Википедија

Етничка група — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
+
Ред 2:
[[Датотека:KorowaiHombre01.jpg|мини|десно|235п|Народ ''Короваи'' или [[Папуа (индонежанска провинција)|Папуанци]] броје само око 3.000 припадника;<br />све до [[1970е|{{nowrap|1970-их}}]] били су изолована (нецивилизована) етничка група односно ''неконтактиран'' {{nowrap|народ/}}људи]]
 
'''Етничка група''' или {{nowrap|'''етнија'''/}}'''народ''' ({{јез-грч|έθνος}}ἔθνος <small>[''-{éthnos}-ethnos'' — етнос] </small>}}&nbsp;— „народ”), [[друштво|друштвено]] је дефинисана категорија људи који се међусобно идентификују на основу заједничких предака, те [[нација|националних]], друштвених или [[култура|културолошких]] сличности.&zwj;<ref>{{cite web |url=http://www.oxforddictionaries.com/definition/english/ethnicity?q=ethnicity |title=Ethnicity: definition of ethnicity |work=Oxford Dictionaries |publisher=Oxford University Press |accessdate = 28. 12. 2013}}</ref>&zwj;<ref>{{Citecite book |title=Humanity: An Introduction to Cultural Anthropology |last=People |first=James |last2=Bailey |first2=Garrick |publisher=Wadsworth Cengage learning |edition=9 |page=389 |year=2010 |quote=In essence, an ethnic group is a named social category of people based on perceptions of shared social experience or ancestry. Members of the ethnic group see themselves as sharing cultural traditions and history that distinguish them from other groups. Ethnic group identity has a strong psychological or emotional component that divides the people of the world into opposing categories of 'us' and 'them'. In contrast to social stratification, which divides and unifies people along a series of horizontal axes on the basis of socioeconomic factors, ethnic identities divide and unify people along a series of vertical axes. Thus, ethnic groups, at least theoretically, cut across socioeconomic class differences, drawing members from all strata of the population.|pages=389}}</ref> За разлику од већине других статуса социјалних група (богатство, старост, занимање и сл.), етницитет је неретко и стечени статус; наиме, иначе се заснива на друштву у којем неко живи (поготово у интелектуално напредним државама), али такође може да се „усвоји”"усвоји" преласком у друго друштво &nbsp;— било добровољним или (ин)директно присилним, било физичким или менталним. Чланство у етничкој групи има тенденцију да се дефинише заједничком [[Културна баштина|културном баштином]], прецима, митовима о пореклу ([[:en:Origin myth|{{nowrap|''космогонијски''/}}''етиолошки'' {{nowrap|митови /}} ајтон]]), [[историја|историјом]], домовином, [[језик]]ом {{nowrap|и/или}} [[дијалект]]ом, или чак [[идеологија|идеологијом]], а манифестује се кроз [[Симболизам|симболичке]] системе као што су [[религија]], [[митологија]] и [[ритуал]]и, [[кување|кухиња]], стил облачења, физички изглед, [[уметност]] уопштено говорећи итд. Назив за припадност етничкој {{nowrap|групи /}} етнији, тј. само постојање етничке групе је {{nowrap|'''[[етницитет]]'''/}}{{nowrap|'''етничност'''/}}'''народност''', док се припадник етничке групе зове '''етник''' (припадници једне етничке {{nowrap|групе /}} етније зову се етници и сви они чине један [[народ]] тј. етничку групу).
 
Етничке групе произашле из исте историјске {{nowrap|популације-оснивача}} често настављају говорити сродним језицима и делити сличне [[ген]]етске особине, путем језичке промене, [[Акултурација|акултурације]], разних адопција/усвајања (нпр. обичаја) и религијских [[Конверзија|{{nowrap|конверзија/}}превођења]]. Могуће је да неки појединци или групе напусте једну етничку групу и придруже се другој (осим оних етничких група којима је нагласак на раснојрасноj (генетској) „чистоћи” кључни критеријум за чланство, а такветaкве су већинске). Није могуће да се појединац из једне етничке групе у потпуности асимилира у другу, поготово не у ону која више не постоји или оно што је чини(ло) једном етничком групом се више не практикује односно <!--поготово -->{{not a typo|не насилно}}. На пример, амерички староседеоци [[Амерички староседеоци|Индијанци]] су етничка група која своје етничко наслеђе готово увек преноси само на своје потомке (ретко се ко данас асимилира у ову етничку групу); с друге стране, релативно се често дешава да неко &nbsp;— барем једним делом &nbsp;— постане етнички [[Немци|Немац]] или [[Британци|Британац]] (нпр. након имиграције у Немачку или Британију, земље које већински насељавају ове две етничке групе). Члан етничке групе може да се самоидентификује; неки људи воде порекло од друге етничке групе и научно гледано припадају тој другој етничкој групи, али се ипак не идентификују том другом групом којој припадају &nbsp;— или зато што немају културне {{nowrap|и/или}} друштвене повезаности са истом, или зато што су приморани, или пак имају неку личну корист (нпр. духовну или чешће материјалну) и сл.
 
Термин ''етницитет'' често се (неправилно) користи као синоним за двосмислене појмове као што су ''[[нација]]'' или ''[[људи]]'' или мањине {{nowrap|и/или}} мигрантске групе.&zwj;<ref>{{cite journal |url=http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/23534503 |title=Culture, ethnicity and chronic conditions: Reframing concepts and methods for research, interventions and policy in low- and middle-income countries |lastlast1=De-Graft Aikins |firstfirst1=Ama |last2=Pitchforth |first2=Emma |last3=Allotey |first3=Pascale |last4=Ogedegbe |first4=Gbenga |last5=Agyemang |first5=Charles |journal=Ethnicity & Health |issn=1465-3419 |pmid=23534503 |doi=10.1080/13557858.2012.782209 |volume=17 |issue=6 |date pages=551—561 |date=1. 1. 2012 |accessdate = 27. 2. 2016|pages=551—561}}</ref>.
 
Зависно о томе који извор групног идентитета је наглашен да дефинише чланство, следеће врсте (углавном међусобно преклапајућих) етничких група могу да се идентификују:
# {{nowrap|етно-''расне''}} групе &nbsp;— нагласак је на подељеном физичком изгледу који је базиран на пореклу, не на изоловонаом географском региону као што је континент; међутим, {{nowrap|добро-дефинисани}} критеријуми за физички изглед расе не могу да се формулишу и сваки појединац не може да се недвосмислено идентификује само људском расом базирано на физичком игледу, па чак ни базирано на генетским [[хаплогрупа]]ма пошто комплетно изолована географска подручја не постоје; према томе, гледајући из [[Биологија|биолошке]] перспективе само постојање људских раса је упитно; у статистикама о броју становника, о раси се обично засебно извештава &nbsp;— базирано на [[генеалогија|генеалогији]] а не физичком изгледу&emsp;[пример: [[Афроамериканци]]]
# {{nowrap|етно-''религијске''}} групе &nbsp;— нагласак је на сличности у припадности одређеној [[религија|религији]] или [[Религијска деноминација|деноминацији]] или [[секта|секти]]&emsp;[пример: [[Јевреји]] или [[Сикизам|Сикхи]]]
# {{nowrap|етно-''националне''}} групе &nbsp;— нагласак је на сличности у [[облик владавине|облику владавине]] и смислу [[национални идентитет|националног идентитета]]&emsp;[пример: [[Ирачани]] или [[Американци]]]
# {{nowrap|етно-''регионалне''}} групе &nbsp;— нагласак је на посебном локалном осећају припадности који произилази из релативне [[географија|географске]] изолације&emsp;[пример: [[Јужно острво|Јужноострвљани]]]
# {{nowrap|етно-''лингвистичке''}} групе &nbsp;— нагласак је на сличности у [[језик]]у или [[дијалект]]у или чак коришћењу истог [[писмо|писма]]&emsp;[пример: [[Гели]]]
 
У многим случајевима &nbsp;— као што је онај са [[:en:Jewish peoplehood|Јевреји]]ма ({{јез-хеб|[Amiut Yehudit] עמיות יהודית}} &nbsp;— „јеврејски народ”, „осећај за припадност јеврејском народу”), на пример &nbsp;— више од једног аспекта одређује чланство.
 
Највеће етничке групе у модерним временима обухватају стотине милиона појединаца ([[Хан Кинези|''Хан'' Кинези]] са {{цирка|1,31}} милијарди припадника [19 % светске популације] највећа су етничка група на свету), док су оне најмање ограничене на неколико десетака појединаца (бројно ''домородачко становништво'' у свету). Веће етничке групе могу се поделити у мање подгрупе различито познате као ''[[племе]]на'' или ''[[култ|кланови]]'', које временом могу постати засебне етничке групе због [[Ендогамија|ендогамије]] {{nowrap|и/или}} [[сегрегација|физичке изолације]] из матичне групе. С друге стране, бивше одвојене етничке групе могу се спојити и формирати {{nowrap|''пан-етније''}}, а на крају се и „стопити” у једну етничку групу. Кроз било коју поделу или спајање, формирање засебног етничког идентитета назива се ''[[етногенеза]]''.
Ред 24:
Термин ''етнички'' произилази из [[грчки језик|грчке]] речи -{''ἔθνος''}- [-{''ethnos''}-] (или тачније из придева -{''ἐθνικός''}- [-{''ethnikos''}-],&zwj;<ref>Liddell, Henry George; Scott, Robert. [http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.04.0057%3Aentry%3De%29qniko%2Fs „''A Greek-English Lexicon'': ἐθνικός”]. Perseus.</ref> што је у [[латински језик|латинском језику]] преузето као -{''ethnicus''}-. Посуђени [[енглески језик|енглески]] назив за овај концепт је -{''folk''}- (или, у преводу на [[српски језик|српски]]: „народ”), док је у тзв. ''касном блиско-енглеском периоду'' тај назив коришћен заједно са латинизмом -{''people''}- (данас углавном синоним за -{''folk''}-).
 
У раном модерном енглеском и до средине [[19. век]]а, ''етнички'' се користи у смислу ''[[паганизам|паганског]]'' (односећи се на различите „нације” које још нису ''суделовале'' у [[хришћанство|хришћанској]] ''[[оикумена|оикумени]]''), док је назив -{''ta ethne''}- („нације”) који је употребљавала ''[[септуагинта]]'' коришћен да се преведе хебрејско -{''goyima''}- („нације, {{nowrap|не-Хебреји}}, {{nowrap|не-Јевреји}}”).&zwj;<ref>ThiE. Tonkin, M. McDonald; Chapman, M (1989). ''History and Ethnicity''. London. стр. &nbsp;11—17. [цитирано у: Hutchinson, J.; Smith, A. D. (1996). ''Oxford readers: Ethnicity''. Oxford. стр. &nbsp;18—24]</ref> [[Грчки језик|Грчкојезички]] термин у раној антици ([[Хомер]]ова [[Грчка]]) може се односити на било коју већу групу, ''домаћина'' мушкараца, ''групу'' другова, као и ''рој'' или ''стадо'' животиња. У [[Класична Грчка|класничној (античкој) Грчкој]], термин је добио значење упоредиво са концептом сада званим ''етничка група'', најчешће преведен као ''[[нација]]'', ''људи''; само у [[Хеленистичка ера|хеленистичкој Грчкој]], израз је имао тенденцију да постане додатно сужен да би се нарочито односио на „стране” или „''[[варвари|варварске]]''” нације (одакле је касније добио значење „пагански”).&zwj;<ref>Liddell, Henry George; Scott, Robert. [http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.04.0057%3Aentry%3De%29%2Fqnos „''A {{nowrap|Greek-English}} Lexicon'': ἔθνος”]. Perseus.</ref>
 
У [[19. век]]у, појам је почео да се користи у смислу „карактеристичних раса, људи или нација”, у повратку изворном грчком значењу. Смисао „различитих културолошких група”, те на америчком енглеском „расних, културолошких или група националних мањина”, јавља се од [[1930е|{{nowrap|1930-их}}]] до [[1940е|{{nowrap|1940-их}}]],&zwj;<ref>''Oxford English Dictionary''. 2. изд. онлајн верзија од 12. 1. 2008. »ethnic, a. and n.«
* Sir [[:en:Daniel Wilson (academic)|Wilson, Daniel]] (1863). ''The archæology and prehistoric annals of Scotland 1851''.
* [[:en:Julian Sorell Huxley|Huxley, Julian Sorell]]; [[:en:Alfred Cort Haddon|Haddon, Alfred Cort]] (1935). ''We Europeans''. стр. 136, 181.</ref> као замена појма ''[[раса]]'' који је раније имао тај смисао, али сада постаје бити [[Архаизам|архаистичан]] због сличности са идеолошким [[расизам|расизмом]].
 
Скраћени облик ''етницитет'' био је коришћен за „паганство” у [[18. век]]у, али сада почиње изражавати значење једног ''етничког карактера'' (први пут забележено [[1953]]. године).
Појам ''етничка група'' први пут је забележен [[1935]]. године и ушао је у ''Оксфордски речник енглескога језика'' [[1972]]. године.&zwj;<ref><br />▼
 
▲Појам ''етничка група'' први пут је забележен [[1935]]. године и ушао је у ''Оксфордски речник енглескога језика'' [[1972]]. године.&zwj;<ref>
 
* Cohen, Ronald (1978). „Ethnicity: Problem and Focus in Anthropology”. ''Annu. Rev. Anthropol''. 7:379—403.
* Glazer, Nathan; [[:en:Daniel P. Moynihan|Moynihan, Daniel P]]. (1975). ''Ethnicity &nbsp;– Theory and Experience''. Cambridge, Mass. Harvard University Press.<br />
 
 
 
Модерна дефиниција употребе из ''[[:en:Oxford English Dictionary|Оксфордског речника енглескога језика]]'' је:▼
 
▲Модерна дефиниција употребе из ''[[:en:Oxford English Dictionary|Оксфордског речника енглескога језика]]'' је:<br />
''a[djective]''
:...
Линија 47 ⟶ 41:
''n[oun]''
:...
:3 A member of an ethnic group or minority. ''Equatorians''<br />
 
''Oxford English Dictionary''. 2. изд. онлајн верзија од 12. 1. 2008. »ethnic, a. and n.«)</ref> Зависно о контексту у ком се користи, појам ''[[националност]]'' може бити (и даље неправилно) коришћен или као синоним за ''етницитет'' или као синоним за ''[[држављанство]]'' (у [[суверена држава|сувереној држави]]). Процес који резултује настанком једне етничке {{nowrap|групе /}} етније зове се ''[[етногенеза]]''; термин је у употреби у [[Етнологија|етнолошкој]] литератури од {{цирка|1950. године}}.
 
== Дефиниције и концептуална историја ==
[[Етнографија]] почиње у [[класична Грчка|класичној]] [[антика|антици]]; након раних аутора попут [[Анаксимандар]]а и Хекатеуса из Милета, [[Херодот]] {{цирка|[[480. п. н. е.]]}} утемељује и [[историографија|историографију]] и етнографију [[Античка Грчка|древног света]]. [[Грци]] у овом тренутку не описују стране нације, већ развијају концепт властите „етничности”, који су груписали под називом ''[[Хеленистичка ера|Хелени]]''. Херодот је ставио посебан акценат на оно што је дефинисало грчки хеленистички етнички идентитет у његово време, истичући следеће појмове:
# заједничко ''порекло'' ({{јез-грч|ὅμαιμον <small>[''homaimon'']</small>}} &nbsp;— „истокрвно(ст)”)&zwj;<ref name="tufts1">Liddell, Henry George; Scott, Robert. [http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.04.0057%3Aentry%3Do%28%2Fmaimos „''A {{nowrap|Greek-English}} Lexicon'': ὅμαιμος”]. Perseus.</ref>
# заједнички ''језик'' ({{јез-грч|ὁμόγλωσσον <small>[homoglōsson]</small>}} &nbsp;— „који причају исти језик”)&zwj;<ref name="tufts1"/>
# заједничка ''светишта и жртве'' ({{јез-грч|θεῶν ἱδρύματά τε κοινὰ καὶ θυσίαι <small>[''theōn hidrumata te koina kai thusiai'']</small>}} &nbsp;— „који се моле истим боговима и предају им исте жртве”)&zwj;<ref>I. Polinskaya. ''Shared sanctuaries and the gods of others: On the meaning Of 'common' in Herodotus 8.144''. [цитирано у: Rosen, R.; Sluiter, I. (2010). ''Valuing others in Classical Antiquity''. Leiden, Brill. стр. 43—70.]</ref>
# заједнички ''обичаји'' ({{јез-грч|ἤθεα ὁμότροπα <small>[ēthea homotropa]</small>}} &nbsp;— „карактеристични слични обичаји”)&zwj;<ref>Liddell, Henry George; Scott, Robert. [http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.04.0057%3Aentry%3Do%28mo%2Ftropos „''A {{nowrap|Greek-English}} Lexicon'': ὁμότροπος]”]. Perseus.</ref>&zwj;<ref>Herodotus, 8.144.2: »The kinship of all Greeks in blood and speech, and the shrines of gods and the sacrifices that we have in common, and the likeness of our way of life.«</ref>&zwj;<ref>S. Leoussi, Athena; Grosby, Steven (2006). ''Nationalism and Ethnosymbolism: History, Culture and Ethnicity in the Formation of Nations''. Edinburgh University Press. стр. 115.</ref>
 
Да ли се националност може квалификовати као културолошки универзална, у одређеној мери зависи о коришћењу тачне [[дефиниција|дефиниције]]. Према [[Канада|канадској]] конференцији ''Изазови одређивања етничког света: Наука, политика и стварност'' ({{јез-енгл|Challenges of Measuring an Ethnic World: Science, politics, and reality}}),&zwj;<ref>Challenges of Measuring an Ethnic World: Science, Politics and Reality: Proceedings of the Joint Canada-United States Conference on the Measurement of Ethnicity (1—3. 4. 1992; 1993). Joint {{nowrap|Canada – United States}} Conference on the Measurement of Ethnicity, Department of Commerce. Statistics Canada.</ref> „етничност је темељни фактор у људском животу: то је појава својствена људском искуству”.&zwj;<ref>{{cite web |url=http://publications.gc.ca/site/eng/81217/publication.html |title=Challenges of measuring an ethnic world |website=publications.gc.ca |publisher=The Government of Canada |date = 1. 4. 1992 |accessdate = 5. 9. 2016 |quote=Ethnicity is a fundamental factor in human life: it is a phenomenon inherent in human experience}}</ref>&zwj;<ref>[[:en:Statistics Canada|Statistics Canada]] & [[:en:United States Census Bureau|United States Census Bureau]] Conferences (1—3. 4. 1992).</ref>
Многи [[социологија|социолози]] &nbsp;— попут норвешког {{nowrap|[[антропологија|антрополога]]-формалисте}} и ''владиног научника'' ({{јез-енгл|government scholar}}, {{јез-норв|statsstipendiat}}) за [[1985]]. годину Томаса Фредрика Вејбаја Барта који је био професор на Одсеку за антропологију на [[Универзитет у Бостону|Универзитету у Бостону]] те претходно радио као професор на [[Универзитет у Ослу|Универзитету у Ослу]], [[Универзитет у Бергену|Универзитету у Бергену]] (где је основао Одсек за друштвену антропологију), Универзитету Емори и [[Универзитет Харвард|Универзитету Харвард]], или {{nowrap|антрополога-[[марксизам|марксисте]]}} Ерика Роберта Вулфа који је предавао на [[Универзитет у Мичигену|Универзитету у Мичигену]] &nbsp;— не сматрају етнички идентитет универзалним. Они сматрају етницитет производом међугрупне интеракције специфичних врста, а не као битну квалитету својствену људским групама.&zwj;<ref name="FredrikBarth"/>
 
Према Томасу Хиланду Ериксену, норвешком антропологу са [[Универзитет у Ослу|Универзитета у Ослу]] и председнику Европске асоцијације друштвених антрополога ({{јез-енгл|European Association of Social Anthropologists}}) у периоду [[2015]]—[[2016]]. године, проучавањем етничности су доминирала два различита става тј. две дилеме, све донедавно.
* Прва {{nowrap|дилема/}}расправа је између ''примордијализма'' и ''инструментализма''. У ''примордијалистичком'' погледу, судионик перципира етничке везе колективно, као извана добијене, или чак и присилне друштвене везе.&zwj;<ref>Geertz, Clifford (1967). ''Old Societies and New States: The Quest for Modernity in [[Африка|Africa]] and [[Азија|Asia]]''. New York, The Free Press.</ref> ''Инструменталистички'' приступ, с друге стране, третира етничку припадност првенствено као додатни елемент политичке стратегије, који се користи као извор [[интересна група|интересних група]] за постизање секундарних циљева, као што је &nbsp;— на пример &nbsp;— пораст у богатству, [[моћ]]и или статусу (положају).&zwj;<ref>Cohen, Abner (1969). ''Custom and Politics in Urban Africa: A Study of Hausa Migrants in a Yoruba Town''. London, Routledge & Kegan Paul.</ref>&zwj;<ref>Cohen, Abner (1974). ''{{nowrap|Two-Dimensional}} Man: An essay on power and symbolism in complex society''. London, Routledge & Kegan Paul.</ref> {{nowrap|Дилема/}}расправа још увек је важна референтна тачка у [[политичке науке|политичким наукама]], иако је већина научника неопредељена по питању ове дилеме.&zwj;<ref>Hutchinson, J.; Smith, A. D. (1996). ''Oxford readers: Ethnicity''. Oxford. стр. 8—9. [увод]</ref>
* Друга дилема/расправа је између ''конструктивизма'' и ''есенцијализма''. ''Конструктивисте'' виде националне и етничке идентитете као производе историјских сила, често недавних, чак и када су идентитети представљени као стари.&zwj;<ref>Gellner, Ernest (1983). ''Nations and Nationalism''. Oxford, Blackwell.</ref>&zwj;<ref>Gellner, Ernest (1997). ''Nationalism''. London, Weidenfeld & Nicolson.</ref> ''Есенцијалисте'' виде такве идентитете као ''[[Онтологија|онтолошке]]'' категорије које дефинишу друштвене актере и нису резултат [[социјализам|социјалне]] акције.&zwj;<ref>Smith, Anthony D. (1986). ''The Ethnic Origins of Nations''. Oxford, Blackwell.</ref>&zwj;<ref>Smith, Anthony D. (1991). ''[[:en:National Identity|National Identity]]''. Harmondsworth, Penguin.</ref>
 
Према Ериксену, ове расправе су измењене (поготово у [[антропологија|антропологији]]) од стране научника који покушавају да одговоре на питања политизованих облика самозаступања према припадницима различитих етничких група и [[нација]]. То је у контексту расправе о мултикултуралности у земљама попут [[Сједињене Америчке Државе|САДСједињених Америчких Држава]] и [[Канада|Канаде]] које имају велики број усељеника из многих различитих култура, те и у контексту постколонијализама на [[Кариби]]ма и у [[Јужна Азија|Јужној Азији]].&zwj;<ref>Eriksen, T. H. ''Ethnic identity, national identity and intergroup conflict: The significance of personal experiences''. [цитирано у: Ashmore, Jussim & Wilder (2001). ''Social identity, intergroup conflict, and conflict reduction''. Oxford, Oxford University Press. стр. 42—70.]</ref>
 
[[Немачка|Немачки]] [[социологија|социолог]], [[филозофија|филозоф]], [[право|правник]] и [[политичка економија|политички]] [[економија|економиста]] [[Макс Вебер]] са [[Хумболтов универзитет у Берлину|Универзитета у Берлину]], [[Фрајбург]]у, [[Хајделберг]]у, [[Беч]]у и [[Минхен]]у, један од три оснивача социологије (поред [[Емил Диркем|Емила Диркема]] и [[Карл Маркс|Карла Маркса]]), као прву ствар тврдио је да су етничке групе -{''künstlich''}- (у преводу, на [[српски језик|српском]]: „уметно” од. „[[социјални конструкционизам|друштвено конструисано]]”) јер су биле базиране на субјективном уверењу у заједнички -{''Gemeinschaft''}- (у преводу, на [[српски језик|српском]]: „заједница”). Друго, то уверење у заједнички -{''Gemeinschaft''}- није створило групу; група је створила уверење. Треће, формирање група је резултовало из жеље да се ''[[монопол]]ише'' моћ и статус. То је у супротности са превлађујућим природословним уверењима о времену у коме {{nowrap|социо-културолошке}} разлике и разлике у понашању између народа произилазе из наследних особина и тенденција изведених из истог порекла, тада под називом ''[[раса]]''.&zwj;<ref>Banton, Michael. (2007). „Weber on Ethnic Communities: A critique”. ''Nations and Nationalism 13'' (1). стр. 19—35.</ref>
 
Још један утицајни теоретичар националности је био Фредрик Барт, чије су ''Етничке групе и оквири'' ({{јез-енгл|Ethnic Groups and Boundaries}}) из [[1969]]. године описане као инструмент у ширењу употребе термина у друштвеним наукама [[1980е|{{nowrap|1980-их}}]] и [[1990е|{{nowrap|1990-их}}]] година.&zwj;<ref name="cohen"/> Барт је отишао корак даље од Вебера наглашавајући конструктивну природу етницитета. За Барта, етницитет је непрестано прихватан и оспораван и од стране спољних приписивања и унутрашње самоидентификације. Бартов поглед је да етничке групе нису повремене културне изолације, или логички ''приорис'' (претходно условљавана ствар) ком људи природно припадају. Хтио је да разликује антрополошке појмове ''култура'' као ограничене ентитете и ''етницитет'' као исконске везе, променивши их с нагласком на сукобу између група. ''Етничке групе и оквири'', дакле, усредоточују се на међусобну повезаност етничких идентитета. Барт пише:
{{цитат2|(...) &nbsp;...категоричке етничке разлике не зависе од недостатка мобилности, контакта и информација, него повлаче за собом друштвене процесе искључивања и инкорпорације при чему се одржавају засебне категорије упркос промени суделовања и чланства у току историје индивидуалног живота.}}
 
Антрополог Роналд Л. Коен са колеџа у [[Бенингтон (Вермонт)|Бенингтону]] тврди [[1978]]. године да идентификација ''етничке групе'' при коришћењу те синтагме од стране друштвених научника често огледа нетачне „етикете” више од аутохтоних стварности:
{{цитат2|(...) &nbsp;...именоване етничке идентитете прихватамо, често без размишљања, као што су и основна предања у литератури често самовољно, или још горе нетачно, наметнута.&zwj;<ref name="cohen"/>}}
На тај начин он је указао на чињеницу да се утврђивање етничке групе извана, нпр. од стране [[антропологија|антрополога]], не мора подударати са ''самоидентификовањем'' припадника те групе. Такође је описао како је у првим десетљећима коришћења, појам ''етнички'' већ често био коришћен као замена за старе појмове као што су ''културолошки'' или ''племенски'' када се говори о мањим групама са заједничким [[култура|културолошким]] системима и заједничком баштином, али да је тај појам ''етнички'' имао додану вредност која је могла описати сличности између система групног идентитета и у племенима и у модерном друштву. Коен је такође сугерисао да су тврдње које се односе на ''етнички'' идентитет (као што су раније тврдње који се тичу ''племенског'' идентитета) често [[колонијализам|колонијалистичке]] праксе и учинци односа колонизованих народа и [[нација|националних]] држава.&zwj;<ref name="cohen">Cohen, Ronald (1978). „Ethnicity: Problem and Focus in Anthropology”. ''Annual Review of Anthropology''. Palo Alto, [[:en:Stanford University Press|Stanford University Press]]. '''7''':383—384.</ref>
 
Према [[Мелбурн]]ском професору глобализације и културне различитости на Универзитету западног [[Сиднеј]]а и директору Завода за културу и друштво [[:en:Paul James (academic)|Полу Џејмсу]], формације идентитета често су се мењале и искривљавале утицајима колонизације, али идентитети нису направљени ни од чега:
{{цитат2|Категоризације о идентитету, чак и када су кодификоване и побољшане у чисте типологије процесима колонизације, стварања државе или општих процеса модернизације, увек су пуне тензија и контрадикција. Понекад су ове контрадикције деструктивне, али такође могу бити креативне и позитивне.&zwj;<ref>{{cite journal |url=http://www.tandfonline.com/toc/riij20/17/2#.VR03CzuUdPM |title=Despite the Terrors of Typologies: The Importance of Understanding Categories of Difference and Identity |last=James |first=Paul |journal=Interventions: International Journal of Postcolonial Studies |volume=17 |issue=2 |year=2015 |pages=174—195}}</ref>}}
 
[[Социологија|Социолози]] су тако усредоточени на то како, када и зашто различита обележја етничког идентитета постају важна. Такође, [[Антропологија|антропологиња]] Џоун Винсент са колеџа Барнард на [[Универзитет Колумбија|Универзитету Колумбија]] приметила је да етничке границе често имају „живи карактер”.&zwj;<ref>Vincent, Joan (1974). „The Structure of Ethnicity”. ''Human Organization''. '''33''' &nbsp;(4): &nbsp;375—379.</ref> Роналд Коен је закључио да је етницитет „низ ''гнежђења'' укључивости и искључивости”.&zwj;<ref name="cohen"/> Он се слаже са Џоун Винсентиним опажањима да се [његова парафраза] „етничка припадност... &nbsp;(...) &nbsp;...може сузити или проширити у граничном смислу у односу на специфичне потребе политичке мобилизације”.&zwj;<ref name="cohen"/> То је можда разлог зашто је порекло понекад ''маркер'' (ознака, обележје) етницитета, а понекад не: која је [[дијакритик|дијакритичка]] ознака етницитета важна зависи о томе колико људи придају важност етничким границама, а да ли су их повећали или смањили, зависи углавном о политичкој ситуацији.
 
=== Приступи разумевању етницитета ===
Различити приступи разумевању етницитета коришћени су од стране различитих [[социологија|социолога]] при покушају да се схвати природа етницитета као фактора у људском животу и друштву. Примери таквих (углавном међусобно преклапајућих) приступа су: 1. &nbsp;''примордијализам'' (''исконство''), 2. &nbsp;''есенцијализам'', 3. &nbsp;''перенијализам'', 4. &nbsp;''конструктивизам'' (''структурализам''), 5. &nbsp;''модернизам'' и 6. &nbsp;''инструментализам''.
 
* ''Примордијализам'' сматра да је етницитет постојао у свим временима људске историје и да модерне етничке групе имају историјски континуитет у далекој прошлости. За заговорнике овог приступа, идеја о етницитету уско је повезана са идејом [[нација|нације]] и укорењена је у разумевање човечанства као подељеног у примордијалне (''исконске'') постојеће групе укорењене сродством и [[биологија|биолошком]] баштином у „времену пре Вебера”.
** ''Есенцијалистички примордијализам'' даље сматра да је етницитет „најглавнија” чињеница људског постојања, те да етницитет претходи било којој људској социјалној интеракцији и да је у основи непромењен њоме. Ова [[теорија]] види етничке групе као природне, не само као историјске. Ово разумевање не објашњава како се и зашто нације и етничке групе наизглед појављују, нестају и често поново оснивају кроз [[историја|историју]]. Оно има проблема који се тичу последица међубракова, [[миграција становништва|миграција]] и [[колонизација]] за састав модерног [[вишенационална држава|мултиетничког друштва]].&zwj;<ref name="smith13">{{harvnb|Smith|1999|p=13}}</ref>
** ''Сродствени примордијализам'' сматра да су етничке заједнице „проширење” сродствених јединица, у основи произашле из сродства или [[култ|клана]] у ком се доносе одлуке културних знакова ([[језик]], [[религија]], [[традиција]]) како би се управо показао биолошки афинитет. На овај начин, митове заједничког биолошког порекла који су дефиниције карактеристика етничких заједница треба схватити као да представљају стварну биолошку историју. Проблем са овим погледом на етницитет је у томе да је митско порекло одређених етничких група веома често у директној {{nowrap|контрадикцији/}}супротности са познатом биолошком исоторијом етничке заједнице.&zwj;<ref name="smith13"/>
** ''Герцов примордијализам'', за ког се посебно залаже [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] [[антропологија|антрополог]] Клифорд Џејмс Герц, тврди да људи уопштено придоносе већ прераслој [[моћ]]и „давања” исконских људских особина &nbsp;— као што су крвне везе, језик, територија и културолошке разлике. По Герцовом мишљењу, етницитет сам по себи није исконски, али га људи доживљавају таквим јер је „уграђен” у њихов доживљај света.&zwj;<ref name="smith13"/>
 
* ''Перенијализам'', приступ који се првенствено бави [[националност|националношћу]] и има тенденцију да види нације и етничке заједнице као у основи исти феномен, сматра да нације &nbsp;— као врста друштвене и политичке организације &nbsp;— представљају један од древних или перенијалних (вишегодишњих, вечних, константних) карактеристика.&zwj;<ref>{{harvnb|Smith|1998|p=159}}</ref> [[Уједињено Краљевство|Британски]] историјски социолог и професор-емеритус [[национализам|национализма]] и етницитета у [[Лондон]]ској школи за економију и политичке науке Ентони Д. Смит [[1999]]. године разликује две варијанте: 1. &nbsp;''континуирани'' перенијализам који тврди да су одређене нације постојале већ дуг период времена и 2. &nbsp;''обнављајући'' перенијализам који се фокусира на појаву, распад и поновно појављивање нација као обнављајућих аспеката људске историје.&zwj;<ref>{{sfnharvnb|Smith|1999|ppp=5}}</ref>
** ''Стални перенијализам'' сматра да су специфичне етничке групе постојале континуирано кроз историју.
** ''Ситуациони перенијализам'' сматра да се нације и етничке групе појављују, мењају и нестају током историје. Ово гледиште сматра да је концепт етницитета у основи алат који се користи од стране [[политика|политичких]] група за манипулацију [[ресурси]]ма као што су богатство, [[моћ]], територија или статус, у интересу своје одређене групе. У складу с тим, етницитет се појављује када је релевантан као средство унапређења будућих колективних интереса и промена у складу са политичким променама у друштву. Пример перенијалистичког тумачења националности се може наћи код Барта и Сајднерове [антропологиња Меган Сајднер са [[Бингамтон Јуниверсити (Њујорк)|Универзитета]] у [[Бингамтон (Њујорк)|Бингамтону]]], који виде етницитет као непрекидно мењање граница између група људи успостављено путем сталних социјалних преговарања и интеракција.
** ''Инструменталистички перенијализам'' види етницитет првенствено као свестран алат који идентификује различите етничке групе и ограничења кроз време, што објашњава етницитет као „механизам ''социјалног раслојавања''”, а што даље значи да је етницитет основа за „''хијерархијски'' распоред појединаца”. Према Доналду Л. Ноелу са Државног [[Универзитет у Охају|универзитета у Охају]], социологу који је развио [[теорија|теорију]] о пореклу етничке слојевитости ({{јез-енгл|a theory of the origin of ethnic stratification}}), ''етничко раслојавање'' је „систем стратификације (раслојавања) у ком неко има релативно фиксно чланство у групи (нпр. [[раса]], [[религија]], или [[националност]]) коришћено као главни критеријум за додељивање друштвених позиција”.&zwj;<ref name="Noel1968">{{cite journal |title=A Theory of the Origin of Ethnic Stratification |last=Noel |first=Donald L. |journal=Social Problems |volume=16 |issue=2 |pages=157—172 |doi=10.1525/sp.1968.16.2.03a00030 | ref = harv |year=1968|pages=157—172}}</ref> Етничка стратификација (раслојавање) једна је од многих различитих врста социјалног раслојавања, укључујући и раслојавање на основу {{nowrap|социјално-економског}} статуса, расе или [[пол]]а. Према Доналду Ноелу, етничко раслојавање ће се појавити тек када специфичне етничке групе буду доведене у контакт једна с другом, и то само када те групе буде карактерисао висок степен [[етноцентризам|етноцентризма]], конкуренције и диференцијалне моћи. Етноцентризам је тенденција да се гледа на свет, пре свега, из перспективе сопствене [[култура|културе]], те да се уназаде све остале групе изван те сопствене културе. Неки социолози, као што су професор друштвених наука на [[Универзитет Харвард|Харварду]] Лоренс Д. Бобо и доктор политичких наука са [[Универзитет у Мичигену|Универзитета у Мичигену]] Винсент Л. Хачингс, кажу да порекло етничког раслојавања лежи у одредбама етничких предрасуда појединца, које се односе на теорију етноцентризма.&zwj;<ref name="Bobo1996">{{cite journal |title=Perceptions of Racial Group Competition: Extending Blumer's Theory of Group Position to a Multiracial Social Context |last=Bobo |first=Lawrence |last2=Hutchings |first2=Vincent L. |publisher=American Sociological Association |journal=American Sociological Review |volume=61 |issue=6 |pages=951—972 |doi=10.2307/2096302 |jstor=2096302 |yearref=1996harv |pagesyear=951—9721996}}</ref> Настављајући са Ноеловом теоријом, одређен степен диференцијалних моћи мора бити присутан за појаву етничког раслојавања. Другим речима, неједнакост [[власт]]и међу етничким групама значи да „оне имају такву неједнаку снагу да је једна је у стању да потпуно наметне своју вољу другој”.&zwj;<ref name="Noel1968"/> Поред диференцијалних моћи, степен конкуренције структурисане дуж етничких линија предуслов је за етничко раслојавање, такође. Различите етничке групе морају бити у конкуренцији за неке заједничке циљеве (као што су [[моћ]] и утицаји) или за материјалне интересе (као што су богатство и територија). Лоренс Бобо и Винсент Хачингс сугеришу да конкуренцију покреће лични интерес и непријатељство и да то резултује неизбежним раслојавањем и конфликтима.&zwj;<ref name="Bobo1996"/>
 
* ''Конструктивизам'' види и примордијализам и перенијализам као ставове који су у основи неупотпуњени,&zwj;<ref name="Bobo1996"/> те одбацује појам етницитета као основног људског стања. Конструктивисте сматрају да су етничке групе само производи људске социјалне интеракције (међуделовања), одржаване само у оној мери у којој се одржавају и важећи друштвени {{nowrap|конструкти/}}структуре у друштву.
** ''Модернистички конструктивизам'' доводи у везу појаву етницитета са кретањем ка почецима националних држава у раном модерном добу.&zwj;<ref>{{harvnb|Smith|1999|pp=4—7}}</ref> Заговорници ове теорије, као што је [[Уједињено Краљевство|британски]] {{nowrap|историчар-[[Марксизам|марксиста]]}} [[Ерик Хобсбом|Ерик Џон Ернест Хобсбаум]] са колеџа Беркбек, тврде да су ''етничка припадност'' и слични појмови као што је ''етнички понос'' (или чак [[национализам]]), чисто модерни изум који се појављује само у [[Савремено доба|модерном добу]] светске историје. Они сматрају да пре овога етничка хомогеност није била сматрана идеалним или неопходним фактором у ковању великих [[друштво|друштава]].
Етницитет је важан концепт по ком се људи могу идентификовати као веће групе. Многи социолози, као што су поменути антрополози Фредрик Барт и Ерик Вулф, не сматрају да је етнички идентитет универзалан. Они сматрају да је етницитет производ специфичних врста интеракције између група али не и битна квалитета неопходна групама људи.&zwj;<ref name="FredrikBarth"><br />▼
 
▲Етницитет је важан концепт по ком се људи могу идентификовати као веће групе. Многи социолози, као што су поменути антрополози Фредрик Барт и Ерик Вулф, не сматрају да је етнички идентитет универзалан. Они сматрају да је етницитет производ специфичних врста интеракције између група али не и битна квалитета неопходна групама људи.&zwj;<ref name="FredrikBarth">
 
 
* Barth, Fredrik (1969). ''Ethnic Groups and Boundaries: The Social Organization of Cultural Difference''.
* Wolf, Eric (1982). ''Europe and the People Without History''. стр. 381.</ref>
Процеси који доводе до појава такве идентификације називају се ''[[етногенеза|етногенезе]]''. Припадници етничке групе (у целини) разматрају [[култура|културни]] континуитет са временом, иако су историчари и културни антрополози документовали да су многе вредности, праксе и норме који подразумевају континуитет са прошлошћу &nbsp;— релативно недаван изум.&zwj;<ref><br />
 
* Hobsbawm & Ranger (1983). ''The Invention of Tradition''.
* Sider (1993). ''Lumbee Indian Histories''.</ref>
 
Етничке групе се разликују од осталих друштвених група као што су [[поткултура|супкултуре]], [[интересна група|интересне групе]] или [[друштвена класа|друштвене класе]] јер се појављују и мењају током историјских периода ([[век]]ова) у процесу познатом као ''етногенеза'' &nbsp;— период од неколико генерација [[Ендогамија|ендогамије]], који резултује заједничким прецима (који се понекад разматрају у смислу [[мит]]олошких прича о ''{{nowrap|фигурама-оснивачима}}''); етнички идентитет је појачан у односу на „граничне оквире” &nbsp;— карактеристике за које се сматра да су јединствене у групи која се издвајаја од других група.&zwj;<ref>Camoroff, John L.; Jean Camoroff (2009). Ethnicity Inc. Chicago, Chicago Press.</ref>&zwj;<ref name="Anderson">Sider (1993). ''The Invention of Tradition''; ''Lumbee Indian Histories''.</ref>&zwj;<ref name="ethnic2">{{cite web |url=http://anthro.palomar.edu/ethnicity/ethnic_2.htm |last=O'Neil |first=Dennis |title=Nature of Ethnicity |publisher=Palomar College |accessdate = 7. 1. 2013}}</ref>&zwj;<ref>Seidner (1982). ''Ethnicity, Language, and Power from a Psycholinguistic Perspective''. стр. &nbsp;2—3.</ref>&zwj;<ref name="Smith">{{harvnb|Smith|1987|pp=21—22}}</ref>
 
=== Теорија етницитета ===
Линија 116 ⟶ 106:
Теорија етницитета је била заснована на моделу асимилације. Парк је истакао своја четири корака до асимилације: контакт, конфликт, акомодација и асимилација. Уместо објашњавања маргинализованог положаја небелачке популације у Сједињеним Америчким Државама са урођеном биолошком инфериорношћу, он је уместо овога рекао да је неуспех да се асимилују у америчкој култури заправо оно што је спречавало ове људе. Могу да буду једнаки све док одбацују своју културу која је мањкава у односу на културу белаца.
 
Теорија расне формације коју су створили [[Мајкл Оми]] и [[Хауард Вајнант]] директно се супротставља и премисама и праксама теорије о етницитету. Они у ''Расној формацији у Сједињеним Државама'' ({{јез-енгл|Racial Formation in the United States}}) говоре како је теорија етницитета искључиво заснована на узорцима о имиграцији беле етничке популације и не узима у обзир јединствена искуства {{nowrap|не-белаца}} у овој земљи.&zwj;<ref name="Omi-Winant-p17">{{harvnb|Omi|Winant|1986|p=17}}</ref> Пошто ова теорија препознаје различите фазе у процесу имиграције &nbsp;— контакт, сукоб, битка и на крају као најбољи резултат асимилација &nbsp;— то се иста односила само на етничке заједнице белаца.&zwj;<ref name="Omi-Winant-p17"/> Парадигма етницитета занемарује начине на које раса може да закомпликује интеракцију једне заједнице са основним друштвеним и политичким структурама, посебно након контакта.
 
И асимилација &nbsp;— одбацујући поједине квалитете изворне културе ради уклапања у културу домаћина &nbsp;— није ’упалила’ за неке групе као одговор на расизам и дискриминацију као што је то било са другим групама.&zwj;<ref name="Omi-Winant-p17"/> Штавише, када су откривене законске баријере за постизање једнакости, проблем расизма постао је искључиво одговорност заједница које су већ биле у неповољном положају.&zwj;<ref>{{harvnb|Omi|Winant|1986|p=19}}</ref> Претпостављало се да ако црна или латино заједница не ’делује’ по стандардима који су поставиле етније белаца, да је то зато што та заједница нема правих вредности или веровања. Или мора да тврдоглаво пружа отпор доминантним нормама јер једноставно не жели да се уклопи. Критика теорије етницитета коју су пружили Оми и Вајнант објашњава како се гледањем ка културном недостатку као узроку неједнакости игнорише „конкретна социополитичка динамика унутар које расни феномен обитава у САД”.&zwj;<ref name="Omi-Winant-p21">{{harvnb|Omi|Winant|1986|p=21}}</ref> Другим речима, наивно веровање у овај приступ ефикасно одузима способности да се критички испитају више структуралне компоненте расизма и подстиче, уместо тога, „бенигно занемаривање” социјалне неједнакости.&zwj;<ref name="Omi-Winant-p21"/>
 
== Етницитет и националност ==
У неким случајевима, посебно онима који су у вези са транснационалним [[миграција становништва|миграцијама]] или [[колонија]]лном експанзијом, етницитет је везан за [[националност]]. Антрополози и историчари из периода након [[Модернизам|модернистичког]] разумевања етницитета &nbsp;— као што разматра {{nowrap|[[Уједињено Краљевство|британско]]-[[Чешка|чешки]]}} [[филозофија|филозоф]] и друштвени {{nowrap|[[антропологија|антрополог]]-[[Рационализам|рационалиста]]}} са Лондонске школе економије и политичких наука, [[Универзитет у Кембриџу|Универзитета]] у [[Кембриџ]]у и [[Универзитет у Прагу|Универзитета у Прагу]] [[Ернест Гелнер|Ернест Андре Гелнер]],&zwj;<ref>Gellner, Ernest A. (2006). ''Nations and Nationalism''. Blackwell Publishing.</ref> или {{nowrap|професор-емеритус}} са [[Универзитет Корнел|Универзитета Корнел]] [[Бенедикт Андерсон|Бенедикт Ричард О’Горман]]&zwj;<ref>Anderson, Benedict (2006). ''Imagined Communities''. Version.</ref> виде нације и национализам „у истом кошу” са успоном система ''модерне државе'' у [[17. век]]у. Они су кулминирали у успону ''националне државе'', у којој су паушалне границе нације поклопљене (или идеално поклопљене) са државним границама.
 
Тако је на [[Северна Америка|Западу]] појам ''националности'', или ''расе'' и ''нације'', развијен у контексту европских колонијалних експанзија, када су [[меркантилизам]] и [[капитализам]] промовисали глобална кретања становништва у исто време када су границе [[суверена држава|суверених држава]] почеле бивати све више и више јасно и стриктно дефинисане.
 
У [[19. век]]у, модерне државе углавном траже легитимност кроз своје тврдње да представљају ''нације''. Националне државе, међутим, увек укључују популације које су искључиване из националног живота из једног или другог разлога. Чланови искључене групе, самим тим, или ће тражити укључивање на темељу једнакости, или ће тражити аутономију, понекад чак и до те мере да настане потпуно политичко раздвајање у сопственој националној држави.&zwj;<ref>Pohl, Walter (1998). [http://www.kroraina.com/bulgar/pohl_etnicity.html „Conceptions of Ethnicity in Early Medieval Studies”]. ''Debating the Middle Ages: Issues and Readings''. изд. Lester K. Little & Barbara H. Rosenwein. Blackwell. стр. &nbsp;13—24.<br />
Истиче да су историчари пројектовали концепције националне државе из [[19. век]]а назад у историју, употребљавајући биолошке метафоре рођења и смрти: „... &nbsp;да народи [[Велика сеоба народа|периода миграција]] имају мало шта да раде са оним ''хероичним'' (или каткада ''бруталним'') клишејима сада је генерално прихваћено међу историчарима”, он је истакао. Рани средњовековни народи били су умногоме мање хомогени него што се то обично мислило, а Пол прати дело Рајнхарда Венскуса (-{''Stammesbildung und Verfassung''}- (1961). Cologne & Graz.), чија су га истраживања о ''етногенези'' [[Германи|германских]] народа уверила да је идеја заједничког порекла &nbsp;— као што је то срочио [[Исидор Севиљски]] са -{''Gens est multitudo ab uno principio orta''}- („народ је мноштво које проистиче из једног порекла”), што се наставља у оригиналу -{„''Etymologiae'' IX.2.i”}- са -{''sive ab alia natione secundum propriam collectionem distincta''}- („или се разликује од другог народа по својим одговарајућим везама”) &nbsp;— била мит.</ref> У таквим условима када су се људи преселили из једне државе у другу,&zwj;<ref>Ong, Aihway (1996). „Cultural Citizenship in the Making”. ''Current Anthropology''. '''37''' &nbsp;(5).</ref> или када је једна држава освојила или „колонизовала народе” изван својих националних граница, етничке групе су формиране од стране људи који су се идентификовали као припадници једне нације али су живели у другој држави.▼
 
 
▲Истиче да су историчари пројектовали концепције националне државе из [[19. век]]а назад у историју, употребљавајући биолошке метафоре рођења и смрти: „... да народи [[Велика сеоба народа|периода миграција]] имају мало шта да раде са оним ''хероичним'' (или каткада ''бруталним'') клишејима сада је генерално прихваћено међу историчарима”, он је истакао. Рани средњовековни народи били су умногоме мање хомогени него што се то обично мислило, а Пол прати дело Рајнхарда Венскуса (-{''Stammesbildung und Verfassung''}- (1961). Cologne & Graz.), чија су га истраживања о ''етногенези'' [[Германи|германских]] народа уверила да је идеја заједничког порекла — као што је то срочио [[Исидор Севиљски]] са -{''Gens est multitudo ab uno principio orta''}- („народ је мноштво које проистиче из једног порекла”), што се наставља у оригиналу -{„''Etymologiae'' IX.2.i”}- са -{''sive ab alia natione secundum propriam collectionem distincta''}- („или се разликује од другог народа по својим одговарајућим везама”) — била мит.</ref> У таквим условима када су се људи преселили из једне државе у другу,&zwj;<ref>Ong, Aihway (1996). „Cultural Citizenship in the Making”. ''Current Anthropology''. '''37''' (5).</ref> или када је једна држава освојила или „колонизовала народе” изван својих националних граница, етничке групе су формиране од стране људи који су се идентификовали као припадници једне нације али су живели у другој држави.
 
Мултиетничке државе могу бити резултат двају супротних догађаја, било да је то недавно стварање државне границе у супротности са традиционалним [[племе]]нским подручјима или недавне [[имиграција|имиграције]] [[национална мањина|етничких мањина]] у бившу државу [[нација|нације]].
 
Примери за први случај могу се наћи широм [[Африка|Африке]], где су се државама које су настале за време [[Деколонизација Африке|деколонизације]] „давале” (одређивале) {{nowrap|произвољне/}}арбитрарне колонијалне границе, али и у [[Европа|европским]] земљама као што је [[Белгија]] или [[Уједињено Краљевство]]. Примери за други случај су земље попут [[Немачка|Немачке]] или [[Холандија|Холандије]], које су биле етнички хомогене када су оствариле [[државност]]и али су претрпеле значајне имиграције у другој половини [[20. век]]а. Државе као што су Велика Британија, [[Француска]] и [[Швајцарска]] чине различите етничке групе из својих формација и оне [државе] су исто тако доживеле значајне имиграције, што је резултовало оним што је названо ''[[Мултикултуризам|мултикултурално]] друштво'' (посебно у већим градовима).
 
Линија 137 ⟶ 123:
 
== Етницитет и раса ==
[[Раса]] и етницитет се сматрају повезаним концептима. За порекло се често претпоставља да је нешто више културолошки идентитет групе, често заснован на заједничким прецима, [[језик]]у и културној [[традиција|традицији]], док је раса стриктно [[таксономске категорије|биолошка класификација]] одређена на основу [[Дезоксирибонуклеинска киселина|ДНК]] и структуре [[кости]]ју. Раса је више контроверзан појам од етницитета, због своје честе [[политика|политичке]] и (из)политизоване употребе. Претпоставља се да су, на основу односа моћи, креирани ''расни етницитети'' и ''етничке расе''. [[Порторико|Порторичанин]] и ванредни професор етничких наука на [[Универзитет Калифорније (Беркли)|Универзитету]] у [[Калифорнија|Калифорнији]] ([[Беркли (Калифорнија)|Беркли]]) Рамон Гросфохел напомиње да је ''расни''/''етнички идентитет'' један концепт и да се концепти ''расе'' и ''етницитета'' не могу користити као засебне и самосталне категорије.&zwj;<ref>{{cite journal |url=http://etn.sagepub.com/content/4/3/315.short |title=Race and Ethnicity or Racialized Ethnicities? Identities within Global Coloniality |last=Grosfoguel |first=Ramón |journal=Ethnicities |volume=4 |series=315—336 |issue=3 |page=315 |doi=10.1177/1468796804045237 |date=септембар 2004 |accessdate = 6. 8. 2012|pages=315}}</ref>
 
Пре Вебера, раса и етницитет углавном су виђени као два аспекта исте ствари. Око [[1900]]. године а пре ''есенцијалистичког примордијализма'', разумевање етницитета било је доминантно; културолошке разлике међу људима виђене су као резултат наслеђених особина и тенденција.&zwj;<ref>Banton, Michael (2007). „Weber on Ethnic Communities: A critique”. ''Nations and Nationalism''. '''13''' &nbsp;(1): &nbsp;19—35.</ref> Увођењем Веберовог размишљања о етницитету као друштвеном {{nowrap|конструкту/}}структури, раса и етницитет постали су више подељени једно од другог.
 
[[Унеско]]ва изјава из [[1950]]. године на тему „Расно питање”, која је потписана од стране неких међународно познатих научника тог времена (укључујући {{nowrap|[[Уједињено Краљевство|британско]]-[[Сједињене Америчке Државе|америчког]]}} антрополога Монтагјуа Франсиса {{nowrap|Ешлија-Монтагјуа}} [претходно: Исраел Еренберг], онда [[Француска|француског]] антрополога и етнолога [[Клод Леви-Строс|Клода {{nowrap|Леви-Страуса}}]], затим [[Шведска|шведског]] економисте, социолога и политичара и [[Нобелова награда|нобеловца]] [[Гунар Мирдал|Карла Гунара Мирдала]], као и [[теологија|теологиње]] и културолошке антропологиње Џилијане „Џил” Херли са Универзитета у источном [[Нови Мексико|Новом Мексику]] и др.), сугерише следеће:
Линија 145 ⟶ 131:
 
[[Антропологија|Антрополог]] Дејвид Крејг Грифит са Универзитета у Источној Каролини сумирао је [[1982]]. године четрдесет година [[етнографија|етнографских]] истраживања, тврдећи да су расне и етничке категорије [[симбол]]ички ''маркери'' (ознаке) за различите начине на које људи из различитих делова света бивају укључени у глобалну [[економија|економију]]:
{{цитат2|Супротстављени интереси које деле радне [[класа|класе]] додатно су ојачани „жалбама” на ''расне'' и ''етничке'' разлике. Такве жалбе служе да би се издвојиле различите категорије радника на скали тржишта рада, протеривајући [[стигматизација|стигматизовану]] популацију на нижим нивоима и изолујући више нивое од „конкуренције одоздо”. [[Капитализам]] није створио све разлике између етницитета и расе које функционишу да би се категорије радника разделиле једна од друге. То је, ипак, процес рада мобилизације у капитализму који придоноси стварању тих разлика и њихових ефективних вредности.&zwj;<ref>Griffith, David Craig (1993). ''Jones's minimal: {{nowrap|Low-wage}} labor in the United States''. State University of New York Press, Albany. стр. &nbsp;222.</ref>}}
 
Према Вулфу, расне категорије су изграђене и укључене у друштво у периоду европских [[меркантилизам|меркантилистичких]] експанзија/ширења, те етничка груписања у периоду [[капитализам|капиталистичке]] експанзије.&zwj;<ref>Wolf, Eric (1982). ''Europe and the People Without History''. Berkeley, University of California Press. стр. &nbsp;380—381.</ref>
 
Пишући о коришћењу термина ''етнички'' у уобичајеном језику [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Краљевства]] и [[Сједињене Америчке Државе|САДСједињених Америчких Држава]], докторка и {{nowrap|професорка-емерита}} са Универзитетског колеџа у [[Лондон]]у и Лондонске школе за економију и политичке науке [[1965]]. године Сандра Волман наглашава [[1977]]. године следеће:
{{цитат2|Термин ''етнички'' популарно конотира ''расу'' у [[Уједињено Краљевство|Великој Британији]], само мање прецизно, и то са оптерећењем вредности. У [[Сједињене Америчке Државе|Северној Америци]], за разлику од тога, ''раса'' најчешће значи боју, а ''етници'' су потомци релативно недавних имиграната из земаља које нису са енглеског говорног подручја. ''Етник'' није именица у Британији. У ствари, ''етници'' и не постоје; постоје само ''етничке релације''.&zwj;<ref>Sandra, Wallman (1977). „Ethnicity research in Britain”. ''Current Anthropology''. '''18''' &nbsp;(3): &nbsp;531—532.</ref>}}
 
У [[Сједињене Америчке Државе|САДСједињеним Америчким Државама]], Уред за менаџмент и буџет ({{јез-енгл|Office of Management and Budget}}) дефинише концепт расе као што је приказано на попису у САД и то као „{{nowrap|не-научни}} или {{nowrap|не-антрополошки}}” и узима у обзир „социјалне и културне карактеристике као и претке”, користећи „одговарајуће научне методологије” које нису „првенствено биолошке или генетске једна у односу на другу”.&zwj;<ref name="AAA">{{cite web |url=http://www.aaanet.org/gvt/ombdraft.htm |title=A Brief History of the OMB Directive 15 |publisher=American Anthropological Association |year=1997 |accessdate = 18. 5. 2007}}</ref>
 
У [[Израел]]у се користи [[генеалошки ДНК тест|ДНК тестирање]] да би се одредило да ли људи испуњавају услове за правне привилегије дате одређеним етничким групама. Уред премијера Израела потврдио је да се од многих [[Јевреји|Јевреја]] из [[Постсовјетске државе|бившег]] [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]] тражи да пруже доказ у виду ДНК за своје јеврејско наслеђе, да би могли да [[Имиграција|имигрирају]] као Јевреји и постану грађани у складу са израелским [[Закон повратка|Законом повратка]]. Оваква политика владе покреће правна питања у вези са дефиницијом и третирањем етничких група.&zwj;<ref>{{cite web |url=http://jlb.oxfordjournals.org/content/early/2015/06/16/jlb.lsv027.full |title=Genetic citizenship: DNA testing and the Israeli Law of Return |lastlast1=McGonigle |firstfirst1=Ian V. |last2=Herman |first2=Lauren W. |publisher=Oxford Journals |date=7/8. 5. 2015 |accessdate = 22. 5. 2016}}</ref>
 
== {{nowrap|Етно-национални}} конфликт ==
Понекад су етничке групе предмет ставова [[предрасуде]] и деловања од стране [[држава|државе]] или њених делова. У [[20. век]]у људи су почели да тврде да сукоби међу етничким групама, или између чланова једне етничке групе и државе, могу и треба да буду решени на један од два начина. Неки, попут [[Немачка|немачког]] социолога и филозофа [[Jirgen Habermas|Јиргена Хабермаса]] који припада [[Франкфуртска школа|Франкфуртској школи]] или америчког професора [[руковођење|менаџмента]] и социологије Бруса Барија који припада Вандију, тврде да легитимитет модерне државе мора бити заснован на појму ''[[политика|политичких]] права аутономних појединачних субјеката''. Према овом мишљењу, држава не треба да призна етничке, националне или расне идентитете већ уместо тога треба да спроводи увођење [[политика|политичке]] и [[право|правне]] једнакости свих појединаца. Остали, као што је [[Канада|канадски]] филозоф и {{nowrap|професор-емеритус}} Чарлс Маргрејв Тејлор са [[Универзитет Макгил|Универзитета Макгил]] или канадски [[Политичка филозофија|политички филозоф]] Вил Кимлика са Универзитета [[Викторија Хановерска|Квин]], тврде да је појам ''аутономног појединца'' сам по себи културолошка творевина. Према овом гледишту, држава мора препознати етнички идентитет и развити процесе кроз које посебне потребе етничке групе могу бити смештене унутар граница [[националност|националне]] државе.
 
[[19. век]] види развој политичке идеологије етничког национализма, када је концепт расе био везан за национализам, понајвише од стране немачких теоретичара (најбољи пример је филозоф, теолог, песник и књижевни критичар [[Јохан Готфрид фон Хердер|Јохан Готфрид (фон) Хердер]]). Случајеви друштава фокусираних на етничким везама, који су у супротности са историјом или историјским контекстом, резултују оправданошћу националистичких циљева. Два периода често наводе да као примери за ово могу послужити консолидације [[19. век]]а и проширење [[Немачко царство|Немачког царства]] и [[Трећи рајх|Нацистичке Немачке]] у [[20. век]]у. Сваки пример је промовисао ''{{nowrap|пан-етничке}}'' идеје &nbsp;— да су ове владе само стицале подручја која су увек била насељена од стране етничких [[Немци|Немаца]]. Историја касних дошљака у моделима нациналних држава, као што су оне државе настале на [[Блиски исток|Блиском Истоку]] и у [[Југоисточна Европа|Југоисточној Европи]] од распада [редом] [[Османско царство|Османског царства]] и [[Аустроугарска|Аустроугарског царства]] &nbsp;— као и оне државе које су произашле из бившег [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Савеза Совјетских Социјалистичких Република]] —, у знаку је међуетничких конфликата без поговора. Такви конфликти обично се јављају унутар мултиетничких држава, као и у другим регијама света. Дакле, ови конфликти често су погрешно означени и окарактерисани као [[грађански рат]]ови када су у питању &nbsp;— заправо &nbsp;— међуетнички конфликти у мултиетничким државама.
 
== Етничке групе по континентима ==
Линија 167 ⟶ 153:
Етничке групе у [[Африка|Африци]] броје се у стотинама; углавном свака има свој [[језик]] (или [[дијалект]] језика) и [[култура|културу]].
 
Многе етничке групе и [[нација|нације]] Африке квалификоване су, иако су неке групе само мало веће од [[племе]]нског друштва. Оне углавном потичу из ''Сахелске краљевине'' из [[средњи век|средњег века]]; пример је група ''Ашанти'', која произилази из ''Бономан'' групе ([[11. век]]), као што је случај и са ''Царством Ашанти'' ([[17. век]]) и ''[[град-држава|{{nowrap|градом-државом}}]] Ашанти'' ([[21. век]]).&zwj;<ref><br />
* {{Citecite book|ref= harv|url=https://books.google.com/?id=Vu9ZX3NWPYICYbzsBPuhyggC&pg=PA360PA197&lpg=PA360PA197&dq=Akan+migration+10th+century#v=onepage&q=Akan%20migration%2010th%20century&f=false |title=The Baobabs:Cambridge PachycaulsSurvey of Africa,World Madagascar and AustraliaMigration |last=WickensCohen |first=Gerald E. |last2=Lowe|first2=PatRobin |publisher=SpringerCambridge Science+BusinessUniversity MediaPress |isbn=978-10-4020521-643144405-97 |page=197 |year=20081995 |quote=Akan, migration; 10th century|pages=360}}</ref>▼
 
* {{Citecite book|ref= harv|url=https://books.google.com/?id=YbzsBPuhyggCVu9ZX3NWPYIC&pg=PA197PA360&lpg=PA197PA360&dq=Akan+migration+10th+century#v=onepage&q=Akan%20migration%2010th%20century&f=false |title=The CambridgeBaobabs: SurveyPachycauls of WorldAfrica, MigrationMadagascar and Australia |lastlast1=CohenWickens |firstfirst1=RobinGerald E |last2=Lowe |first2=Pat |publisher=CambridgeSpringer UniversityScience+Business PressMedia |isbn=978-01-5214020-444056431-79 |page=360 |year=19952008 |quote=Akan, migration|pages=197; 10th&nbsp;century}}</ref>
▲* {{Cite book|ref= harv|url=https://books.google.com/?id=Vu9ZX3NWPYIC&pg=PA360&lpg=PA360&dq=Akan+migration+10th+century#v=onepage&q=Akan%20migration%2010th%20century&f=false |title=The Baobabs: Pachycauls of Africa, Madagascar and Australia |last=Wickens|first=Gerald E. |last2=Lowe|first2=Pat |publisher=Springer Science+Business Media |isbn=978-1-4020-6431-9 |year=2008|quote=Akan, migration; 10th century|pages=360}}</ref>
 
=== Азија ===
Линија 176 ⟶ 161:
 
=== Европа ===
[[Европа]] има велик број етничких група; Кристоф Пан и Беате Зибиле Пфајл [[2004]]. године броје 87 &nbsp;различитих „народа Европе”, од којих 33 чине већину становништва у најмање једној [[суверена држава|сувереној држави]] док преосталих 54 &nbsp;представљају етничке мањине у оквиру сваке државе у којој бораве (иако и они могу формирати локалне регионалне већине у субнационалним ентитетима). Укупан број популације националних мањина у Европи процењује се на 105 &nbsp;милиона људи, односно 14 % од 770 &nbsp;милиона [[Европа|Европљана]].&zwj;<ref>Pan, Christoph; Pfeil, Beate Sibylle (2002). [http://www.living-diversity.eu/Introduction.html ''Minderheitenrechte in Europa. Handbuch der europäischen Volksgruppen'']. енглески превод из 2004.</ref>
 
Одређен број европских земаља, укључујући и [[Француска|Француску]]&zwj;<ref>{{fr}} [''article 8 de la [http://www.legifrance.gouv.fr/affichTexte.do?cidTexte=LEGITEXT000006068624&dateTexte=20080129 loi Informatique et libertés], 1978: «Il est interdit de collecter ou de traiter des données à caractère personnel qui font apparaître, directement ou indirectement, les origines raciales ou ethniques, les opinions politiques, philosophiques ou religieuses ou l'appartenance syndicale des personnes, ou qui sont relatives à la santé ou à la vie sexuelle de celles-ci.»'']</ref> и [[Швајцарска|Швајцарску]], не прикупља податке о етничкој припадности својих становника при провођењу [[попис становништва|цензуса]].
 
[[Русија]] има преко 185 признатих етничких група, поред 80 % етничких [[Руси|Руса]] који су већина. Највећа група су потом [[Татари]], са 3,8 %.
 
Многе од мањих група налазе се у азијском делу Русије.
 
Линија 187 ⟶ 171:
 
=== Северна Америка ===
[[Северна Америка]] заједно са [[Средња Америка|Средњом Америком]] једно је од најразноликијих подручја на етничком плану, поготово због [[имиграција]]. На континенту живи више од 550 &nbsp;милиона људи.&zwj;<ref>[http://esa.un.org/unpd/wpp/ United Nations' ''World Population Prospects'', the 2012 Revision]</ref> Три главне {{nowrap|расно-етничке}} групе Северне Америке су [[Европеидна раса|Белци]], [[Местици]] и [[Негроидна раса|Црнци]]. Ту су засебно и [[Бели Американци]], [[Афроамериканци]], [[Азијски Американци]] итд. Значајну мањину чине и [[Američki starosedeoci|Амерички староседеоци]], међу којима још увек има неких који живе као {{nowrap|[[ловци-сакупљачи]]}}.&zwj;<ref>{{cite web |url=http://www.census.gov/prod/cen2010/briefs/c2010br-02.pdf |title=Overview of Race and Hispanic Origin: 2010 |format=PDF |accessdate = 8. 5. 2013}}</ref>
 
Најзначајније етничке групе Северне Америке су {{nowrap|[[Алеути]]/}}[[Ескими]], [[Американци]], [[Američki starosedeoci|Амерички Индијанци]], [[Афроамериканци]], [[Енглези]], [[Индијци]], [[Ирци]], [[Италијани]], [[Канада|Канађани]], [[Мексиканци]], [[Немци]], [[Пољаци]], [[Први народи]], [[Руси]], [[Украјинци]], [[Финци]], [[Французи]], [[Хиспаноамериканци и Латиноамериканци (САД)|Хиспаноамериканци и Латиноамериканци]], [[Холанђани]], [[Шкоти]] и др.&zwj;<ref>{{cite web |url=http://factfinder.census.gov/faces/tableservices/jsf/pages/productview.xhtml?pid=DEC_00_SF3_PCT018&prodType=table |title=USA Census 2000 |publisher=FactFinder |accessdate = 22. 5. 2016}}</ref>&zwj;<ref>{{cite web |url=http://www12.statcan.ca/english/census06/data/highlights/ethnic/pages/Page.cfm?Lang=E&Geo=PR&Code=01&Data=Count&Table=2&StartRec=1&Sort=3&Display=All&CSDFilter=5000 |title=Ethnocultural Portrait of Canada Highlight Tables, 2006 Census |publisher=2.statcan.ca |date = 6. 10. 2010 |accessdate = 22. 5. 2016}}</ref>
 
=== Јужна Америка ===
[[Јужна Америка]] укључује мешавину [[Европа|Европљана]], [[Анусим]]а или [[Маранит]]а, [[Арапи|Арапа]], [[Američki starosedeoci|Америчких Индијанаца]], [[Африка]]наца и у мањој мери [[Источни Азијати|Источних Азијата]]. Дом је око за око 400 &nbsp;милиона људи, од којих 180 &nbsp;милиона чине [[Бели Латиноамериканци]] са неколико различитих европских и других родова, укључујући и 18 &nbsp;милиона [[Арапска дијаспора|Левантских Арапа]], 440 &nbsp;хиљада [[Ашкенази|Ашкенаских]] и [[Сефарди|Сефардских]] [[Јевреји|Јевреја]], те 1,3 &nbsp;милиона [[Криптојудаизам|{{nowrap|Крипто-Јевреја}}]] и [[Анусим]]а.
 
Староседилачко становништво чини око половину популације [[Перу]]а и [[Боливија|Боливије]].&zwj;<ref>{{cite web |url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/pe.html |title=Peru |work=CIA World Factbook |publisher=CIA |accessdate = 18. 4. 2009}}</ref>&zwj;<ref>{{cite web |url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/bl.html |title=Bolivia |work=CIA World Factbook |publisher=CIA |accessdate = 18. 4. 2009}}</ref> Значајне етничке групе и народи који су потекли од староседелаца су [[Кечуа (народ)|Кечуа]], [[Ајмара (народ)|Ајмара]] и [[Урарина]].&zwj;<ref>Dean, Bartholomew (2009). ''[http://www.upf.com/book.asp?id=DEANXS07 Urarina Society, Cosmology, and History in Peruvian Amazonia]''. Gainesville, University Press of Florida. {{pageISBN|year=2009|isbn=978-0-8130-3378-5|pages=}}.</ref> У многим местима ови и други аутохтони народи и даље практикују традиционални начин живота заснован на пољопривреди за сопствене потребе или живе као {{nowrap|[[ловци-сакупљачи]]}}. Још увек постоје нека неконтактирана племена која живе у прашуми [[Амазонија|Амазонији]].&zwj;<ref>{{cite web |url=http://www.astromonos.org/public/3/indigenasenamerica.jsf |title=Indígenas en América &#91;Indigenous peoples of South America&#93;<!-- |language=шпанском--> |last=De la Luz |first=Victor |publisher=Astromonos.org |accessdate = 20. 10. 2015 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20150723060435/http://www.astromonos.org/public/3/indigenasenamerica.jsf |archivedate = 23. 7. 2015 |deadurl=yes}}</ref>
 
== Види још ==
Линија 214 ⟶ 198:
 
== Литература ==
* {{Cite book |title=Humanity: An Introduction to Cultural Anthropology |last=People|first=James |last2=Bailey|first2=Garrick |publisher=Wadsworth Cengage learning |edition=9 |year=2010|quote=In essence, an ethnic group is a named social category of people based on perceptions of shared social experience or ancestry. Members of the ethnic group see themselves as sharing cultural traditions and history that distinguish them from other groups. Ethnic group identity has a strong psychological or emotional component that divides the people of the world into opposing categories of 'us' and 'them'. In contrast to social stratification, which divides and unifies people along a series of horizontal axes on the basis of socioeconomic factors, ethnic identities divide and unify people along a series of vertical axes. Thus, ethnic groups, at least theoretically, cut across socioeconomic class differences, drawing members from all strata of the population.|pages=389}}
{{div col|cols=2}}
* Abizadeh, Arash (2001). [http://abizadeh.wix.com/arash#!Article-Ethnicity-Race-and-a-Possible-Humanity/c22zv/558c93ea0cf2711ebbccf295 „Ethnicity, Race, and a Possible Humanity”]. ''World Order''. '''33.1''': 23—34. [чланак који описује социјалну конструкцију етницитета и расе]
* Barth, Fredrik (1969). ''Ethnic groups and boundaries. The social organization of culture difference''. Oslo, Universitetsforlaget.
* Beard, David; Gloag, Kenneth (2005). ''Musicology, The Key Concepts''. London and New York, Routledge.
* Billinger, Michael S. (2007). [http://coa.sagepub.com/cgi/content/abstract/27/1/5 „Another Look at Ethnicity as a Biological Concept: Moving Anthropology Beyond the Race Concept”]. ''Critique of Anthropology'' '''27''' &nbsp;(1): &nbsp;5—35.
* Cole, C. L. (2001). „Nike's {{nowrap|America /}} America's Michael Jordan”. ''Michael Jordan, Inc.: Corporate Sport, Media Culture, and Late Modern America''. New York, Suny Press.
* Craig, Gary (2012). ''Understanding 'race'and ethnicity: theory, history, policy, practice''. Policy Press.
Линија 227 ⟶ 210:
* Eriksen, Thomas Hylland (1993). ''Ethnicity and Nationalism: Anthropological Perspectives''. London, Pluto Press.
* Eriksen, T. H. (1993). ''Ethnicity and Nationalism: Anthropological Perspectives''. London, Pluto Press.
* {{cite book|author=Eysenck, H. J. |title=(1971). ''Race, Education and Intelligence|location=|publisher=''. London, Temple Smith. {{page|year=1971|isbn=978-0-85117-009-1|pages=}}
* Hartmann, Douglas (2001). „Notes on Midnight Basketball and the Cultural Politics of Recreation, Race and {{nowrap|At-Risk}} Urban Youth”. ''Journal of Sport and Social Issues''. '''25''': &nbsp;339—366.
* Healey, Joseph F.; O'Brien, Eileen (2014). ''Race, ethnicity, gender, and class: The sociology of group conflict and change''. Sage Publications.
* Hasmath, R. (2011). [https://books.google.com/books?id=Y0KlgRzs_RoC&pg=PA95 ''Managing Ethnic Diversity: Meanings and Practices from an International Perspective'']. Burlington, VT & Surrey, UK: Ashgate.
* Hobsbawm, Eric; Ranger, Terence (1983). ''The Invention of Tradition''. Cambridge, Cambridge University Press.
* Kappeler, Andreas (2014). ''The Russian empire: A {{nowrap|multi-ethnic}} history''. Routledge.
* {{citeLevinson, book|last=Levinson|first=David|title= (1998). ''Ethnic Groups Worldwide: A Ready Reference Handbook|location=|publisher=''. Greenwood Publishing Group. {{page|year=1998|isbn=978-1-57356-019-1|pages=}}
* Magocsi, Paul Robert (1999). ''Encyclopedia of Canada's Peoples''.
* Merriam, A. P. (1959). ''African Music''. [цитирано у: Bascom, R.; Herskovits, M. J. ''Continuity and Change in African Cultures''. Chicago, University of Chicago Press.]
* {{nowrap|Morales-Díaz}}, Enrique; Gabriel Aquino; Sletcher, Michael. ''Ethnicity''. [цитирано у: Sletcher, Michael (2004). ''New England''. Westport, CT.]
* {{Citecite book |ref=harv |lastlast1=Omi |firstfirst1=Michael |last2=Winant |first2=Howard |year=1986 |title=Racial Formation in the United States from the 1960s to the 1980s |location=New York |publisher=Routledge and Kegan Paul, Inc}}
* {{Citecite book|ref= harv|title=Humanity: An Introduction to Cultural Anthropology |last=People |first=James |last2=Bailey |first2=Garrick |publisher=Wadsworth Cengage learning |edition=9 |yearpage=2010389 |pagesyear=3892010}}
* Seeger, A. (1987). ''Why Suyá Sing: A Musical Anthropology of an Amazonian People''. Cambridge, Cambridge University Press.
* Seidner, Stanley S. (1982). „Ethnicity”. ''Language, and Power from a Psycholinguistic Perspective''. Bruxelles, Centre de recherche sur le pluralinguisme.
* Sider, Gerald (1993). ''Lumbee Indian Histories''. Cambridge, Cambridge University Press.
* {{cite journal |ref=harv |title=The Ethnic Origins of Nations |last=Smith |first=Anthony D. |publisher=Blackwell |year=1987}}
* {{Citecite book |ref=harv |last=Smith |first=Anthony D. |year=1998 |title=Nationalism and modernism. A Critical Survey of Recent Theories of Nations and Nationalism |location=London &nbsp;— New York |publisher=Routledge}}
* {{cite journal |ref=harv |title=Myths and memories of the Nation |last=Smith |first=Anthony D. |publisher=Oxford University Press |year=1999}}
* Thernstrom, Stephan A. (1981). ''Harvard Encyclopedia of American Ethnic Groups''.
 
* [https://web.archive.org/web/20060207222529/http://quickfacts.census.gov/qfd/meta/long_68178.htm „State & County QuickFacts: Race”]. U. S. Census Bureau.
* {{Cite book|ref=harv|last=Enloe|first=Cynthia|title=Policija, vojska i etnicitet: Temelji državne moći|year=1990|location=Zagreb|publisher=Globus|url=https://books.google.com/books?id=8rORNAAACAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Putinja|first=Filip|last2=Stref-Fenar|first2=Žoslin|title=Teorije o etnicitetu|year=1997|location=Beograd|publisher=Čigoja štampa|url=https://books.google.com/books?id=UaSgAAAACAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Eriksen|first=Tomas Hilan|title=Etnicitet i nacionalizam|year=2004|location=Beograd|publisher=Čigoja štampa|url=https://books.google.com/books?id=3tLCAAAACAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Malešević|first=Siniša|title=Sociologija etniciteta|year=2009|location=Beograd|publisher=Fabrika knjiga|url=https://books.google.com/books?id=nzqMmwEACAAJ}}
{{div col end}}
 
Линија 257 ⟶ 237:
{{commonscat|Ethnicity}}
* {{dmoz||Етницитет}}
* [http://www.aef.com/about/race-ethnicity „Race and Ethnicity in Advertising: America {{nowrap|1890–Today}}”] &nbsp;— текст на сајту -{''aef.com''}- {{en}}
* [http://www.apa.org/pi/oema/index.aspx „American Psychological Association's Office of Ethnic Minority Affairs”] &nbsp;— текст на сајту -{''apa.org''}- {{en}}
* [http://escholarship.org/uc/item/32r9x0jr -{„Ethnicity”}-] &nbsp;— чланак на сајту -{''escholarship.org''}- {{en}}
* [https://web.archive.org/web/20110427172440/http://www.biomedcentral.com/content/pdf/1741-7007-8-15.pdf „Evidence that a {{nowrap|West-East}} admixed population lived in the Tarim Basin as early as the early Bronze Age (Li et al. (2010). ''BMC Biology''. '''8''': &nbsp;15.”] &nbsp;— чланак за преузимање на сајту -{''biomedcentral.com''}- {{en}}
* [https://sputniknews.com/video/2007122694198588/ „The Tof in Siberia”] &nbsp;— видео о најмањој етничкој групи на свету на сајту -{''sputniknews.com''}- {{en}}
 
{{етничност}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Етничка_група”