Студентске демонстрације у Југославији 1968. — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 6:
По завршетку [[Други светски рат|Другог светског рата]] у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославији]] долази до брзог економског напретка и крајем [[1950е|педесетих]] и почетком [[1960е|шездесетих година]] економски раст се кретао око 10 % годишње. Почетком шездесетих година Југославија је имала све више производа које је хтела да понуди светском тржишту али се испоставило да су ти производи, у одређеној мери недовољно квалитетни и пре свега скупи због неефикасне привреде. Изградњом многих [[политичка фабрика|политичких фабрика]], вулгаризовањем [[радничко самоуправљање|радничког самоуправљања]], брзим развојем [[бирократија|бирократије]], Југославија се нашла на прекретници управљање „чврстом руком“ или даље либерализације у привреди. Поборници „чврсте руке“ су на [[Брионски пленум ЦК СКЈ|Брионском пленуму]] ([[1966]].) побеђени и [[1965]]. године је започела „[[Привредна реформа 1964.|Привредна реформа]]“. Први ефекети привредне реформе су била нагли пораст цена и незапослености јер су многе фирме због неефикасног пословања пропадале. Многи, иако запослени, месецима нису примали плату. Као један од ефеката растуће [[незапосленост]]и велики број радника је потражио посао у иностранству. Њихове одреднице су биле [[Немачка]], [[Француска]], [[Белгија]], [[Холандија]]... На западу је владала конјуктура и југословенска радна снага се добро пласирала и зарађивала. Но у земљи су економске тензије расле.
 
Студентске демонстрације 1968. године представљале су највидивији догађај у протестном циклусу који је почео средином шездесетих и трајао све до средине седамдесетих година. Први већи сукоб студената и милиције десио се у децембру [[1966.]] године у [[Београд]]у. У [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]] је почео да расте покрет који се залагао за крај [[Рат у Вијетнаму|рата у Вијетнама]]. Он је побудио симпатије и код југословенске јавности. Током јесени исте године Савез студената је организовао серију протесних активности који су кулминнирали демонстрацијама у Београду, [[Загреб]]у и [[Сарајево|Сарајеву]]. Студенти су се питали зашто [[Савез комуниста Југославије]] (СКЈ) осуђује рат у Вијетнаму, али опет сарађује са владом САД. Група студената је покушала [[23. децембар|23. децембра]] 1966. године да дође до АМричког културног центра и Америчке амбасаде. У томе их је спречила полиција употребљујући силу, а сукоб је ексалираоескалирао око зграде Универзитета у центру Београда.{{sfn|Канзлеитер|2009|pp=39}}
 
Протести су имали дугорочне последице. Једна група људи у Савезу студената је протествовала зато што је милицјамилиција упала у зграду факултета и тако повредила аутономију Универзитета . Руководство СКЈ је одбацило критику и означило је Акександра Кона председника партијске организације на факултету као главног организатора протеста. Због тога је искључен из СКЈ. Протести против рата у Вијетнаму означили су прекретницу у развоју студентског протеста у Југославији, који ће кулминирати протестима у јуну 1968. године. {{sfn|Канзлеитер|2009|pp=40}}
 
== Ток сукоба у Београду ==