Шандор Петефи — разлика између измена

м
== Биографија ==
[[Датотека: Petofi anyak.jpg|мини|лево|300п|Извод из књиге рођених (Петефи музеј у Кишкерешу)]]
Отац му је био Србин Стеван Петровић месар<ref>"Зора", Мостар 1. август 1899. године</ref>, a мајка Словакиња Марија Хрузова. Шандорово крштено име је Александар Петровић.<ref>[https://web.archive.org/web/20141101231932/http://www.kirjasto.sci.fi/petofi.htm Sándor Petõfi] {{en}}</ref> У крштеницу је име уведено на [[Латински језик|латинском]], као ''Alexánder Petrovics'', по тадашњем обичају [[Лутеранизам|Евангеличке цркве]]. "Петефи" му је одабрано уметничко име, псеудоним који је користио од 1843. године. Петефи се сматра најталентованијим и најбољим мађарским лирским песником [[19. век|XIX века]]. По Вељку Петровићу, песник Шандор Петефи није Словак (како Мађари сматрају) већ је његов презимењак, Србин по пореклу.<ref>Јаков Игњатовић: "Мемоари", Београд 1966. године</ref> Потиче од гране породице Петровић из [[Баја|Баје]], која се крајем 18. века заиста преселила у Кишкереш.<ref>Вељко Петровић: "О књижевности и књижевницима", Нови Сад 1958. године</ref> У том месту је живео до 1809. године трговац Арон Петровић, Србин из Баје, чији син Димитрије (рођ. 1799) постао вероватно први српски академски вајар. То је други Петровић и то Србин, у том словачком месту.<ref>"Србски народни лист", Будим 1840. године</ref> У Кишкерешу није било православне цркве, па је крштен у словачкој богомољи. Родитељи су му се касније преместили у оближњу Феређхазу, где су стекли значајан иметак.
 
И по мађарском "великом шовинисти" [[Миклош Барта|Миклошу Барти]], који је говорио на годишњици Петефијеве смрти 1899. године - песник је био српског рода. Било је то на великој мађарској свечаности одржаној код [[Шегешвар|Шегешвара]] у Ердељу, где је баш на месту Шандорове погибије постављен достојан споменик. Барти је том приликом изговорио следеће речи: "Будите поздрављени пријатељи Срби, који сте нам двије звијезде истакли на мађарском небу: Дамјанића и Петефија". Цитат су пренели сви мађарски листови, па и званични "Мађарорсзаг" у броју 210/1899. године<ref>"Зора", Мостар 1899. године</ref>
26.978

измена