Мостар — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 97:
У 16. и 17. вијеку биљежи се интензивно ширење града; крајем овог раздобља Мостар је имао око 10.000 становника. Град се развијао као типично османлијско насеље, с карактеристичним стамбеним четвртима — махалама, и трговачком четврти — чаршијом. Током 18. вијека дошло је до стагнације и пада броја становника.
 
У Мостару је рођен [[Јован Бован]], велики српски народни добротвор. Бавио се на велико трговином у Далмацији. Радио је трговину са Сарајевом, Мостаром, Трстом и Анконом. У браку није имао деце, па је помагао све сроднике. Своје богатство делио је за живота манастирима, црквама, те сиротињи. А у свом тестаменту сачињеном 2. децембра [[1801]]. године одредио је довољан износ да се за православце сународнике отвори српска школа и болница, у вољеном граду [[Шибеник|Шибенику]]. После његове смрти удовица је две куће њихове у [[Скрадин|Скрадину]] дала за поменуту сврху. Оне су заиста продате али је новац није пратио вољу задужбинареву, већ је потрошен у ратне (француске) сврхе. Тек 1832. године покренута је ствар са мртве тачке, а аустријска власт је у Милану од Француза новац повратила. Бованов фонд од 17.000 ф. је добро уложен и давао је годишњи приход од 850 ф. (од камате). Шибеничка општина је поступајући по налогу Више власти, две куће за школу и болницу обезбедила и православног пароха Николу ВојиновићаВујиновића за учитеља поставила.<ref>"Србски народни лист", Будим 1843. године</ref>
 
Године 1833. основан је посебан [[Херцеговачки пашалук]] са сједиштем у Мостару, на челу с [[Али-паша Ризванбеговић|Али-пашом Ризванбеговићем]], који је добио и [[везир]]ску титулу. Отворени су и конзулати неких земаља ([[Хабсбуршка Монархија|Аустрија]], [[Краљевина Италија|Италија]], [[Руско царство|Русија]], [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Британија]] и [[Француска]]). Саобраћајном значају допринијела је изградња пута Мостар-[[Метковић]] 1862.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Мостар