'''Apetit''' je želja za [[jedenje]]m [[hrana|hrane]], ponekad zbog [[glad (motivaciono stanje)|gladi]]. Privlačna hrana može da stimuliše apetit čak i kada je glad odsutna, s tim da se apetit uveliko može smanjiti [[sitost|sitošću]].<ref name="pmid21340584">{{cite journal-lat ||last=EEgecioglu|first=EgeciogluE.| author2last2=Skibicka KP|first2=Skibicka||last3=CHansson|first3=HanssonC.|author4=Alvarez-Crespo M ||last5=PAFriberg|first5=FribergP. A.|author6last6=Jerlhag E|last7first6=JAJerlhag|first7|last7=Engel|author8first7=DicksonJ. A.|last8=SL|first8=Dickson| title = Hedonic and incentive signals for body weight control | journal= REVIEWS IN ENDOCRINE & METABOLIC DISORDERS | volume=12 | issue=3 |year=2011| doi= 10.1007/s11154-011-9166-4 | PMC= 3145094 | PMID = 21340584 |pages=141—151}}</ref> Apetit postoji u svim višim formama života, i služi da se reguliše adekvatan unos energije za održavanje [[metabolizam|metaboličkih]] potreba. Reguliše se uskouzajamnim dejstvom između [[probavni trakt|probavnog trakta]], [[adipozno tkivo|adipoznog tkiva]] i [[mozak|mozga]]. Apetit ima relativni odnos s ponašanjem svakog pojedinca. [[Sistem nagrađivanja|Apetitno ponašanje]], takođe poznato kao ''ponašanje pristupa'', kao i [[sistem nagrađivanja|konzumentno ponašanje]], jedini su procesi koji uključuju unos energije — sva ostala ponašanja utiču na oslobađanje energije. Kada je neko napet, nivoi apetita mogu da se povećaju i rezultuju povišenim unosom hrane. Smanjena želja za jedenjem se naziva terminom [[anoreksija (simptom)|anoreksija]], a [[polifagija]] (ili „hiperfagija”) predstavlja prekomerno jedenje. Deregulacija apetita doprinosi [[anoreksija nervoza|''anoreksiji nervoza'']], [[bulimija nervoza|''bulimiji nervoza'']], [[kaheksija|kaheksiji]], [[prejedanje|prejedanju]] i [[poremećaj opsesivnog prejedanja|poremećaju opsesivnog prejedanja]].
