Манастир Крушедол — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 36:
У цркви, испред иконостаса, налазе се кивоти у којима су смештени остаци моштију светих Бранковића, тј. деспота Ђорђа Бранковића (монах Максим) и његових родитеља Ангелине и слепог Стефана Бранковића. У припрати са десне стране налазила се зидана гробница Св. Максима (1838). У манастирској цркви, у припрати леже и посмртни остаци многобројних значајних Срба. Између осталих ту су сахрањени: патријарх [[Арсеније III Црнојевић|Арсеније III Чарнојевић]] (1706), митрополит [[Исаија Ђаковић]] (1708), патријарх [[Арсеније IV Јовановић Шакабента]] (1748), митрополит [[Викентије Поповић]] (1725), гроф [[Ђорђе Бранковић (гроф)|Ђорђе Бранковић]] (ту од 1744), пуковник граничарски [[Атанасије Рашковић]] (умро 1753), војвода [[Стеван Шупљикац]] (1848), књегиња [[Љубица Обреновић]] и краљ [[Милан Обреновић]].
 
По историјско-културној улози, по богатству ризнице манастира, чувеном иконостасу и живопису, другим реликвијама, манастир Крушедол је један од најзначајнијих [[Фрушкогорски манастири|Фрушкогорских манастира]]. Ту су се половином 19. века чувале повеље: - хрисовуља Молдавског војводе из 1642. године (на влашком језику), затим она коју су 1685. године дали руски цареви Јован и Петар Алексијевић (на руском), те ону издату од стране војводе Каравлахијског 1707. године. У ризници је било и рукописно јеванђеље, које је написао 1514. године јеромонах Панкратије.<ref>"Сербскиј народниј лист", Будим 1839. године</ref>
 
На дан 13. августа 2009. године [[Српска православна црква]], [[Епархија сремска]] и манастир Крушедол прославили су велики јубилеј - пет векова, пола миленијума, постојања ове велике Српске Светиње. Том приликом Свети Архијерејски Синод Српске православне цркве одликовао је манастир Крушедол [[Орден Светог Саве|орденом Светог Саве]] првог степена, који је после Свете [[Литургија|Литургије]] уручен високопреподобном архимандриту игуману Сави.