Михаило Витковић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 23:
Михаило Витковић је рођен у Јегри ({{јез-мађ|Eger}}), граду у [[Мађарска|Угарској]] у свештеничкој породици. Имао је браћу Гаврила и Јована и сестру Јекатерину. Отац Петар Витковић (1754—1808) је био парох месне српске цркве. Мајка му се звала Марија Глишић. Породица Витковића пореклом је из Требиња, о чему сведочи и епска песма „Новљанин Алија и девет Витковића“.
После завршетка гимназије и "филозофије"<ref>"Сербскиј народниј лист", Будим 1838. године</ref> у Јегри, одлази у Пешту да студира права, која међутим завршава у Јегри. Године [[1801]]. завршивши права дипломирањем постао је „заклети краљевске табуле нотарем“, а [[1803]]. године постаје адвокат. Живео је и радио у Пешти као адвокат до смрти 1829. године. Године [[1807]]. биран је за посланика у мађарском Сабору.
Био је веома цењена личност у мађарским књижевним круговима. Први књижевни покушај и то на мађарском језику, остварио је 1804. године. Радило се о "Оди на смрт Барона Орција", која је штампана у Пешти. Михаило Витковић је у своме дому у данашњој улици Вереш Палне, у близини пештанске српске цркве Светог Георгија, формирао „тријас“ најуваженијих мађарских књижевника: Ференца Казинција (1759—1831), Иштвана Хорвата(1784—1846) и Пала Семере (1785—1861). Његов дом постао је прави литерарни салон. Одржавао је пријатељску везу са архимандритом и песником [[Лукијан Мушицки|Лукијаном Мушицким]] (1777—1837) који је у његову част написао и издао „Ода мојему пријатељу Михаилу Витковичу“ ([[Будим]], [[1811]]).
| |||