Михаило Витковић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 27:
Одржавао је пријатељску везу са архимандритом и песником [[Лукијан Мушицки|Лукијаном Мушицким]] (1777—1837) који је у његову част написао и издао „Ода мојему пријатељу Михаилу Витковичу“ ([[Будим]], [[1811]]).
Михаило Витковић је био сарадник Летописа Матице српске. Истовремено је 1825. године постављен у делегацију која ће створити Мађарску Академију наука. Био је близак са грофом Сечењијем, и постао један од првих чланова мађарске академије од 1827. године.<ref>"Сербскиј народниј лист", Будим 1838. године</ref>
Највећи значај Витковићем је у томе што је "први" упознао "страни свет" тј. Мађаре, са нашим народним песмама, које је преводио. Од 1821. године се јављају његови преводи српских народних песама на мађарски језик. Писао је на мађарском језику и расправе о Србима - њиховом језику, вери, историји, песништву. Радио је на међусобном упознавању и зближавања два несродна народа. После његове смрти Ђуро Поповић се бавио његовим бројним разбацаним чланцима и прилозима у периодици. Приредио је од ситних прилога 47-у свеску "Народне библиотеке браће Јовановић", под насловом "Скупљени списи Михаила Витковића".<ref>"Нова искра"...</ref>
| |||