Манастир Крушедол — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 19:
[[Манастир]]ска [[Црква (грађевина)|црква]] је посвећена празнику [[Благовести|Благовештења]]. Манастир је основао [[Ђорђе Бранковић (деспот)|деспот Ђорђе Бранковић]] (у монаштву назван свети Максим) са својом [[мати Ангелина|мајком Ангелином]]<ref>[http://www.spc.rs/sr/500_godina_manastira_krusedol 500 година манастира Крушедол на сајту СПЦ, 11. август 2009.] , Приступљено 14. 9. 2009.</ref>, уз помоћ влашког војводе [[Јован Њагој|Јована Њагоја]], између [[1509]]. и [[1516]]. Неки истраживачи сматрају да се на том месту налазило светилиште [[стара словенска вера|старе словенске вере]].<ref>Веселин Чајкановић, Мит и религија у Срба, Српска књижевна задруга, Београд, 1973.</ref>
Приликом повлачења [[Турци|Турака]] из [[Срем]]а [[1716]], манастирски конаци су оштећени, а црква спаљена. Обнављање манастира је почело [[1721]]. и завршено крајем шесте деценије [[18. век]]а. Било је то заслугом Никанора епископа Печујског. Он је оставио своју владичанску столицу и сав се посветио обнови Крушедола. Подигао је источну страну манастира са капелом, уз који је направио своју ћелију прозвану "Владикуна соба".<ref>"Сербскиј народниј лист", Будим 1838. године</ref> У манастиру се и упокојио 1739. године. Уз западно крило конака изграђен је високи барокни звоник [[1726]], а између [[1742]]. и [[1750]]. године обновљена је [[Црква (грађевина)|црква]]. Изградња четвоространих манастирских конака завршена је [[1753]]. године.
Током 1855-1856. године вршена је велика обнова здања и кровова манастирских. Кнез Михајло Обреновић је 1856. године приложио манастуру 2000 ф. за оправку. А Карловчанин, адвокат Стефан Ристић платио је да се плехом покрије олтар на капели Св. Максима архиепископа и Деспота српског, у којој су тада биле мошти преподобне мајке Ангелине.<ref>"Србски дневник", Нови Сад 1856. године</ref>
| |||