метохији]]
* [[Нај-дрвеће света]]
 
== Референце ==
Линија 80 ⟶ 87:
}}
* {{cite book|last=Mirko|first=Vidaković|title=Četinjače : morfologija i varijabilnost|year=1982|publisher=Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti|location=Zagreb}}
 
== Види још ==
* [[Ендемит]]
* [[Relikt]]
* [[Списак заштићених природних добара на Косову и Метохији]]
* [[Нај-дрвеће света]]
 
== Спољашње везе ==
Линија 91 ⟶ 92:
{{wikispecies|Pinus heldreichii}}
* {{cite web|title=PINUS HELDREICHII Christ|url=http://www.mojabasta.com/atlas-biljaka/item/pinus-heldreichii-christ.html|work=http://www.mojabasta.com/|publisher=Moja Bašta|accessdate=14. 2. 2016}}
{{Taxonbar}}
 
[[Категорија:PinalesБорови (род)‎]]
[[Категорија:Црвена књига флоре Србије]]
[[Категорија:Хортикултура]]
[[Категорија:Дендрологија]]
[[Категорија:Четинари]]
[[Категорија:Шумарство]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Муника