Часлав Клонимировић — разлика између измена

нема резимеа измене
{{Инфокутија владар
| име = Часлав Клонимировић
| слика = [[Датотека:Seal_Vlastimirovici_(Principality_of_Serbia).png|150п]]
| слика = HeFGz.jpg
| опис_слике = Стилизовано знамење са [[Печат кнеза Стројимира|печата кнеза Стројимира]] из 9. века
| опис_слике = Кнез Часлав Клонимировић
| пуно_име =
| датум_рођења = [[896]].<!-- nema na wikidata -->
| опис_грба =
}}
'''Часлав Клонимировић''' је био [[српски владари|српски владар]] који је, највероватније са титулом [[кнез]]а,{{efn|Константин Порфирогенит као титулу српских владара користи [[старогрчки језик|старогрчки]] термин ''[[архонт]]'', за који се сматра да у случају српских владара одговара титули кнеза.{{sfn|Ферјанчић|Максимовић|1959|p={{где}}}} У ''„Летопису Попа Дукљанина“'' се наводи да је Часлав носио титулу [[краљ]]а, али историчари одбацују тај податак као измишљен.}} владао [[Кнежевина Србија (средњи век)|Србијом]] током друге четвртине [[10. век|X века]]. Он је последњи познати владар из династије [[властимировићи|Властимировића]], која је [[Насељавање Срба на Балканско полуострво|Србе довела на Балканско полуострво]]<ref name="ДАИ">{{КП-ДАИ|Део=[[:s:32. О Србима и земљи у којој сада станују|глава 32.]]}}</ref> и један од њених најзначајнијих представника{{efn|Историчари ([[Станоје Станојевић|Станојевић]], [[Тибор Живковић|Живковић]]) на основу тога да му је у ''„Летопису Попа Дукљанина“'' посвећено највише простора од свих раних владара сматрају да је Часлављева владавина оставила дубоког трага у српском народу, пошто се успомена на њу очувала до [[12. век|XII века]] када је Летопис писан, као и то да су тек успеси Немањића успели да потисну у заборав доба његове власти.}}. Током своје владавине, успео је да, уз подршку [[Византијско царство|Византије]], обнови српску државу коју су опустошили [[Бугари]] и претвори је у јаку државу која је могла да парира [[Прво бугарско царство|тадашњој Бугарској]]<ref name="ODB">{{harvnb|Kazhdan|1991|pp=}}</ref>, а сматра се да је погинуо у борбама против [[Мађари|Мађара]] на реци [[сава|Сави]]. Подаци о његовом животу познати су на основу дела византијског цара и његовог савременика [[Константин VII Порфирогенит|Константина Порфирогенита]] (913—959) ''„[[De administrando imperio|О управљању Царством]]“'', као и неких делова списа [[летопис попа Дукљанина|''„Летописа Попа Дукљанина“'']], за које се сматра да поседују већу аутентичност.
 
== Младост ==
 
== Владавина ==
[[Датотека:Časlav's Serbia, map by Stanoje Stanojević.jpg|мини|леводесно|262x262px270п|Чаславова Србија према Станојевићу {{sfn|ИСН I|1981|p={{где}}}}]]
 
[[Бугарско-византијски сукоби]] почетком [[10. век|X века]], утицали су и на политичке прилике у тадашњој Србији. [[Списак бугарских владара|Бугарски цар]] [[Симеон I|Симеон Велики]] (893—927) је збацио [[917]]/[[918]]. године свог кума Петра Гојниковића са власти, због његових наводних веза са Византијом и на његово место поставио [[Павле Брановић|Павла Брановића]], у покушају да осигура свој утицај у Србији. Међутим, Павле је започео вођење провизантијске политике, што је Симеона приморало да са војском поново интервенише у Србији и доведе [[921]]/[[924]]. године{{efn|Историчари различито тумаче значење Порфирогенитових речи, пошто он два пута помиње да је прошло три године, не појашњавајући да ли је у питању један исти период или два различита.}} [[Захарија Прибислављевић|Захарију]] на власт. Он се, такође, није дуго држао пробугарске политике, због чега је Симеон послао нову војну експедицију против Србије, са намером да је трајно покори. Борба је окончана српском победом, а Захарија је главе и оружје двојице бугарских војсковођа послао у [[Истанбул|Цариград]], као ратне трофеје<ref name="ДАИ" />.
 
Овај пораз приморао је Симеона да 924. године<ref name="Станоје">{{СС-ИСН|Део=III Прве српске државе|Број=3}}</ref><ref name="Андрија">{{АВРЉ-СД}}</ref>{{sfn|Ферјанчић|Максимовић|1959|p={{где}}}}<ref name="ГО">{{ГО-ИВ}}</ref> ([[926]].<ref name="Тиб" />) пошаље нову војску на Србију, која је са собом водила Часлава као претендента на српски престо. Захарија је са српском властелом и вероватно великим делом српске популације, пред Бугарима побегао у [[Историја Хрватске у средњем веку|Хрватску]], а њихове војсковође су позвале српске жупане да дођу у њихов табор и закуну се на верност Чаславу, као новом кнезу. Уместо постављања новог кнеза, Бугари су жупане заробили, након чега су опустошили Србију, а Часлава су вратили у Бугарску.{{sfn|Логос|2017|p=97-98}}
 
У време Захаријиног бега у Хрватску, забележен је нагли успон хрватске државе, и у овом периоду хрватске историје Константин Порфирогенит забележава Хрватску војску од 60 хиљада коњаника и 100 хиљада пешака. Такође, уследила је и победа Хрвата над бугарском војском у Босни. Сасвим је рационално ово нагло јачање хрватске државе приписати Захарији и његовим одбеглим војницима.{{sfn|Логос|2017|p=97-98 са напоменом 459}}
Симеон је умро [[27. мај]]а 927. године, што је довело до великих политичких промена на Балкану<ref name="ГО" /><ref name="Андрија" /><ref name="Станоје" />. Нови бугарски цар [[Петар I Бугарски|Петар I]] (927—969) закључио је мир са Византијом, чиме је окончан вишедеценијски сукоб две државе.
 
Након Симеонове смрти, Часлав се вратио Србију и уз византијску подршку<ref name="ДАИ" /> почео да обнавља како државу, тако и врховну власт над [[српске земље у раном средњем веку|српским кнежевинама]]<ref name="Станоје" />. Док већина историчара<ref name="Станоје" /><ref name="Андрија" />{{sfn|Ферјанчић|Максимовић|1959|p={{где}}}}<ref name="ГО" />{{sfn|ИСН I|1981|p={{где}}}} прихвата Порфирогенитову вест да је он са четворицом пратилаца побегао из [[Велики Преслав|Преслава]] у Србију{{sfn|Ферјанчић|Максимовић|1959|p={{где}}}}, има оних који сматрају да је он враћен у Србију у договору новог бугарског цара Петра са византијским владарем и дедом његове супруге [[Роман I Лакапин|Романом I]] (919—949), да би организовао државу која би се супротставила продору Мађара из [[Панонска низија|Паноније]]<ref name="Тиб" />. Такође, мишљења историчара су подељена и око тачне године његовог повратка у Србију, тако да једни сматрају да се вратио још 927. односно [[928]]. године{{sfn|Ферјанчић|Максимовић|1959|p={{где}}}}<ref name="ГО" />, други да је у питању [[931]]. година<ref name="Станоје" />{{sfn|Ћоровић|1997}}, а трећи сматрају да је у питању [[933]]/[[934|934. година]]<ref name="Тиб" /><ref>[http://www.kroraina.com/knigi/en/sr/sr_3_2.htm Runciman, A history of the First Bulgarian Empire. стр. 185], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>.
[[Датотека:Časlav's Serbia, map by Stanoje Stanojević.jpg|мини|лево|262x262px|Чаславова Србија према Станојевићу {{sfn|ИСН I|1981|p={{где}}}}]]
Након Симеонове смрти, Часлав се вратио Србију и уз византијску подршку<ref name="ДАИ" /> почео да обнавља како државу, тако и врховну власт над [[српске земље у раном средњем веку|српским кнежевинама]]<ref name="Станоје" />. Док већина историчара<ref name="Станоје" /><ref name="Андрија" />{{sfn|Ферјанчић|Максимовић|1959|p={{где}}}}<ref name="ГО" />{{sfn|ИСН I|1981|p={{где}}}} прихвата Порфирогенитову вест да је он са четворицом пратилаца побегао из [[Велики Преслав|Преслава]] у Србију{{sfn|Ферјанчић|Максимовић|1959|p={{где}}}}, има оних који сматрају да је он враћен у Србију у договору новог бугарског цара Петра са византијским владарем и дедом његове супруге [[Роман I Лакапин|Романом I]] (919—949), да би организовао државу која би се супротставила продору Мађара из [[Панонска низија|Паноније]]<ref name="Тиб" />. Такође, мишљења историчара су подељена и око тачне године његовог повратка у Србију, тако да једни сматрају да се вратио још 927. односно [[928]]. године{{sfn|Ферјанчић|Максимовић|1959|p={{где}}}}<ref name="ГО" />, други да је у питању [[931]]. година<ref name="Станоје" />{{sfn|Ћоровић|1997}}, а трећи сматрају да је у питању [[933]]/[[934|934. година]]<ref name="Тиб" /><ref>[http://www.kroraina.com/knigi/en/sr/sr_3_2.htm Runciman, A history of the First Bulgarian Empire. стр. 185], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>.
 
Порфирогенит наводи да је Часлав у Србији затекао само педесетак мушкараца без жена и деце, који су преживљавали [[лов]]ећи, али историчари одбацују овакав опис прилика као нереалан<ref name="Реља">{{РН-ГСНС}}</ref>. Он наводи да су српске избеглице из околних земаља ([[Бугарска]], [[Хрватска]] и друге) почеле да се враћају у земљу након Чаславовог повратка, посебно истичући да је део Срба побегао из Бугарске у Цариград. Њих је пишчев таст и савладар Роман Лакапин ''заоденуо и обдарио''<ref name="ДАИ" />, након чега их је послао у Србију. Поред тога, византијски цар је Чаславу пружио и финансијску подршку, што му је олакшало обнављање и јачање Србије.
 
=== Границе државе ===
[[Датотека:Serb lands in the 10th century (sr).png|мини|270п|десно|Србија у време кнеза Часлава, средина 10. века]]
[[Константин VII Порфирогенит|Константин Порфирогенит]] за Часлава каже да је "ујединио све српске земље".<ref name=":1">Константин Порфирогенит "О Управљању Царством"</ref>. Иако је ово помало непрецизна одредница за тачне границе Чаславове државе, потребно је само одредити границе српског етничког простора и земље које се означавају као "српске" у овом периоду историје да би се одредиле границе Чаславове државе.
 
Порфирогенит и [[Ајнхард|Ајнхард Франачки]] у својим "[[Франачки Анали|Франачким Аналима]]" (Annales Regni Francorum) кажу да Срби настањују римску Далмацију, чију западну границу Тацит позиционира негде на "истарском горју", тако да она укључује Лику, Крбаву и Гацку<ref name=":2">Einchard, "Carolingian chronicles: Royal Frankish annals and Nithard's Histories." trans.Scholz, Rogers, Ann Arbor, University of Michigan Press [1972]</ref>. Порфирогенит такође за хрватску кнежевину наводи:<blockquote>"Њихова је земља била подијељена у 11 жупанија а то су: Хлебиана, Тзензена, Емота, Плеба, Песента, Паратхалассиа, Бребере, Нона, Тнена, Сидрага, Нина, а њихов бан (боанос) има (у власти) Крибасан, Литзан, Гоутзеска."<ref name=":1" /></blockquote>Дакле, Крибасан (Крбава), Лицан (Лика) и Гуцеска не спадају у 11 хрватских жупанија, већ хрватски бан само има власт над њима, чиме се јасно имплицира да у њима не живе Хрвати, већ Срби. Ово доказује да је граница српског етничког простора била на граници Лике и Либурније, што је, дакле, била и вероватна западна граница Чаславове Србије. <ref name=":3">Др. Борислав Влајић (1999) "Срби староседеоци Балкана и Паноније", "Стручна Књига", Београд</ref>
 
[[Датотека:Границе Србије за време Часлава Клонимировића према различитим историчарима.png|мини|433x433пискел|Границе Чаславове државе према различитим историчарима]]
Међутим, неки историчари су померали српску западну границу према истоку, те је Ђорђе Јанковић налази на Уни<ref>Ђорђе Јанковић (2007) "Српско Поморје" Српско Археолошко Друштво, Београд</ref>, а Станојевић на Врбасу и Босни<ref name=":4">Станоје Станојевић (1910) "Историја Српског Народа" Отворена Књига, Београд</ref>.
 
 
== Смрт ==
[[Датотека:Велики жупан Часлав бачен у Саву (око 950. године).jpg|250px220п|мини|десно|Смрт Часлава.]]
 
[[Датотека:HeFGz.jpg|220п|мини|десно|Романтичарска представа кнеза Часлава (19. век)]]
Византијски цар не помиње крај његове владавине, што већину историчара наводи на закључак да је он умро након завршетка списа (дело је настало у периоду од [[948]]. до [[952]]. године{{sfn|Ферјанчић|Максимовић|1959|p={{где}}}}, док су поглавља о Јужним Словенима завршена [[949]]. године{{sfn|ИСН I|1981|p={{где}}}}) око [[950]]. године<ref name="Андрија" /> или након цареве смрти [[959]]. године тј. око [[960]]. године<ref name="Станоје" /><ref name="ODB" />{{sfn|Ћоровић|1997}}<ref>Група аутора, ''„Историја Мађара“'', [[Београд]]. {{page|year=2002|isbn=978-86-7102-035-0|pages=}}</ref>, али има и других мишљења која његову смрт смештају у [[943]]. годину<ref name="Тиб" />.
 
Последње године Чаславове владавине, његове борбе са Мађарима и погибија, описане су у ''„Летопису Попа Дукљанина“''. Иако се историчари слажу да је то дело непоуздано<ref name="Андрија" /><ref name="Тиб" /> и [[Фантастика|фантастично]]{{sfn|ИСН I|1981|p={{где}}}}, поготово у деловима који се односе на време пре средине [[11. век|XI века]] (тј. [[1040]]. године<ref name="Тиб" />), сматра се да би ови делови могли бити историјски тачни{{sfn|ИСН I|1981|p={{где}}}}, пошто одговарају тадашњем стању на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]].
 
Према наводима Летописа, мађарски великаш Киш је упао са војском у [[Босна|Босну]] и започео пљачкање и пустошење те области. Српски кнез је сакупио војску и сукобио се са мађарским снагама у [[Дрина|Дринској]] жупанији, поред саме реке<ref name="ЛПД">{{ЛПД}}</ref><ref>[http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:573569-Izronio-grad-kneza-Caslava Изронио град кнеза Часлава!], [[Вечерње Новости|Новости]], 26. октобар 2015.</ref> (вероватно низводно од данашње [[Фоча|Фоче]]<ref name="Тиб" />). У борбама је погинуо сам Киш, а мађарске снаге су потучене до ногу. Кишова удовица је након тога затражила од ''мађарског краља''<ref>[[Мађарска племена|Мађарским племенима]] су тада владали [[Велики везир Мађара|''велики везири'']], а у Чаславово доба владали су [[Золта]], [[Фајс]] и [[Такшоњ]].</ref> војску, да би осветила смрт свог мужа. Он јој је дао велику војску са којом се упутила у ''[[Срем]]'' (данашња [[Мачва]]{{sfn|ИСН I|1981|p={{где}}}}) и у изненадном [[ноћ]]ном нападу на српски логор, Мађари су заробили Часлава. Према наредби Кишове удовице, Чаславу и свим његовим сродницима<ref name="ЛПД" />, који су такође заробљени, су завезане [[ноге]] и [[шака|руке]], након чега су живи бачени у реку [[сава|Саву]].
[[Датотека:Велики жупан Часлав бачен у Саву (око 950. године).jpg|250px|мини|десно|Смрт Часлава.]]
 
Након Чаславове смрти, његова држава се распала на мање кнежевине, које су наставиле своје постојање независно једне од других.
{{reflist|30em}}
 
== Извори и литература ==
=== Извори ===
{{почетак референци|2}}
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Moravcsik|editor-first=Gyula|editorlink=Ђула Моравчик|title=Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio|year=1967|orig-year=1949|edition=2.|location=Washington|publisher=Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies|url=https://books.google.com/books?id=3al15wpFWiMC}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Ферјанчић|editor-first=Божидар|editorlinkauthorlink=Божидар Ферјанчић|chapter=Константин VII Порфирогенит|title=Византиски извори за историју народа Југославије|year=1959|volume=2|location=Београд|publisher=Византолошки институт|pages=1-98|url=https://www.scribd.com/doc/15762910/SANU-Posebna-Izdanja-Vizantijski-Izvori-Za-Istoriju-Naroda-Jugoslavije-Tom-2}}
* {{cite book|ref={{harvid|ВИНЈ III|2007}}|publisher=[[Византолошки институт САНУ]]|title=Византијски извори за историју народа Југославије III|type=фототипско издање оригинала из [[1966]]|place=Београд|year=2007|isbn=978-86-83883-09-7|language=|chapter=|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Кунчер|first=Драгана|year=2009|title=Gesta Regum Sclavorum|volume=1|location=Београд-Никшић|publisher=Историјски институт, Манастир Острог|url=https://www.scribd.com/document/27256737/Gesta-Regum-Sclavorum-I}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|title=De conversione Croatorum et Serborum: Изгубљени извор Константина Порфирогенита|year=2013|location=Београд|publisher=Завод за уџбенике|url=https://www.scribd.com/document/250912660/Tibor-%C5%BDivkovi%C4%87-De-Conversione-Croatorum-Et-Serborum-Izgubljeni-izvor-Konstantina-Porfirogenita}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Шишић|editor-first=Фердо|editor-link=Фердо Шишић|title=Летопис Попа Дукљанина|year=1928|location=Београд-Загреб|publisher=Српска краљевска академија|url=https://books.google.com/books?id=HXwCSCgxTlcC}}
{{refend}}
{{крај референци}}
 
=== Литература ===
{{refbegin|2}}
{{почетак референци|2}}
* Бешић, З. и др., ''Историја Црне Горе. Књига прва. Од најстаријих времена до краја XII вијека'', Подгорица 2006.
* Бабић, А. и др., ''Историја народа Југославије. Књига прва'', Београд 1953.
* {{Cite journal|ref=harv|last=Благојевић|first=Милош|authorlink=Милош Благојевић|title=Преглед историјске географије средњовековне Србије|journal=Зборник Историјског музеја Србије|year=1983|volume=20|url=https://books.google.com/books?id=sFlpAAAAMAAJ|pages=45-126}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Благојевић|first=Милош|authorlink=Милош Благојевић|title=Српска државност у средњем веку|year=2011|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Веселиновић|first=Андрија|authorlink=Андрија Веселиновић|last2=Љушић|first2=Радош|authorlink2=Радош Љушић|title=Родослови српских династија|year=2002|place=Нови Сад|publisher=Платонеум|url=https://books.google.rs/books?id=jU9yAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Веселиновић|first=Андрија|authorlink=Андрија Веселиновић|last2=Љушић|first2=Радош|authorlink2=Радош Љушић|title=Српске династије|year=2008|edition=2.|place=Београд|publisher=Службени гласник|url=https://books.google.rs/books?id=gWctAQAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|year=2000|title=Словени и Ромеји: Славизација на простору Србије од VII до XI века|url=https://archive.org/download/TiborZivkovic-SloveniIRomeji/TiborZivkovic-SloveniIRomeji.pdf|location=Београд|publisher=Историјски институт САНУ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Живковић,|first=Тибор|authorlink=Тибор Т., ''Живковић|title=О северним границама Србије у раном средњем веку'', |journal=Зборник МСМатице српске за историју |year=2001|volume=63/-64 (2001), 7—17|pages=7-17|url=https://books.google.com/books?id=KXXDVNK-sm0C}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|year=2002|title=Јужни Словени под византијском влашћу (600-1025)|url=https://books.google.com/books?id=oE-gAAAAMAAJ|location=Београд|publisher=Историјски институт САНУ, Службени гласник}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|year=2004|title=Црквена организација у српским земљама: Рани средњи век|url=https://books.google.com/books?id=Z9mfAAAAMAAJ|location=Београд|publisher=Историјски институт САНУ, Службени гласник}}
* Živković, T., ''O počecima Bosne u ranom srednjem vijeku'', Godišnjak Centra za balkanološka ispitivanja ANU BiH 39 (2010), 149—161.
* Живковић, Т., ''О северним границама Србије у раном средњем веку'', Зборник МС за историју 63/64 (2001), 7—17.
* {{Cite book|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|year=2006|title=Портрети српских владара (IX-XII век)|url=https://books.google.com/books?id=d-KTAAAACAAJ|location=Београд|publisher=Завод за уџбенике и наставна средства}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|year=2000|title=Словени и Ромеји: Славизација на простору Србије од VII до XI века|url=https://archive.org/download/TiborZivkovic-SloveniIRomeji/TiborZivkovic-SloveniIRomeji.pdf|location=Београд|publisher=Историјски институт САНУ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Živković|first=Tibor|authorlink=Тибор Живковић|title=Forging unity: The South Slavs between East and West 550-1150|year=2008|location=Belgrade|publisher=The Institute of History, Čigoja štampa|url=https://books.google.com/books?id=JlIsAQAAIAAJ}}
* {{Cite bookjournal|ref=harv|last=ЖивковићŽivković|first=ТиборTibor|authorlink=Тибор Живковић|year=2004|title=ЦрквенаO организацијаpočecima уBosne српскимu земљама:ranom Раниsrednjem средњиvijeku|journal=Godišnjak векCentra za balkanološka ispitivanja u Sarajevu|year=2010|volume=39|pages=149-161|url=httpshttp://bookswww.googleanubih.comba/books?id=Z9mfAAAAMAAJ|location=Београд|publisher=Историјски институт САНУ, Службени гласникgodisnjak/izdanja/Godisnjak%2039.pdf}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|chapter=О такозваној "Хроници српских владара" из списа De administrando Imperio цара Константина VII Порфирогенита|title=Византијски свет на Балкану|year=2012|volume=2|location=Београд|publisher=Византолошки институт САНУ|pages=313-332|url=http://www.byzinst-sasa.rs/srp/uploaded/PDF%20izdanja/Vizantijski%20svet%20na%20Balkanu%202.pdf}}
* {{cite book|ref={{harvid|ИСН I|1981}}|last=аутора|first=Група|title=[[Историја српског народа (књига)|Историја српског народа I]]|place=Београд|year=1981|chapter=|pages=}}
* Јиречек, К., ''Историја Срба. Књига прва. Политичка историја до 1537. године'', Пирот 2010.
* {{Cite book|editor-last=Kazhdan|editor-first=Alexander P.|editor-link=Александар Каждан|title=The Oxford dictionary of Byzantium|year=1991|publisher=Oxford Univ. Press|location=New York [u.a.]|isbn=978-0-19-504652-6|pages=}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Максимовић|first=Љубомир|authorlink=Љубомир Максимовић|title=Структура 32. главе списа De administrando imperio|journal=Зборник радова Византолошког института|year=1982|volume=21|pages=25-32|url=https://books.google.com/books?id=HD4jAQAAIAAJ}}
* Klaić, N., ''Povijest Hrvata u ranom srednjem vijeku'', Zagreb 1975.
* {{Cite journal|ref=harv|last=Максимовић|first=Љубомир|authorlink=Љубомир Максимовић|title=Покрштавање Срба и Хрвата|journal=Зборник радова Византолошког института|year=1996|volume=35|pages=155-174|url=https://books.google.com/books?id=qQcUAQAAMAAJ}}
* Максимовић, Љ., ''Византијски свет и Срби'', Београд 2009.
* Максимовић, Љ., ''Структура 32. главе списа De administrando imperio'', ЗРВИ 21 (1984), 25—32.
* {{Cite book|ref=harv|last=Мишић|first=Синиша|authorlink=Синиша Мишић|title=Историјска географија српских земаља од 6. до половине 16. века|year=2014|location=Београд|publisher=Магелан Прес|url=https://books.google.com/books?id=fDO9oAEACAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Мргић|first=Јелена|title=Северна Босна: 13-16. век|year=2008|location=Београд|publisher=Историјски институт|url=https://www.academia.edu/759818/Severna_Bosna_13-16._vek}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Острогорски|first=Георгије|authorlink=Георгије Острогорски|year=1970|title=Византија и Словени|location=Београд|publisher=Просвета|url=https://books.google.com/books?id=mX8JAQAAIAAJ}}
* Попов, Д. и др., ''Историја Бугарске'', Београд 2008.
* Станојевић, С., ''Историја српског народа'', Диселдорф 1982.
* Рокаи, П. и др., ''Историја Мађара'', Београд 2002.
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Историја средњовековне босанске државе|year=1964|url=https://books.google.com/books?id=PO02AAAAMAAJ|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|chapter=Образовање српске државе|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=EugJAQAAIAAJ|volume=књ. 1|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|year=1981|pages=141-155}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|chapter=Србија између Византијског царства и Бугарскее|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=EugJAQAAIAAJ|volume=књ. 1|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|year=1981|pages=156-169}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Срби у средњем веку|year=1995|url=https://books.google.com/books?id=vBRXAAAAMAAJ|location=Београд|publisher=Идеа}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Срби међу европским народима|year=2004|url=https://books.google.com/books?id=p3oMAQAAMAAJ|location=Београд|publisher=Equilibrium}}
* {{cite book|ref=harv|last=Ћоровић|first=Владимир|author-link=Владимир Ћоровић|title=Историја српског народа|year=1997|publisher=Глас српски; Ars Libri|location=Бања Лука; Београд|pages=|url=http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/index.html|chapter=|chapter-url={{#if:|http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/2_5.html}}}}
* Ћоровић, В., ''Историја Срба'', Београд 2013.
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћоровић|first=Владимир|authorlink=Владимир Ћоровић|title=Хисторија Босне|location=Београд|publisher=Српска краљевска академија|year=1940|url=https://books.google.com/books?id=AQWAQwAACAAJ}}
* Ферјанчић, Б., ''Византија и Јужни Словени'', Београд 2009.
{{refend}}
{{крај референци}}
 
=== Викизворник ===
{{commonscat|Časlav of Serbia}}
* [[Константин VII Порфирогенит|Константин Порфирогенит]], [[:s:De administrando imperio|''„-{De administrando Imperio}-“'' (''О управљању Царством'')]] ([[:s:32. О Србима и земљи у којој сада станују|глава 32]])
 
== Спољашње везе ==
{{портал|Биографија|Историја}}
{{commonscat|Časlav of Serbia}}
* [http://www.istorijskabiblioteka.com/art:caslav-klonimirovic Одредница „Часлав Клонимировић“] са презентације независне [http://www.istorijskabiblioteka.com/ Историјске библиотеке – енциклопедије историје и књижевности на српском језику]
* [http://sr.wikisource.org/wiki/32._О_Србима_и_земљи_у_којој_сада_станују 32. глава ''DAI''] на [http://sr.wikisource.org/wiki/Главна_страна Викиизворнику на српском језику]