Рокселана — разлика између измена

343 бајта додата ,  пре 2 године
м
Враћене измене 93.87.114.221 (разговор) на последњу измену корисника Autobot
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
м (Враћене измене 93.87.114.221 (разговор) на последњу измену корисника Autobot)
ознака: враћање
== Детињство ==
 
Њено право име, као и њено детињство, нису сасвим познати. Претпоставља се да се звалaзвала Анастасија или Александра Лисовска. Била је пореклом из [[Краљевство Пољска|Пољског краљевства]], са територије данашње [[Украјина|Украјине]]. Њен [[отац]] је био [[православље|православни]] [[Украјина|украјински]] [[свештеник]]. Као и многе њене земљакиње, за којима је у Цариграду ([[Истанбул]]у) била велика потражња, Рокселана је као сужањ одведена као [[бело робље]] у [[Османско царство]]. Михалон Литвин, који је био амбасадор [[Велика кнежевина Литванија|Велике Кнежевине Литваније]] у [[Кримски канат|Кримском канату]] средином 16. вијека, у свом раду 1548—1551 „О обичају Татара, Литвана и Московита“ ([[Латински језик|лат]]. ''De moribus tartarorum, lituanorum et moscorum'') када описује трговину робовима, указује да је ''„и вољена супруга садашњег турског императора, мајка првог рођеног сина који ће владати за њим, отета је из наше земље“''<ref>{{Cite web|url=http://www.vostlit.info/Texts/rus/Litvin/frametext1.htm|title=О нравах татар, литовцев и москвитян / Пер. А. Л. Хорошевич. — М., 1994. — С. 72.|first=Михалон Литвин|last=|date=|website=|publisher=|language=руски|archive-url=|archive-date=|access-date = 13. 6. 2018.}}</ref>.
 
Обично су девојке имале 6 до 13 [[година]] када су биле купљене за богата домаћинства османлијске [[виша класа|више класе]] или [[султан]]а. Као беле робиње, оне за разлику од својих црних сапатница нису морале да раде тешке послове, већ су обично служиле као дружбенице и дворске даме својим господарицама.
[[Ибрахим-паша Паргалија|Ибрахим-паша]] (1493—1536) је, из захвалности, свом [[пријатељство|пријатељу]] султану [[Сулејман Величанствени|Сулејману I]] поклонио младу Рокселану. Она се нашла у [[харем]]у који је обухватао око 300 робиња. Рокселана, која је имала ватрено црвену косу, описана је као нежна, витка, љупка и очаравајућа. Уз то је била веома интелигентна, промућурна и весела, смејала се и шалила радо.
 
Као и све младе харемске даме, она је у почетку добијала лекције [[турски језик|турског језика]] и [[ислам]]а. Учила је читање и писање, састављање нежних љубавних писама, шивење и плетење, певање, плес, свирање једног музичког инструмената, па и вежбање љупког и грациозног хода. Необично лепе и заносне робиње, које су имале шансе да постану султанове конкубине, учене су још и [[еротика|еротским]] вештинама. Дванаест најатрактивнијих и најталентованијих робиња су биле одређене као „гедикли“, то јест султанове собарице, које су имале обавезу да облаче султана, да га купају и снабдевају укусним јелом. Као могуће гошће у султановој постељи могле су такође да постану његове миљенице, „икбал“. У случају да су остале трудне и родиле децу своме господару, добиле су почасно звање султанске „конкубине“ или „кадине“, односно „[[хасеки султанија|хасеки султаније]]“.
 
Рокселани није било тешко да привуче [[Сулејман Величанствени|Сулејманову]] пажњу. Уосталом, њена харизма је привлачила свакога у харему, због чега је брзо добила име „Хурем“, што значи насмејана. Није дуго потрајало док је постала и султанова сапутница у кревету. Пошто није служила само за сексуално задовољавање и као мајка могућих наследника, него се показала и као добар саговорник и искрена пријатељица, па чак и као животна сапутница. Сулејман је био одушевљен Ибрахимовим поклоном. Са Рокселаном је могао да пише песме или да води политичке дискусије. Рокселана је уз то била у стању да му даје добре савете и имала је разумевања за његове страхове које је једино њој могао да призна. Рокселана је била у стању, као његов пријатељ Ибрахим, да својом веселошћу отера Сулејманову [[меланхолија|меланхолију]]. Сулејман је тако све чешће одлазио Рокселани и занемаривао своју главну жену [[Султанија Махидевран|Махидевран]] († [[1580]], пореклом из [[Црна Гора|Црне Горе]], [[Албанија|Албаније]] или Черкезије), која је носила надимак „цвет пролећни“ (тур. Гулбахар) и која му је родила троје деце, од којих су син [[Princ Mustafa|Мустафа]] и ћерка [[Султанија Разије|Разије]] остали живи.