Велики раскол — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м +
м +
Ред 6:
'''Велики раскол''' или '''велика шизма''' ({{Јез-грч|σχισμα}}, {{Јез-лат|schisma}} — ''раскол, одвајање, цепање, дељење, шизма'') је означио канонско одвајање и прекид [[Литургија|литургијске]] заједнице између [[Католичка црква|Римокатоличке цркве]] и [[Православна црква|Православне цркве]] [[16. јул]]а [[1054]]. године. [[Рим]]ска и [[константинопољ|цариградска]] [[хришћанство|хришћанска]] црква се поделиле око питања да ли [[Рим|римски]] [[папа]] има примат међу [[хришћанство|хришћанским]] поглаварима, што је довело касније до шизме, чиме су створене две цркве, [[православље|православна]] и [[Католичка црква|римокатоличка]].
 
[[Цариградска патријаршија|Цариградског патријарха]] [[Михаило Керуларије|Михајла]] је папски заступник [[кардинал]] [[Хумберт од Силва Кандиде]] са још два кардинала, екскомуницирао из [[Хришћански центар у Риму|Хришћанског центра у Риму]], пошто је претходно кардинал Хумберт тражио од Цариградског патријарха да призна папу [[Папа Лав IX|Лaва IX]] за врховног поглавара хришћанских цркви и да из свог имена избаци део назива <nowiki>''„Екуменски Екуменскипатријарх” патријарх''</nowiki> однод. [[Васељенски патријарх]], што је Цариградски патријарх одбио. [[Михаило Керуларије|Цариградски патријарх Михајло]] је узвратио истом мером, и екскомуницирао кардинала Хумберта и остале папске изасланике. Валидност чина екскомуникације западних изасланика је упитна, пошто је папа [[Папа Лав IX|Лав IX]] преминуо а чин екскомуникације је примењен само на [[Михаило Керуларије|патријарха Михајла]]. Иако ова одлучивања нису одмах и директно одвојила вернике и државнике западне Европе од источне одн. [[Католичка црква|Римокатоличку]] од [[Православна црква|Православне]] цркве, разлаз цркви се даље ипак догодио услед разилажења у доктрини, теологији, језику па и политичком и географском смислу.
 
Након раскола, [[Црква]] је подељена на [[Католичка црква|Католичку цркву]] са центром у Риму и на [[Православна црква|Православну цркву]] са центром у [[Истанбул|Цариграду]]. До данашњег дана, свака заједница полаже право да је једини наследник [[једна света, саборна и апостолска црква|једне, Свете, саборне и апостолске Цркве]], не негирајући могућност спасења онима другима , који "нису у видљивом јединству", јер "Дух делује где хоће".(По овом питању православна Црква нема јединственог става међу епископима, док католичка Црква признаје православну за спасењску Цркву али без пуног јединства, термином "сестринска Црква"). Више пута у историји је било тежњи за приближавањем и решавањем подела, које су и данас живе.