Угарска инвазија на Европу — разлика између измена

У наредних пола века, Мађари су предузимали бројне походе на Француску, Немачку, Италију и Балканско полуострво. Под вођством Арнулфа, Баварци су 913. године тукли Мађаре на реци Ину. Међутим, године 924. Мађари поново продиру кроз територије Баварске и Швапске, прелазе [[Рајна|Рајну]], пустоше [[Алзас]] и [[Лорена|Лорену]], па се преко Шампање и јужне Немачке враћају на [[Дунав]]. Исте године прелазе [[Јулијски Алпи|Јулијске Алпе]], упадају у Ломбардију, спаљују [[Павија|Павију]] и преко Алпа прелазе у јужну Француску. У [[Саксонија|Саксонију]] упадају 933. године, али су поражени у [[битка код Мерзебурга|бици код Мерзебурга]] након чега су се словенска гранична племена ослободила мађарске власти. У походима 934. и 943. године допиру до [[Цариград]]а, а 937. године до [[Капуа|Капуе]]. Године 942. и 943. прокрстарили су Ломбардијом и продрли до [[Рим]]а, али су у повратку тучени у Абруцима. Године 953. поново покрећу поход на Саксонију, али их је немачки краљ [[Отон I, цар Светог римског царства|Отон I]] потукао на реци Трауну. Највећи поход Мађари покрећу 954. године; опљачкали су Баварску и доњи Алзас, упали преко Мезе у Француску, па затим и у [[АрлскоКраљевина краљевствоАрелат|Бургундију]] где су наишли на јачи отпор. Међутим, пробили су се преко Алпа и кроз Ломбардију се вратили у Панонију. Немачки краљ Отон I задао је Мађарима 10. августа 955. године одлучујући [[битка на Лешком пољу|пораз на реци Леху]]. Походи су након битке код Леха настављени још неко време само на Балкан. У међувремену су Мађари прешли на седелачки начин живота насељавајући се у Панонији.