Опсада Едесе — разлика између измена

39 бајтова додато ,  пре 4 године
м
Поправљене везе: Конрад IIIКонрад III од Немачке
м (Разне исправке)
м (Поправљене везе: Конрад IIIКонрад III од Немачке)
Опсада Едесе значајна је по својим последицама. У Европи је сазнање о паду Едесе изазвало велико запрепашћење. Многобројни ходочасници који су се враћали из Јерусалима ширили су страшне вести. Почетком 1145. године код [[Папа Евгеније III|папе Евгенија III]] стигло је посланство јерменске цркве која је предлагала унију са римокатоличком. Од њих је папа сазнао све детаље. Колико је познато, Жосцелин није тражио помоћ од папе, али је то учинио Ремон од Поатјеа. Вест је највише одјекнула у Француској будући да је већина крсташких барона била из ове државе. Француска црква је вршила притисак на папу да организује нови крсташки поход против муслимана. Томе у прилог ишла је и неочекивана смрт Зенгија кога је 1146. године убио слуга на спавању. Наследила су га двојица синова - [[Нур ад Дин]] и [[Саиф ад-Дин Гази I|Саиф ад Дин]].
 
Идеју о покретању новог крсташког рата први је покренуо француски краљ [[Луј VII]], али је масе потпалио [[Бернард од Клервоа|Бернард из Клервоа]] на сабору у Везелеју (31. март 1146. године). Одушевљење је било слично ономе на [[сабор у Клермону|сабору у Клермону]]. У рат се упутио и немачки царкраљ [[Конрад III од Немачке|Конрад III]].
 
== Види још ==