Луј Армстронг — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 35:
Након што је одустао од школе у узрасту од једанаест година, Армстронг се придружио квартету дечака који су певали на улици за новац. Али почео је упадати у невоље.
 
Свирач [[Корнет (инструмент)|корнета]] Банк Џонсон је тврдио да је научио Армстронга (тада 11) да свира хонки тонк по уву у -{„''Dago Tony's''“}- у Њу Орлеансу.<ref>''Current Biography 1944''. стрpp. 15–17.</ref>, иако се неколико година касније Армстронг захвалио за то Оливеру.
 
Армстронг је ретко гледао на младост као најтежа времена, већ је често црпио инспирацију из тога времена: „Сваки пут када затворим очи док свирам моју трубу - погледам у срце доброг старог Неw Орлеанса... дао ми је разлог да живим“.<ref>{{Cite bookharvnb|last=Bergreen|first=Laurence|title = ''Louis Armstrong: An Extravagant Life'' |publisher=Broadway Books |location=New York |isbn=978-0-553-06768-2|year=1997|pagespp=6}}</ref>
 
Радио је и за [[Литванија|литванско]]-јеврејску имигрантску породицу Карнофскис, која је имала одлагалиште отпада и давала му повремено послове. Прихватили су га и односили се према њему као према делу породице, знајући да је одрасто без оца.<ref>{{Cite news
| last = Karnow
| first = Stanley
| title = My Debt to Cousin Louis's Cornet
Ред 99:
Армстронг је наступио и у квинтету -{„''Erskine Tate’s Little Symphony''“}-, који је углавном наступао у позоришту -{''Vendome Theatre''}-. Свирали су музикуу за неме филмове и наступе уживо, икључујући и џез верзије класичне музике попут -{„''Madame Butterfly''“}-, што је Армстронгу дало искуство са дужим облицима музике и вођењу пред великом публиком. Почео је са скет-певањем (импровизовани вокални џез користећи речи без смисла) и први је који је снимио скет 1926. на песми -{„''Heebie Jeebies''“}-.
 
Снимак је био толико популаран да су постали најпознатији џез музички састав у САД, иако састав није много наступао уживо. Млади музичари, без обзира на боју коже окренули су се новом Армстронговом типу џеза.{{sfn|Bergreen|1997|p=267}}
 
Након раздвајања од Лил, Армстронг је почео да наступа у -{„''Sunset Caféu''“}- за [[Ал Капоне]]овог сурадника Џоа Глејсера у музичком саставу -{„''Carroll Dickerson Orchestra''“}-, са пијанистом Ерл Хајнсом. Састав је убрзо преименован у -{„''Luis Armstrong and his Stompers''“}-,<ref>{{harvnb|Collier|1985|pp=160–162}}</ref> иако је Хајнс био музички директор и Глејсер менаџер оркестра. Хајнс и Армстронг су брзо постали пријатељи као и успешни сарадници.<ref>Nairn: ''Earl "Fatha" Hines'': [https://vimeo.com/58414566] - see External Links/Video clips below.</ref>
 
Армстронг се вратио у Њујорк 1929, где је свирао у оркестру за успешан мјузикал -{„''Hot Chocolate''“}-, који су написали Анди Разаф и композитор/пијаниста Фатс Волер. Појављивао се и као вокалиста, глумећи самога себе, те је редовно „крао шоу“ са својом извођењем песме „''Ain't Misbehavin' ''“, која је његов најбоље продавани снимак до данас.<ref>{{cite web|url=http://www.redhotjazz.com/lao.html |title = Louis Armstrong & his Orchestra |publisher=Redhotjazz.com |date= |accessdate = 17. 8. 2009 }}</ref>
 
Армстронг је почео да наступа у ноћном клубу -{„''Connie's Inn''“}- у Харлему, главном ривалу клуба -{„''Cotton Club''“}-, месту за темељно припремљене наступе<ref>Morgenstern, Dan. “Louis Armstrong and the development & diffusion of Jazz”, Louis Armstrong a Cultural Legacy, Marc H Miller e.d., Queens Museum of Art in association with [[University of Washington Press]], 1994 pp. 110.</ref> и параван за гангстера [[Dutch Schultz|Дача Шулца]].
Ред 113:
Велика депресија у раним 1930-им одразила се јако на џез сцени. Клуб -{''Cotton Club''}- затворен је 1936. и многи музичари су након тога престали у потпуности да свирају. [[Bix Beiderbecke|Бикс Бајдербек]] је умро, музички састав Флечера Хендерсона се распао. Кинг Оливер је снимио неколико плоча, иако се мучио. Сидни Бечет постао је кројач, а Кид Ори се вратио у Њу Орлеанс, где је узгајао пилиће.{{sfn|Bergreen|1997|p=320}}
 
Армстронг се преселио у [[Лос Анђелес]] 1930. тражећи нове прилике. Наступао је у клубу -{''New Cotton Club''}- у Лос Анђелесу са Лионелом Хамптоном на бубњевима. Састав је привлачио људе из [[Холивуд]]а, коју су још увек могли да приуште раскошни ноћни живот, док су радијска јављања повезивала Амстронга са млађом публиком. Бинг Крозби и многе звезде били су редовни гости клуба. Године 1931. Армстронг се појавио по први пут у флиму -{„''Ex-Flame''“}-. Армстронг је осуђен за поседовање марихуане, али му је казна умањена.<ref>{{harvnb|Collier|1985|pp=221-2221–2}}</ref>
 
Вратио се у Чикаго касније 1931, а затим је отишао у Њу Орлеанс, где је дочекан попут јунака. Спонзирао је локални бејзбол тим -{„''Armstrong’s Secret Nine''“}-. По њему је названа врста цигарета.{{sfn|Bergreen|1997|p=344}} Убрзо је кренуо на турнеју жиром земља, али како би избегао утицај организованог криминала, одлучио је привремено борави у Европи. Након повратка у САД, запутио се на неколико исцрпљујућих турнеја. Његове агент Џони Колинс својим понашањем и потрошњом оставио је врло мало зарађеног новца Армстронгу. Одлучио се да му нови менаџер буде Џо Глејзер, који је својим познанствима и везама са мафијом, почео да решава Армстроногве нагомилане праве проблеме и дугове. Армстронг је због начина свирања, почео да се суочава са проблема са прстима и уснама, те се је због тога више бавио вокалним наступима и први пут је наступио у позоришту.
Ред 149:
Најчешћа прича коју причају бројни биографи је о времену када је као младић плесао на улицама Њу Орлеанса за ситниш. Док је плесао подигао би новац са улице и ставио га у уста како му га снажнији дечаци не би украли. Неко му је дао име -{„''satchel mouth''“}-, јер су му уста служила као -{„''satchel''“}-, што је енглеска реч за торбу. Друга прича говори да је због великих уста добио назив -{„''satchel mouth''“}-, што је касније постало скраћено -{''Satchmo''}-.
 
На почетку су га називали и -{''Dipper''}-, скраћено од -{''Dippermouth''}-, референца на песму -{„''Dippermouth Blues''“}-.<ref>{{harvnb|Armstrong|1954|pp=27-2827–28}}</ref> и на његов необичан положај усана приликом свирања ({{јез-енг|embouchure}}).
 
Надимак -{''Pops''}- долази од тога што је често заборављао имена других људи, те им се обраћао са „попс“. Надимак се убрзо почео односити на Армстронга. Писац Тери Тичот, користио је овај надимак као наслов биографије из 2010.
Ред 251:
Институција „[[Дворана славних рокенрола]]“ је уврстила Армстронгову песму -{„''West End Blues''“}- на попис 500 песама које су обликовале рокенрол.<ref>{{cite web|url=http://rockhall.com/exhibits/one-hit-wonders-songs-that-shaped-rock-and-roll/ |title = Experience The Music: One Hit Wonders and The Songs That Shaped Rock and Roll |publisher=Rockhall.com |date= |accessdate = 7. 5. 2011}}</ref>
 
Године 1995. пошта САД издала је комеморативну [[поштанска марка|поштанску марку]] са Лујом Армстронгом од 32 америчка цента.
 
На стогодишњицу Армстронговог рођења 4. августа 2001. ваздушна лука у Њу Орлеансу, названа је њему у част -{''Louis Armstrong International Airport''}-.