Никола Михановић — разлика између измена

Чланак је оригинално ијекавски, корисник Gmihail га је пребацио у екавицу, то је забрањено
(Чланак је оригинално ијекавски, корисник Gmihail га је пребацио у екавицу, то је забрањено)
 
== Детињство и младост ==
Никола Михановић је рођен од оца Петра и мајке Антоније, рођене Сангалети, као један од седморице синова. Његова мајка Антонија била је родом са [[Ластово|Ластова]]. Поред његове четворице браће, Петра, Ивана, Бартуле и Михе, који су свој други деодио живота провели и умрли у Аргентини, двојица његове браће, Михо и Мато, умрли су још као малолетници.<ref name="zaklada"/> Имао је и три сестре, Ану, Марију и Јелену.
 
Николин отац Петар се такође бавио поморством и поседоваопосједовао је мали бродић „Фортуната“, од чега је издржавао породицу.
 
== Емиграција у Аргентину ==
У својим двадесетим, Никола Михановић је напустио село Доли и упутио се ка Латинској Америци. Године 1867. је стигао у [[Монтевидео]], у [[Уругвај]]у, а потом прешао у [[Парагвај]], да би напослеткуна крају стигао у [[Буенос Ајрес]].
 
Кад је дошао у Аргентину, имао је уштеђених око 600 фунти стерлинга,<ref name="zaklada">[http://www.zaklada-mihanovic.hr/ozak.php Сајт задужбине Михановић], Приступљено 15. 4. 2013.</ref> што је у то времевријеме била поприлична сума новца. Као син поморца Петра Михановића, он је и сам почео да се бави малим бродским превозом, превозећи барком путнике на обалу са прекоокеанских бродова на реци [[Плата]]. Ту је упознао [[Лигурија|Лигурца]] Ивана Лаварела, који је био власник неколицине бродова, и који га је ускоро узео за ортака. Након што је Лаварело погинуо, Михановић је наставио да послује, заједно са Ивановим пасторком Алоа Лаварелом.<ref name="zaklada"/> Од 1874. до 1876. Михановић је већ поседоваопосједовао један пароброд.
 
Михановић је током времена постао један од најбогатијих и најутицајнијих људи у југословенској дијаспори у Аргентини, али и генерално у Аргентини, као и његов брат Михо Михановић, који је такође имао бродовласничку компанију. Михо Михановић је у Аргентину дошао касније, на позив свог брата.
 
Његово бродовласничко друштво, тачније [[пароброд]]ско друштво, звало се „Николас Михановић“ (-{Nicolas Mihanovich}-). Након више партнерстава и њихових раскида, Михановић је успеоуспио да оствариостварити [[монопол]] на реци [[Парагвај (ријека)|Парагвај]], док је други велики бродовласник, извесниизвјесни Сатурнино Рибес, држао монопол на рециријеци [[Парана (река)|Парани]]. Ускоро је почео да откупљујеоткупљивати друге мање фирме, да би већ 1909. имао огромну речнуријечну флотилу:<ref name="zaklada"/>
 
{| class="wikitable"
|}
 
У години кад се завршио [[Први светскисвјетски рат]], на бродовљу његове трговачке морнарице је радило око 5000 људи, углавном [[Југословени|Југословена]]. Развио је изузетно велику бродарску делатност на рекама Плати, Уругвају и Парани, без иоле опасније конкуренције. Наиме, када је Рибес умро 1897. године, а његови наследницинасљедници наставили да воде конкурентску компанију, Михановић је убрзо успио да их победипобиједи и откупи и њих, заузимајући централну позицију аргентинског бродарства у том региону.<ref name="ess">[http://www.studiacroatica.org/revistas/002/0020603.htm Кадић, Бранко. -{Studia Croatica: Los Hermanos Mihanovich}-] {{es}}</ref>
 
Раднике је запошљавао највише оне који су долазили са подручја [[Дубровник]]а и [[Далмација|Далмације]], а његови бродови су имали називе попут „Доли“, „Стон“, „Корчула“, „Задар“, „Далмација“, „Босна“, „Дубровник“ итд.<ref name="zaklada"/>
 
== Небродарске делатностидјелатности ==
Године 1905. Михановић је основао неколицину великих банкарских и трговачких компанија, а 1907. оснива велико трговачко друштво „Ла Импортадора Аустро-Хунгара“ ({{јез-шпа|La Importadora Austro-Hungara}}).
 
Године 1909, скупа са извеснимизвјесним италијанским трговцем, влада Аргентине је прихватила његову понуду за изградњу великог пристаништа као најбољу; уговор је био вреданвриједан 30 милиона америчких долара у злату.
 
Само у Буенос Ајресу, Никола Михановић је поседоваопосједовао 20 зграда, а куповао је и земљишта у Чилеу и Аргентини. Тако је, на примерпримјер, у провинцији Чако, између река Монте Линдо, Похи и Ингле, Михановић купио чак 800 km² земљишта и дао му име „Колонија Далмација“, на које је планирао населити младе далматинске досељенике у Аргентину.<ref name="zaklada"/> Године 1891. именован је „чланом повереништваповјереништва унутрашњег дуга владе Аргентине“, којој је раније позајмио 100.000 талира.
 
== Други о њему ==
[[Крсто Криле]] га је назвао „краљем речнеријечне пловидбе од Атлантског океана до средишњег [[Бразил]]а“. Развој југословенске исељеничке колоније у [[Буенос Ајрес]]у с њим је уско повезан.
 
[[Адам Јерковић]] је записао: „… Тко не зна за њихову борбу, тко није чуо за њихове напоре, тко није видио њихове жртве и тко не позна и не диви се њихову прву пиониру Николасу Михановићу, нашем драгом садашњем представнику.“
 
У једном делу писма [[Мићо Мичић|Миће Мичића]], члана [[Југословенски одбор|Југословенског одбора]] у [[Лондон]]у, којим извештаваизвјештава [[Анте Трумбић|Анту Трумбића]], пише: „О Михановићу је овисно до 85% нашег свијета, много наших трговаца и предузетникаподузетника; он их финансирафинанцира — тако да промјеном држања Михановића, то би овдје био напросто један мали преврат.“ Наиме, говорило се о времену Првог светскогсвјетског рата, када су желелига да гажељели одвратеодвратити од [[Франц Јозеф|Франца Јозефа I]].
 
== Одликовања ==
Никола Михановић је био лојалан цару Аустроугарске и одржавао је теснетијесне политичке контакте са својом домовином Аустроугарском. Зато је именован генералним конзулом Аустроугарске, а 1908. цар [[Франц Јозеф|Франц Јозеф I]] га је одликовао Витешким редом Франца Јозефа I.<ref name="zaklada"/> Године 1910. је добио и племство са правом насљедства.
 
Због пружања разних потпора и помоћи, као и због улагања у развој економије, одликовао га је и [[Русија|руски]] цар [[Николај I Павлович|Николај I Романов]], одликовањем Св. Станислава са звездомзвијездом, и [[Шпанија|шпански]], [[Краљевина Југославија|југословенски]] и [[Уједињено Краљевство|енглески]] краљ. После Првог светскогсвјетског рата, једну велику зграду у Буенос Ајресу Михановић је поклонио за амбасаду [[Краљевина Југославија|Краљевине СХС]].
 
== Занимљивости ==
Крајем 1920их, дао је да се изгради двадесетоспратница у Буенос Ајресу, како би са њеног врха могао посматрати своје бродове док упловљавају у Буенос Ајрес. Та зграда, [[Торе Бенсих]], била је у своје времевријеме највиша зграда у Буенос Ајресу.
 
== Референце ==