Луј Армстронг — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м uklanjanje mrtve veze |
м Разне исправке |
||
Ред 37:
Свирач [[Корнет (инструмент)|корнета]] Банк Џонсон је тврдио да је научио Армстронга (тада 11) да свира хонки тонк по уву у -{„''Dago Tony's''“}- у Њу Орлеансу.<ref>''Current Biography 1944''. стр. 15–17.</ref>, иако се неколико година касније Армстронг захвалио за то Оливеру.
Армстронг је ретко гледао на младост као најтежа времена, већ је често црпио инспирацију из тога времена: „Сваки пут када затворим очи док свирам моју трубу - погледам у срце доброг старог Неw Орлеанса... дао ми је разлог да живим“.<ref>{{Cite book|last=Bergreen|first=Laurence|title = ''Louis Armstrong: An Extravagant Life'' |publisher=Broadway Books |location=New York |isbn=978-0-553-06768-2|year=1997|pages=6}}</ref>
Радио је и за [[Литванија|литванско]]-јеврејску имигрантску породицу Карнофскис, која је имала одлагалиште отпада и давала му повремено послове. Прихватили су га и односили се према њему као према делу породице, знајући да је одрасто без оца.<ref>{{Cite news
Ред 48:
| date = 21. 2. 2001
| url = http://query.nytimes.com/gst/fullpage.html?sec=health&res=9C02E1D91639F932A15751C0A9679C8B63
| accessdate = 10. 1. 2007}}</ref
Касније је написао сећања о односу са Карнофскис породицом у делу -{„''Louis Armstrong + the Jewish Family in New Orleans, La., the Year of 1907''“}-. Описује своје откриће како је та породица због свог јеврејског порекла често била дискриминисана од осталих белаца. Армстронг је носио привезак [[Давидова звезда|Давидове звезде]] до краја живота и писао шта је научио њих: „како живети стваран живот и одлучност“.<ref name=Commentary>Teachout, Terry. [https://www.commentarymagazine.com/articles/satchmo-and-the-jews/ "Satchmo and the Jews"] ''Commentary'' magazine, Nov. 2009.</ref>
Линија 88 ⟶ 89:
Групу су чинили Кид Ори ([[тромбон]]), Џони Додс ([[кларинет]]), Џони Ст. Кир ([[бенџо]]), супруга Лил на [[клавир]]у и обично без бубњара.
[[Датотека:Hatter Sam Taft with Louis Armstrong.jpg|мини|десно|Армстронг на проби за шешир (око 1955. г.)]]
Армстронгов начин вођења бенда био је врло једноставан, тако је Ст. Кир записао: „Радећи с њиме човек се осећао тако опуштеним, а он је био врло широкоуман... увек се трудио да свакога истакне појединачно.“{{sfn|Bergreen|1997|p=274}})
Линија 102 ⟶ 103:
Након раздвајања од Лил, Армстронг је почео да наступа у -{„''Sunset Caféu''“}- за [[Ал Капоне]]овог сурадника Џоа Глејсера у музичком саставу -{„''Carroll Dickerson Orchestra''“}-, са пијанистом Ерл Хајнсом. Састав је убрзо преименован у -{„''Luis Armstrong and his Stompers''“}-,<ref>{{harvnb|Collier|1985|pp=160–162}}</ref> иако је Хајнс био музички директор и Глејсер менаџер оркестра. Хајнс и Армстронг су брзо постали пријатељи као и успешни сарадници.<ref>Nairn: ''Earl "Fatha" Hines'': [https://vimeo.com/58414566] - see External Links/Video clips below.</ref>
Армстронг се вратио у Њујорк 1929, где је свирао у оркестру за успешан мјузикал -{„''Hot Chocolate''“}-, који су написали Анди Разаф и композитор/пијаниста Фатс Волер. Појављивао се и као вокалиста, глумећи самога себе, те је редовно „крао шоу“ са својом извођењем песме „''Ain't Misbehavin' ''“, која је његов најбоље продавани снимак до данас.<ref>{{cite web|url=http://www.redhotjazz.com/lao.html |title = Louis Armstrong & his Orchestra |publisher=Redhotjazz.com |date= |accessdate = 17. 8. 2009 }}</ref>
Армстронг је почео да наступа у ноћном клубу -{„''Connie's Inn''“}- у Харлему, главном ривалу клуба -{„''Cotton Club''“}-, месту за темељно припремљене наступе<ref>Morgenstern, Dan. “Louis Armstrong and the development & diffusion of Jazz”, Louis Armstrong a Cultural Legacy, Marc H Miller e.d., Queens Museum of Art in association with [[University of Washington Press]], 1994 pp. 110.</ref> и параван за гангстера [[Dutch Schultz|Дача Шулца]].
Линија 135 ⟶ 136:
Армстронг је преминуо од [[срчани удар|срчаног удара]] у сну 6. јула 1971, месец дана пре 70-тог рођендана,<ref>Meckna, Michael; Satchmo, The Louis Armstrong Encyclopedia, Greenwood Press. Connecticut & London, 2004.</ref> и 11 месеци након познатог наступа у хотелу -{„''Waldorf-Astoria''“}-.{{sfn|Bergreen|1997|p=491}} У време смрти живео је у четврти Корона, делу [[Квинс]]а, у Њујорку.<ref>Krebs, Albin. [http://www.nytimes.com/learning/general/onthisday/bday/0804.html "Louis Armstrong, Jazz Trumpeter and Singer, Dies"], ''The New York Times'', July 7, 1971. Accessed October 1, 2009. "Louis Armstrong, the celebrated jazz trumpeter and singer, died in his sleep yesterday morning at his home in the Corona section of Queens."</ref>
Сахрањен је на гробљу Флушинг у Квинсу, Њујорк. Почасни носачи ковчега су били Бинг Кросби, [[Ела Фицџералд]], Дизи Гилеспи, Перл Бејли, Конт Баси, Хари Џејмс, [[Франк Синатра]], Ед Суливан, колумниста Ерл Вилсон, комичар Алан Кинг, Џони Карсон и Давид Фрост.{{sfn|Collier|1985|p=333}} На погребу је Пеги Ли отпевала молитву "[[Молитва Господња|Оче наш]]", док је Ал Хиблер извео песму -{„''Nobody Knows the Trouble I've Seen''“}-, а дугогодишњи пријатељ Фред Робинс, држао је говор на погребу.<ref>{{cite web|url=http://www.upi.com/Audio/Year_in_Review/Events-of-1971/12295509436546-1/#title |title = Louis Armstrong Dies: 1971 Year in Review |publisher=Upi.com |year=1971|accessdate = 17. 8. 2009}}</ref>
== Филмови и ТВ ==
Линија 161 ⟶ 162:
{| class=wikitable
|-
| colspan="6" style="text-align:center;" |
|-
! Година снимања
Линија 248 ⟶ 249:
|}
Институција „[[Дворана славних рокенрола]]“ је уврстила Армстронгову песму -{„''West End Blues''“}- на попис 500 песама које су обликовале рокенрол.<ref>{{cite web|url=http://rockhall.com/exhibits/one-hit-wonders-songs-that-shaped-rock-and-roll/ |title = Experience The Music: One Hit Wonders and The Songs That Shaped Rock and Roll |publisher=Rockhall.com |date= |accessdate = 7. 5. 2011}}</ref>
Године 1995. пошта САД-а издала је комеморативну [[поштанска марка|поштанску марку]] са Лујом Армстронгом од 32 америчка цента.
Линија 262 ⟶ 263:
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book | ref = harv |last=
* {{Cite book | ref = harv |last=Collier|first=James Lincoln|title
* {{Cite book | ref = harv |last=
* {{Cite book | ref = harv | ref= harv |last=Armstrong|first=Louis|title = Satchmo: My Life in New Orleans|location=|publisher=originally|year=1954|isbn=978-0-306-80276-8|pages=}}
* Armstrong, Louis and Thomas Brothers. ''Armstrong, in His Own Words: Selected Writings''. {{page|year=1999|isbn=978-0-19-514046-0|pages=}}
* {{Cite book | ref = harv |last=Bergreen|first=Laurence|title = Louis Armstrong: An Extravagant Life |publisher=Broadway Books |location=New York |isbn=978-0-553-06768-2|year=1997}}
* Brothers, Thomas. ''Louis Armstrong's New Orleans''. {{page|year=2006|isbn=978-0-393-06109-3|pages=}}
* Cogswell, Michael. ''Armstrong: The Offstage Story''. {{page|year=2003|isbn=978-1-888054-81-1|pages=}}
* {{Cite book | ref = harv | ref= harv |author=Elie, Lolis Eric|title = A Letter from New Orleans.|location=|publisher=Originally printed in ''Gourmet''. Reprinted in ''Best Food Writing 2006,'' Edited by Holly Hughes|year=|isbn=978-1-56924-287-2 |pages=}}
* Jones, Max, "LOUIS: The Louis Armstrong Story 1900—1971." (with John Chilton) New York City (new preface by Dan Morgenstern) : Da Capo Press. {{page|year=1988|isbn=978-0-306-80324-6|pages=}}
* Jones, Max and John Chilton, Louis Armstrong Story. {{page|year=1988|isbn=978-0-306-80324-6|pages=}}
* Meckna, Michael. ''Satchmo: The Louis Armstrong Encyclopedia''
* Storb, Ilse, "Louis Armstrong: The Definitive Biography". {{page|year=1999|isbn=978-0-8204-3103-1|pages=}}
* {{Cite book | ref = harv | ref= harv |last=Teachout|first=Terry|title = Pops - A life of Louis Armstrong|location=|publisher=|year=2009|isbn=978-0-15-101089-9 |pages=}}
{{refend}}
| |||