Секуларни хуманизам — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 1:
{{Ирелигиозност сајдбар|ирелигиозност}}
[[Датотека:Happy_Human_black.svg|десно|мини|150px| "Срећан човек", међународни симбол секуларног хуманизма]]
'''Секуларни хуманизам''' је [[светоназор]] који истиче [[разум]], [[Етика|етику]], [[Друштвена правда|друштвену правду]] и [[филозофски натурализам]], при чему оштро критикује верске [[Догма|догме]], [[натприродно]], [[Псеудонаука|псеудонауку]] и [[сујеверје]]/[[предрасуде]] као темељ [[морал]]а и доношења одлука. Један од главних ставова је тај да су људи способни да буду етички и морални без [[Религија|религије]] и [[бог]]ова. Само делимично се разликује од [[Хуманизам|ренесансног хуманизма]].<ref>{{cite web|title=What Is Humanism?|last=Edwords|first=Fred|url=http://www.americanhumanist.org/who_we_are/about_humanism/What_is_Humanism|year=1989|publisher=American Humanist Association|accessdate = 19. 8. 2009.|quote=Secular Humanism is an outgrowth of eighteenth century enlightenment rationalism and nineteenth century freethought... Secular and Religious Humanists both share the same worldview and the same basic principles... From the standpoint of philosophy alone, there is no difference between the two. It is only in the definition of religion and in the practice of the philosophy that Religious and Secular Humanists effectively disagree.}}</ref><ref>{{Cite book|title=Compact Oxford English dictionary|publisher=Oxford University Press|year=2007|quote=humanism ''n.'' 1 a rationalistic system of thought attaching prime importance to human rather than divine or supernatural matters.|publication-date = 2007}}</ref><ref>{{cite web|title=Definitions of humanism (subsection)|publisher=Institute for Humanist Studies|url=http://humaniststudies.org/humphil.html |accessdate = 16. 1. 2007.}}</ref>
 
'''Секуларни хуманизам''' је [[светоназор|животна филозофија]] која истиче [[разум]], [[етика|етику]], [[правда|правду]], [[натурализам (филозофија)|филозофски натурализам]], при чему критикује религијске [[Догма|догме]], [[натприродно]], [[Псеудонаука|псеудонауку]] и [[сујеверје]]/[[предрасуде]] као темеље [[морал]]а и доношења одлука.<ref> Edwords, Fred (1989). "What Is Humanism?". American Humanist Association. Secular Humanism is an outgrowth of eighteenth century enlightenment rationalism and nineteenth century freethought... A decidedly anti-theistic version of secular humanism, however, is developed by Adolf Grünbaum, 'In Defense of Secular Humanism' (1995), in his Collected Works (edited by Thomas Kupka), vol. I, New York: Oxford University Press 2013, ch. 6 (pp. 115–48)</ref><ref> Compact Oxford English dictionary. Oxford University Press. 2007. humanism n. 1 a rationalistic system of thought attaching prime importance to human rather than divine or supernatural matters.</ref><ref> "Definitions of humanism (subsection)". Institute for Humanist Studies. </ref><ref> See Mouat, Kit (1972) An Introduction to Secular Humanism. Haywards Heath: Charles Clarke Ltd. Also, The Freethinker began to use the phrase "secular humanist monthly" on its front page masthead.</ref><ref> Holyoake, G. J. (1896). The Origin and Nature of Secularism. London: Watts & Co., p. 50.</ref><ref> Howard B. Radest. 1969. Toward Common Ground: The Story of the Ethical Societies in the United States. New York: Fredrick Unger Publishing Co.</ref><ref> Walter, Nicolas (1997). Humanism: what's in the word? London: RPA/BHA/Secular Society Ltd, p. 43.</ref><ref>Wilson, Edwin H. (1995). The Genesis of a Humanist Manifesto. Amherst, NY</ref> Заступа да су људска бића способна да буду етична и морална без [[Религија|религије]] и [[бог|божанства]], те афирмише способност и одговорност људских бића да воде смислене и етичне животе. Само делимично се разликује од [[Хуманизам|ренесансног хуманизма]].
== Референце ==
{{reflist}}
 
Израз "секуларни хуманизам" се почео користити у 20. веку како би се разликовао од религијског хуманизма. Заснива се на просветитељском принципу слободе појединца, који указује на еманципацију појединца од традиционалних контрола од стране породице, религије и државе, све више оснажујући свакога од нас да уреди услове свог живота. Као што и сам назив сугерише, секуларни хуманисти се залажу за [[секуларизам]], односно одвојеност религија и религијских заједница од јавног живота, простора и институција. Неки секуларни хуманисти, пак, одбацују тај назив те уместо тога користе израз '''''Хуманизам с великим Х'''''.
== Литература ==
 
Ова филозофија је информисана од стране науке, инспирисана уметношћу и мотивисана саосећањем. Потврђујући достојанство сваког људског бића, подржава максимизацију индивидуалне слободе и могућност њене сагласности са друштвеном и планетарном одговорношћу. Не претпоставља да су људи урођено зли или урођено добри, нити представља људе као супериорне у односу на природу. Уместо тога, хуманистичка животна филозофија наглашава одговорност човечанства и етичке последице људских одлука.
 
Овај поглед на свет је близак [[слободоумље|слободоумности]], [[атеизам|атеизму]], [[агностицизам|агностицизму]], [[скептицизам|скептицизму]], [[рационализам|рационализму]] и [[ирелигиозност|нерелигиозности]]. Сматра се да своје филозофске корене вуче из пред-сократовске грчке филозофије и [[Просветитељство|просветитељства]].
 
Секуларни хуманизам је свеобухватна животна филозофија која укључује:
* [[натурализам (филозофија)|натуралистичку филозофију]]
* [[научна метода|научно тумачење унивезума]]
* последични [[етика|етички систем]]
 
 
==Натуралистичка филозофија==
 
Секуларни хуманизам је заснован на [[натурализам (филозофија)|натуралистичкој филозофији]]. Сматра да је природа (свет свакодневног физичког искуства) и њени закони и силе једино и све што постоји, и да је поуздано знање најбоље добити када истражујемо природу и њене законе и силе, користећи научну методу. Натурализам тврди да натприродни ентитети попут [[Бог|божанства]] и [[Дух (приказа)|духова]] не постоје и упозорава на то да је знање стечено без усмеравања на природни свет и без непристрасног посматрања од стране више посматрача и истраживача непоуздано. Сматра да природни закони и силе одређују структуру и понашање универзума, те да промене у свакој фази универзума су производ ових закона и сила.
 
==Научно тумачење универзума==
 
Секуларни хуманизам тумачи универзум ослањајући се на методе које користи [[наука]]. Секуларни хуманисти себе виде као нестворена бића која су настала кроз [[еволуција|еволуцију]], те која поседују јединствене атрибуте самосвести и моралне агенције.
 
==Последични етички систем==
 
Секуларни хуманисти сматрају да је етика последична, те да се процењује на основу резултата. Ово је у супротности са такозваном командном етиком, у којој се исправно и погрешно унапред дефинише и приписују божанском ауторитету. Секуларни хуманисти теже да развију и побољшају своје етичке принципе испитивањем резултата које остварују у реалним животима.
 
== Принципи секуларног хуманизма ==
 
Већина секуларних хуманиста свој поглед на свет тумачи кроз следеће принципе:
 
* '''Потреба да се тестирају веровања''' – Уверење да догме, идеологије и традиције, биле оне религијске, политичке или друштвене, морају бити испитане и тестиране од стране сваког појединца, а не једноставно прихваћене на основу вере.
* '''Разум, докази, научни метод''' – Приврженост коришћењу критичког размишљања, чињеничним доказима и научним методама истраживања уместо вере и мистицизма, када је у питању тражење решења за људске проблеме и одговора на важна људска питања.
* '''Испуњавање, раст, креативност''' – Примарна брига мора бити испуњавање потреба, раст и креативност како појединца тако и човечанства уопште.
* '''Трагање за истином''' – Стално трагање за објективном истином, уз схваћање да свако ново знање и искуство мења нашу несавршену перцепцију света.
* '''Овај живот''' – Брига за овај живот и настојање да га се учини смисленим кроз боље схватање самих себе, своје историје, интелектуалних и уметничких достигнућа, као и ставова која се разликују од наших.
* '''Етика''' – Потрага за одржавим индивидуалним, друштвеним и политичким начелима етичког понашања, просуђиваних на основу њихове могућности да побољшају људско благостање и појединачну одговорност.
* '''Изградња бољег света''' – Уверење да се уз помоћ разума, отворене размене идеја, добре воље и толеранције може постићи напредак у стварању бољег света за нас и нашу децу.
 
==Секуларни хуманизам у свету==
 
Међународна хуманистичка и етичка заједница (IHEU) је светска унија више од сто [[хуманизам|хуманистичких]], [[рационализам|рационалистичких]] и [[ирелигиозност|нерелигионалних]] организација у више од 40 земаља. "Срећан човек" се сматра универзално препознатим симболом за оне који себе називају хуманистима. Хуманистичка удружења грађана се налазе у свим деловима света. Процењује се да је постоји од четири до пет милиона људи широм света који себе сматрају хуманистима.<ref> Norman, Richard (2004). On Humanism. New York: Routledge. ISBN 9780415305228.</ref><ref>Esptein, Greg M. (2010). Good Without God: What a Billion Nonreligious People Do Believe. New York: HarperCollins. ISBN 978-0-06-167011-4.</ref><ref> Jones, Dwight (2009). Essays in the Philosophy of Humanism. </ref>
 
"Хуманизам је [[демократија|демократски]] и етички животни став који потврђује да људска бића имају право и одговорност да дају смисао и облик њиховим властитим животима. Залаже се за изградњу хуманијег друштва кроз етику засновану на људским и другим природним вредностима у духу разума и слободног истраживања кроз људске способности. Није теистички, и не прихвата натприродне погледе на стварност."<ref> "IHEU's Bylaws". International Humanist and Ethical Union.</ref>
– Међународна хуманистичка и етичка заједница
 
== Види такође ==
 
* [[Хуманизам]]
* [[Атеизам]]
* [[Агностицизам]]
* [[Скептицизам]]
* [[Рационализам]]
* [[Слободоумље]]
* [[Ирелигиозност]]
 
== Извори ==
{{reflist}}
 
[[Категорија:Секуларизам]]
[[Категорија:Хуманизам]]
[[Категорија:Агностицизам]]
[[Категорија:Атеизам]]
[[Категорија:ИрелигијаРационализам]]