Јерусалим — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м uklanjanje mrtve veze |
м Поправљене везе: Палестина → Палестина (држава), Сулејман I → Сулејман Величанствени (2) |
||
Ред 32:
Историја града сеже уназад до четвртог миленијума пре нове ере, што га чини једним од најстаријих градова у свету<ref>[http://www.jewishvirtuallibrary.org/jsource/Peace/jerutime.html Jewish Virtual Library - Timeline for the History of Jerusalem]</ref>. Јерусалим је најсветији град [[Јудаизам|Јудаизма]] и духовни центар [[Јевреји|Јеврејског]] народа још од десетог века пре нове ере. Такође садржи одређени број историјских локација значајних за хришћанство, а муслимани га признају за трећи најсветији град Ислама. Иако има површину од свега 0,9 km².<ref>Kollek, Teddy (1977). "Afterword". in John Phillips. A Will to Survive - Israel: the Faces of the Terror 1948-the Faces of Hope Today. Dial Press/James Wade. "about 225 acres (0.91 km²)"</ref> Стари град је дом историјским местима од велике важности за три највеће светске монотеистичке религије (између осталих [[Ал Акса|Џамија ал Акса]], [[Западни зид]] ( Зид плача), и [[Храм Васкрсења Христовог|Црква светог Гроба]]). Стари град, место светског наслеђа, је традиционално подељен на четири дела: јерменску, хришћанску, јеврејску и муслиманску четврт. Стари град је номинован за уврштавање на листу Места светског наслеђа која су у опасности од уништења. На ову листу га је номиновала држава Јордан 1982. године. У току своје историје град је био уништен два пута, под опсадом 23 пута, нападнут 52 пута, а 44 пута је био заузиман.
Статус града је под великим несугласицама. Од примирја [[1949]]. године између Израела и [[Јордан]]а Зелена Линија пресеца град. Након победе у [[Шестодневни рат|Шестодневном рату]] [[1967]]. године Израел контролише цели град те га званично присваја. По Израелском Јерусалимском закону, Јерусалим је главни град државе Израел и центар је Јерусалимског округа. Такође је седиште државне управе те уобичајено служи као главни град Израела. Многе државе не признају израелско присвојење града или делова града те подржавају свој став с тим што задржавају своје амбасаде у [[Тел Авив]]у или тек у предграђу Јерусалима. [[Палестинци]] такође сматрају читав или део Јерусалима главним градом будуће [[Палестина (држава)|Палестине]]. Израелска [[анексија]] Јерусалима је више пута осуђивана од стране Уједињених нација<ref>[http://www.jewishvirtuallibrary.org/jsource/UN/unres252.html Jewish Virtual Library United Nations Security Council Resolution 252]</ref><ref>[http://domino.un.org/UNISPAL.NSF/eed216406b50bf6485256ce10072f637/441329a958089eaa852560c4004ee74d!OpenDocument Resolution 298 of 25 September 1971]</ref>. Палестинци су прогласили Источни Јерусалим за главни град своје будуће државе <ref>[http://journals.gmu.edu/PPPQ/article/view/281 Segal, Jerome M. - Negotiating Jerusalem 1997]</ref>. У складу са резолуцијом Уједињених нација 478. (усвојена 1980. године) највећи број амбасада је пресељен из овог града, иако неке од држава (као САД) још увек поседују земљу у граду намењену смјештају амбасаде, када буде постигнут евентуални консензус међународне заједнице о томе.
== Смештај и становништво ==
Ред 59:
Након Другог јеврејског устанка под водством [[Симон бар Кохба|Бар Кохбе]], [[Антички Рим|Римљани]] сравњују Јерусалим са земљом, граде нови град и мењају му име у -{''Aelia Capitolina''}-. Након [[325]]. и давања слободе хришћанима у [[Римско царство|Римском царству]], у граду се подижу бројне цркве, од којих је најпознатија [[Храм Васкрсења Христовог|базилика Светога гроба]].
Године [[638]]. Јерусалим освајају [[Арапи]] и њиме владају до доласка [[крсташки ратови|крсташа]] [[1099]], који ће њиме владати до [[1187]], кад га освајају муслимани са [[Саладин]]ом на челу. Градом ће владати Арапи све до [[1517]]. Тада га заузима [[Османско царство|турски]] султан [[Сулејман Величанствени|Сулејман I]], који поновно гради већи дио зидина и већину градских врата која су и данас видљива.
Кроз све ово време мењао се и изглед града. Посебно су за време арапске и крсташке власти настале данашње улице Старог града с тржницама и трговинама. Религозна архитектура је такође оставила трага, како она [[ислам]]ска, тако и хришћанска. У турско време, особито у првих педесетак горина, изграђене су бројне фонтане и градске палате.
Ред 87:
Године 1516. су Османлије под вођством султана [[Селим I|Селима I]] победили су [[Мамелуци|Мамелуке]] у Сирији. У даљим нападима су Османлије освојиле и Египат и Арабију. Јерусалем је добио статус османлијског Санџака. Прва декаде турске владавине су донеле Јерусалему напредак.
Султан [[Сулејман Величанствени|Сулејман I]] је после освајања Јерусалема обновио градске зидине и цитаделу (тврђаву). Обе се данас налазе под заститом као споменици културе и стоје на листи УНЕСЦО - Светског наследја.
После 1535. је Султан Сулејман је саградио утврђења града, која и данас чине зидине града. Високе зидине града су требале означити нову владавину Османа. Јерусалем је између осталога и због тога добио на значају у времену које следи.
| |||