Манастир Мала Ремета — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 14:
== Положај и прошлост ==
Налази се на јужном средишњем делу [[Фрушка гора|Фрушке горе]], уз манастирски прњавор село [[Мала Ремета]]. Име манастира значи '''Мала пустиња'''.<ref>"Србски народни лист", Будим 1844. године</ref>
Манастирска црква је посвећена [[Покров Пресвете Богородице|Богородичином покрову]]. Традиција оснивање манастира везује за српског краља [[Стефан Драгутин|Драгутина]]. У протоколу манастира Беочина, наводи се 1844. године да је манастир Мала Ремета "стар 601 годину", а што би могло да значи - [[1243]]. године.<ref>"Србски народни лист", Будим 1844. године</ref> Поуздане податке пружају једино [[Османско царство|турски]] документи, у којима је манастир први пут забележен [[1546]], али је врло брзо после тога спаљен.<ref name="срем">[http://www.eparhija-sremska.rs/manastiri/mala-remeta/ Епархија Сремска: Мала Ремета], Приступљено 18. 2. 2013.</ref> Крајем 17. века манастир су обновили избегли монаси [[Манастир Рача|Манастира Рача]] на [[Дрина|Дрини]]. Из тога времена потиче и манастирски печат и од тада<ref name="срем" />, па до 1920. године манастир се води као метох [[Манастир Беочин|Манастира Беочин]]. На месту старе цркве, саграђена је нова , трећа<ref>"Србски народни лист", Будим 1844. године</ref> по реду грађевина 1739. године. [[Манастир]]ску [[Црква (грађевина)|цркву]] су сазидали мајстори Тодор и Никола, а ктитор је био Станко Милинковић<ref name="манастири" /> из [[Шуљам|Шуљма]]<ref name="срем" />. Из исте године потиче заштитна повеља издата од генерала Валиса Манастиру Беочин у којој се помиње и штити Мала Ремета.<ref name="манастири" /> Јован Јовановић оберлајтант Петроварадинске регименте је манастирску цркву изнутра репарирао<ref>"Србски народни лист", Будим 1844. године</ref>, као и са северне стране испод ћелија од камена, подрум саградио 1754. године. Поручникова удова Ружица је подигла по вољи покојниковој још три монашке ћелије са кухињом. Престоне иконе за ову цркву радио је иконописац Јанко Халкозовић 1759. године.
| |||