Мира Ступица — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 34:
Најважнију улогу у њеној каријери има ступање у [[Југословенско драмско позориште]] и сусрет са Бојаном Ступицом који има пресудан утицај на сазревање њеног глумачког талента. Током дуге каријере остварила је бројне антологијске улоге, посебно у делима [[Џорџ Бернард Шо|Шоа]], [[Бертолт Брехт|Брехта]], [[Марин Држић|Држића]], [[Ранко Маринковић|Маринковића]], [[Луиђи Пирандело|Пирандела]] и Кохоута, што јој је донело бројне награде и признања (међу осталим и Седмојулску награду СР Србије). Остаће запажена њена глума у Госпођи министарки [[Бранислав Нушић|Бранислава Нушића]]. Играла је, бројне главне улоге, и у [[Народно позориште у Београду|Народном позоришту]] у Београду.
Филмску каријеру је започела у филму ''Бакоња фра Брне'' ([[1951]]) Ф. Ханжековића. Главне ликове глумила је и у филмовима [[Јара господа]] ([[1953]]), [[У мрежи]] ([[1956]]) Б. Ступице, ''Била сам јача'' ([[1953]]) Г. Гаврина, ''Стојан Мутикаша'' ([[1954]]) Ф. Ханжековића, ''[[Делије]]'' ([[1968]]) М. Поповића, ''Крвава бајка'' ([[1969]]) Т. Јанковића, ''Доручак са ђаволом'' ([[1971]]) М. Антића и ''Како умрети'' ([[1972]]) М. Стаменковића. Последњу филмску улогу имала је у филму [[
Њој у част приређена је изложба „Мира Ступица - глумица века“ у Музеју Народног позоришта 23. септембра 2013. године.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:455260-Izlozba-o-Miri-Stupici-u-Muzeju-Narodnog-pozorista Изложба о Мири Ступици у Музеју Народног позоришта („Вечерње новости“, 23. септембар 2013)]</ref>
| |||