Горан Максимовић (историчар) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 28:
Студије књижевности завршио је на Филозофском факултету у [[Сарајево|Сарајеву]] [[1987]]. године, а постдипломске на [[Филолошки факултет Универзитета у Београду|Филолошком факултету]] у [[Београд]]у [[1993]]. године, где је магистрирао са темом ''Бранислав Нушић као приповједач'', код проф. др [[Јован Деретић|Јована Деретића]]. Под менторством истог професора докторирао је 11. јула 1997. године на теми ''Типови смијеха у српској умјетничкој прози 19. вијека'' на [[Филолошки факултет Универзитета у Београду|Филолошком факултету]] у [[Београд]]у.
 
На [[Филозофски факултет Универзитета у Нишу|Филозофском факултету]] у [[Ниш]]у [[1989]]. године почео је да ради као асистент-приправник за Српску књижевност 18. и 19. века. У времену од [[фебруар]]а [[1991]]. године до [[април]]а [[1992]], тј. до почетка грађанског [[Рат у Босни и Херцеговини|рата у Босни и Херцеговини]], радио је као асистент на Филозофском факултету у [[Сарајево|Сарајеву]]. У пролеће [[1994]]. биран је у звање асистента на Филозофском факултету у [[Ниш]]у, потом за доцента ([[1998]]) и ванредног професора ([[2003]]). У звање редовног професора универзитета за Српскунаучну област Српска књижевност (Српска књижевност 18. и 19. века) изабран је на Филозофском факултету у Нишу [[20. мај]]а [[2008]]. године.
 
Био је шеф Катедре за српску књижевност ([[2000]] — [[2002]]), продекан и главни и одговорни уредник издавачке делатности на Филозофском факултету у Нишу (2002—2004), члан Савета [[Универзитет у Нишу|Универзитета у Нишу]] (2002—2006), као и Сената Универзитета у Нишу (2010-2016). Функцију декана Филозофског факултета Универзитета у Нишу обављао је у два изборна мандата, од 1. октобра 2010. до 30. септембра 2016. године.