Епископ горњокарловачки Лукијан (Мушицки) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ)
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Ред 26:
 
== Биографија ==
Мушицки је рођен 27. јануара 1777. године у Темерину, у Башкој жупанији, од оца Георгија и мајке Анастазије.<ref name="automatski generisano1">"Србски народни лист", Будим 1845. године</ref> Основну школу је учио у [[Темерин]]у, гимназију у [[Нови Сад|Новом Саду]] и [[Сегедин]]у, а права и филозофију у [[Пешта|Пешти]]. По завршеним студијама постаје администратор митрополијске канцеларије у [[Сремски Карловци|Карловцима]], наставник богословије и, пошто се закалуђерио, архимандрит манастира [[Шишатовац|Шишатовца]]. Од 1828. до смрти био је владика Карловачкога владичанства са седиштем у [[Плашки|Плашком]]. У Војној крајини су постојале школе на немачком, а он је отворио прве школе на српском језику у [[Плашки|Плашком]], [[Шкаре|Шкарама]], [[Зрмања (Грачац)|Зрмањи]] и [[Мутилић]]у. Као епископ Горњо-карловачки основао је Богословску школу, у којој је и сам предавао науку. Мушицки "изведе из ње и посла у народ младе свештенике, утврђене у православљу и свесне Србе". Уредио је и да српска деца у граничарским немачким школама добију православни катихизис.<ref>"Школски лист", Сомбор 1882. године</ref> Основао је при српској Прерарандији у Карловцу фондацију са капиталом од 7.000 ф. Из које су годишње по две учитељске приправнице примале по 120 ф.<ref>"Школски лист", Сомбор 1881. године</ref>
 
Умро је као владика горњо-карловачки у Карловцу<ref name="automatski generisano1" />, где и почива на српском гробљу у [[Карловац|Карловцу]], 18. марта 1837.<ref>Рудолф Строхал, ''Град Карловац описан и орисан'', власт. накл. (Тисак M. Фогине), Карловац, 1906., pp. 232.</ref>
 
== Делатност ==