Јован Дамјанић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 32:
 
== Револуција ==
На почетку грађанског рата показао је симпатије према Мађарској политици. Тражило је зато ново мађарско министрарство да им буде уступљен. У мађарској војсци брзо је напредовао, а због мржње и бруталности према непријатељу - Србима, називали су га "Србождер". Способност и храброст у борбама код [[Алибунар]]а и [[Стража (Вршац)|Страже]] у револуцији из 1848. године су га довеле до унапређења у чин пуковника. Почетком [[1849]]. године је постављен за команданта 3. мађарске армије и веома је брзо достигао репутацију најхрабријег у мађарској армији. Био је крупног стаса, снажан, обестан. Писац и савременик Игњатовић каже за њега: "Дамјанић је био Клебер мађарске револуције".<ref>Јаков Игњатовић: "Рапсодије", Нови Сад 1953. године</ref> Од 1849. године се као генерал прославио.
 
У марту 1849. године је уништио непријатељску бригаду у [[битка код Солнока|бици код Солнока]], што је био његов највећи успех. После овог успеха је био изабран за члана мађарског националног савета, али је одбио ту част. Такође је одиграо главну улогу у напредовању мађарских револуционарних снага ка [[Будимпешта|Будимпешти]] под вођством [[Артур Гергељ|Артура Гергеља]] (''Artúr Görgei'').