Вишеслав — разлика између измена

232 бајта додата ,  пре 3 године
нема резимеа измене
| опис_грба =
}}
'''Вишеслав''' или '''Војислав''' највероватније је владао Србима од око [[780]]. до око [[814]]. године.{{sfn|Ћоровић|2001}}{{Напомена|У преведеном издању ''[[De Administrando Imperio]]'', Вишеславово име је {{lang|grc|Βοϊσέσθλαβος}}, док га неки историчари зову {{lang|grc|Βοισέσθλαβος}},{{sfn|ПорфирогенитФерјанчић|1959|p=}}, што на латинском значи ''Boiseslav''{{sfn|Историјско-филолошки оддел|1968|p=152}} и ''Boisesthlabus''.{{sfn|ПорфирогенитФерјанчић|1959|p=}}. Његово српско име је Вишеслав, а познат је као и Војислав. Пре су историчари називали Војиславом.{{sfn|Живковић|2012}} Вишеслав потиче од речи ''више'' и ''слав'', а Војислав од ''вој'' (рат) и ''слав''}} Вишеслав је први познати српски [[кнез]] (архонт) на [[Балканско полуострво|Балкану]] чије име је поуздано забележено у историјским изворима. Припадао је владарској породици ([[Властимировићи]]) или [[Лужица|Лужичко]]-[[Балканско полуострво|балканској]] династији која је [[Насељавање Срба на Балканско полуострво|Србе довела на Балкан]] око 631. Његово име је забележено у спису [[de administrando imperio|''„О Управљању Царством“'']] византијског цара [[Константин VII Порфирогенит|Константина VII Порфирогенита]] у грецизираном облику ({{јез-гр|Βοισέσθλαβος}}), а већина историчара ово преводи као ''Вишеслав'', али има и оних који мисле да га треба превести као ''Војислав''.{{sfn|ВИИНЈ, IIФерјанчић|1959|p=50}}
 
{{цитат|... пошто је умро онај архонт Србин који је пребегао цару Ираклију, по наследству завлада његов син a потом унук и тако редом архонти из његовог рода. После извесног броја година роди се од њих Вишеслав (Βοισέσθλαβος) и од њега Радослав (Ροδόσθλαβος) и од њега Просигој (Προσηγόης) и од њега Властимир (Βλαστίμηρος)...}}
<center>(''Извод из списа '''„О Управљању Царством“''' Константина Порфирогенита.'')</center>
 
Раније су [[историја|историчари]] (почевши од [[Павел Јосеф Шафарик|Павла Шафарика]]) мислили да је владао у другој половини VIII века. Данас је јасно да је замисливо да је Вишеслав владао било када од средине VIII века или у првој половини IX века. Није потпуно јасно ни коју је титулу тај владар имао. [[Константин VII Порфирогенит]] је поред имена за прве [[Србија|српске]] владаре записао да су имали звање архонта. Данас се обично се претпоставља да су имали звање кнеза, али неки Вишеслава замишљају као великог жупана.{{Напомена|[[Србија|Српски]] владар се звао ''архонт'' [[Србија|Србије]],{{sfn|Живковић|2008}} (ἄρχοντος Σερβλίας, ἄρχων Σερβλίας, ἄρχοντος τοὒ Σἐρβλου),{{sfn|ПорфирогенитФерјанчић|1959|p=}}, а превод би значио ''српски кнез'' (принц) и ''кнез Србије'' (принц). Код [[Срби|Срба]] и [[Хрвати|Хрвата]] се помиње као кнез, али на [[Грчки језик|грчком]] је архонт.{{sfn|САНУ|1995|p=37}}}}
 
== Порекло и породица ==
{{chart/end}}
{{chart bottom}}
Према [[Константин VII Порфирогенит|Порфирогениту]], византијском цару и писцу, архонт Вишеслав је био потомак српског владара у чије су се време у доба цара Ираклија (610 — 641) Срби населили на Балканско полуострво.<ref name="automatski generisano1">[[Константин VII Порфирогенит|Константин Порфирогенит]], [[:s:De administrando imperio|''„-{De administrando Imperio}-“'' (''О управљању Царством'')]] ([[:s:32. О Србима и земљи у којој сада станују|глава 32]])</ref> Порфирогенит није знао да наведе све владара пре њега, осим тројице непосредних владара - Вишеслава, Радослава и Просигоја.<ref name="automatski generisano1" />{{sfn|ВИИНЈ, IIФерјанчић|1959|p=50}} Сви ови владари су били рођаци. Вишеслав је био отац Радослава, деда Просигоја и прадеда Властимира. На тај начин је у краткој генеологији утврдио једну важну информацију о устављеном обичају наслеђивања власти код Срба у оквиру једне владарске породице.{{sfn|Живковић|2006|p=22}}
 
=== Процес наслеђивања ===
Причајући о првом наследнику [[Непознати кнез|српског архонта]] који је [[Насељавање Срба на Балканско полуострво|довео Србе]] у делове [[Далмација|Далмације]], [[Константин VII Порфирогенит|Порфирогенит]] доноси вест да га је наследио најстарији син, управо тако је и овог наследио његов син.{{sfn|ВИИНЈ, IIФерјанчић|1959|p=50}}<ref name="automatski generisano1" /> Иако Порфирогенит само каже да га је наследио син, без придева најстарији, овај закључак се може извести из доцнијег писања Порфирогенита српских владара из 9. века, где се као наследик Властимира помиње [[Мутимир]], а као наследника [[Мутимира]] [[Прибислав Мутимировић|Прибислав]] (Првослав). Будући да је Порфирогенит пренео податак о српској традицији, онда је веома извесно да је наслеђивање власти са оца на најстаријег сина до цара је стигло српским извором. Другим речима, у самој средини 10. века када је Порфирогенит писао његово дело и прикупљао изворе о Србима, постојало је не само устаљено мишљење да престо наслеђује најстарији син владара, већ се управо и на тај начин вршило наслеђивање престола.<ref>Б. М. Радојковић, Разамтрања о деоном владању и деоним кнежевинама ИЧ 8 (1959) 1 - 15</ref>{{sfn|Живковић|2006|p=22-23}}
 
Два века века млађи писац [[Летопис попа Дукљанина|Поп Дукљанин]] на исти начин описује поступак наслеђа код Срба, иако су личности историјски непотврђени и легендарни - [[Свевлад]], [[Селимир]], [[Владин (кнез)|Владин]], [[Ратимир (легендарни српски владар)|Ратимир]] -{(„Svevladus, Selimirus, Vladinus, Ratimirum”)}-. Исто као што је писао [[Константин VII Порфирогенит|Порфирогенит]] исто и Дукљанин да је престо наслеђивао најстарији син. - -{''cui successit filius eius Selimirus in regno...,accepit regnum filius eius Vladinus...mortuus est Vladinus et regnavit pro eo Ratimirus, filius eius''}-.{{sfn|Поп Дукљанин|p=43-44}}{{sfn|Живковић|2006|p=23}}
Први владар [[Властимировићи|Властимировића]] је био владар познат као Вишеслав, почео је да влада око [[780]]. године, и био је савременик [[Карло Велики|Карла Великог]] (768—814){{sfn|Самарџић|Душков|1993|p=24}}{{sfn|Благојевић|1989|p=19}}{{sfn|Самарџић|Душков|1993|p=24}}{{sfn|Логос|2017|p=75, 88 са напоменом 481}}, Вишеслав се негде сматра жупаном [[Рашка|Рашке]], а негде и кнезом (архонтом). Према америчком историчару [[Џон ван Антверп Фајн|Џону Фајну]], Вишеслав је увек помагао [[Византија|Визанитији]] у биткама.{{sfn|Fine|1991|pp=225, 304}} Према [[Владимир Ћоровић|В. Ћоровићу]], [[Срби]] су у почетку живели повучени у [[Клисура|клисурама]], у својој племенској заједници.{{Напомена|[[Словени]] су почели да се насељавају на [[Балканско полуострво|Балканско пл]]. од [[6. век|6]]. до [[7. век]]а. Све до око [[560]]. године, када су почели изненадно да нападају код [[Сава|Саве]] и [[Дунав]]а и од тада су имали ограничено насељавање.{{sfn|Благојевић|Медаковић|2000|pp=11-18}} }}Данашња централна [[Србија]] је била стратешка провинција, [[Византија|византијски]] владари су правили куле да би се одбранили од [[Варвари|Варвара]].{{sfn|Живковић|2002|p=187}} Бројни [[Словени]] су се у то доба мешали <ref>{{harvnb|Ћоровић|2001|loc="Балканска култура у доба сеобе Словена"}}</ref> и држава је била подељена владаревом браћом.{{sfn|Ћоровић|2001|loc="Прва српска држава"}} Према Борислав [[Радојковић|Б. Радојковићу]] ([[1958]]), Вишеслав је имао највећу власт у држави и био је велики војсковођа, и према њему, [[Србија|српска]] држава је добила независност тек након 150 година када су се Срби населили. Како год, [[Б. Радојковић]]ев рад је био дискредитован од стране [[Сима Ћирковић|С. Ћирковића]].{{sfn|Ћирковић|1960|pp=195–198}}
 
Србија је била у савезу са [[Византија|Византијом]], такође су у то време имали мир са [[Бугари]]ма, са њиховим суседима који су делили заједничку границу.{{sfn|ПорфирогенитФерјанчић|1959|p=}} Бугари су [[773]]. покушали да препрече границе између [[Србија|Србије]] и [[Византија|Византије]].{{sfn|Живковић|2002|p=230}} То је уследило у бици код Берзита, у којој су се суочили ромејска и бугарска војска. Вишеслав је активно учествовао у овом конфликту. Уследила је византијска победа - Византинци су припојили територије племена Смољана и Драгувита, док је Вишеслав заузео неке пограничне територије. [[783]]. године, Словени су започели устанак од [[Makedonija (Grčka)|Македоније]] до [[Пелопонез]]а. У [[Панонија|Панонији]], на северном делу Србије, [[Карло Велики]] је напао [[Евроазијски Авари|Аваре]], док је [[Далмација]] у то време је имала добре односе са [[Византија|Византијом]].{{sfn|Живковић|2002|p=218}}[[Датотека:Srpske Župe.png|240px|мини|десно|[[Србија|Српске]] државе у доба Вишеслава (око 780.)]]
 
==== Рат са Франачком ====
* {{Cite book|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|year=2006|title=Портрети српских владара (IX-XII век)|location=Београд|publisher=Завод за уџбенике и наставна средства|url=https://books.google.rs/books?id=d-KTAAAACAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|chapter=О такозваној "Хроници српских владара" из списа De administrando Imperio цара Константина VII Порфирогенита|title=Византијски свет на Балкану|year=2012|volume=2|location=Београд|publisher=Византолошки институт САНУ|pages=313-332|url=http://www.byzinst-sasa.rs/srp/uploaded/PDF%20izdanja/Vizantijski%20svet%20na%20Balkanu%202.pdf}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Максимовић|first=Љубомир|authorlink=Љубомир Максимовић|title=Структура 32. главе списа De administrando imperio|journal=Зборник радова Византолошког института|year=1982|volume=21|pages=25-32|url=https://books.google.com/books?id=HD4jAQAAIAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Острогорски|first=Георгије|authorlink=Георгије Острогорски|title=Порфирогенитова хроника српских владара и њени хронолошки подаци|journal=Историски часопис|year=1949|volume=1 (1948)|pages=24-29|url=https://books.google.com/books?id=VPJ6CgAAQBAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Острогорски|first=Георгије|authorlink=Георгије Острогорски|year=1969|title=Историја Византије|location=Београд|publisher=Просвета|url=https://books.google.rs/books?id=glVoAAAAMAAJ}}