Микропроцесор — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Поправљене везе: сателитВештачки сателит
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
[[Датотека:80486dx2-large.jpg|мини|250п|Микропроцесор Интел 80486]]
'''Микропроцесор''' је [[интегрисано коло]] великог степена интеграције компонената. Функционише као централна процесорска јединица рачунара на једном интегрисаном колу или највише неколико интергисаних кола.<ref name="Osborne80">{{citeCite book | last=Osborne|first=Adam | lasttitle =Osborne | title=An Introduction to Microcomputers | volume=Volume 1: Basic Concepts | edition=2nd | publisher=Osborne-McGraw Hill | location=Berkeley, California | year=1980 | isbn|id=ISBN 0-931988-34-9|pages=}}</ref> Микропроцесор је свестрано употребљив програмабилни уређај који прихвата дигиталне податке као улаз, обрађује их према инструкцијама смештеним у меморији дајући резултат на излазу. Обрађује бројеве и симболе представљене бинарним бројним системом. Појава јефтиних рачунара са интергисаним колима трансформисала је модерно друштво. Микропроцесори опште намене у [[Лични рачунар|персоналним рачунарима]] користе се за израчунавања, обраду текста, приказ мултимедијалних садржаја и комуникацију преко [[интернет]]а. Много више микропроцесора је у саставу уграђених система ({{јез-енгл|embedded system}}) обезбеђујући дигиталну контролу на милионе објеката, од кућних уређаја до аутомобила, мобилних телефона и контролера индустријских процеса.<ref>Krishna Kant ''Microprocessors And Microcontrollers: Architecture Programming And System Design'', PHI Learning Pvt. Ltd., {{page|year=2007 |id=ISBN 81-203-3191-5, page ||pages=61}}, describing the iAPX 432.</ref>
 
Постоје и [[Риск микропроцесор]]и који могу да извршавају сложене команде само преко основних као што су: -{and, or, nor, xor, xnor}- ...
 
Ови микропроцесори се користе искључиво за [[калкулатор]]е, [[аутомобил]]е и индустрију.
 
Линија 12 ⟶ 13:
== Основне карактеристике ==
Три основне карактеристике микропроцесора су:
* '''Скуп инструкција''': листа наредби које микропроцесор може да извршава.
* '''Ширина сабирнице за податке''': Број битова који се обрађује једном наредбом.
* '''Брзина рада''': одређује колико наредби у секунди процесор може да изврши. Даје се у гигахерцима (-{GHz}-).
 
== Сабирнице ==
[[Датотека:Mikroprocesor_minimalna_konfiguracija.GIF|мини|416п|Сабирнице (n/m - број излазних и улазних линија за контролу)]]
Микропроцесор има три врсте линија (сабирница) за повезивање и линије за напајање:
* '''Линије за податке''': обезбеђују двосмеран проток информација различите ширине. Ширина сабирнице за податке је обично умножак броја 2 (4, 8, 16, 32, 64). Ширина сабирнице за податке одређује највећи број који је могуће поставити на линије за податке и може бити <math >2^N-1</math > где је -{N}- ширина сабирнице (за 4 је 15, за 8 је 255, за 16 је 65535 итд.)
* '''Линије за адресирање''': обезбеђују приступ локацијама у спољној меморији и меморијски мапираним улазно/излазним уређајима. Ради уштеде броја линија за повезивање, које на себи има кућиште микропроцесора, произвођачи понекад део линија користе за проток података и за адресирање (мултиплексиране линије). Када ће линије имати једну или другу функцију одређује се линијама за контролу..
* '''Линије за контролу''': обезбеђују синхронизацију догађаја унутар микропроцесора са догађајима ван (приступ меморији, улазно/излазним уређајима и др.) у такту који је одређен брзином рада.
 
== Организација меморијског простора ==
Микропроцесор може да има јединствен или раздвојен меморијски простор за програм и за податке. У зависности од организације меморијског простора за ове две основне врсте садржаја доступних микропроцесору користе се три архитектуре:
* '''Вон Нојман''': меморијски простор за програм и податке је јединствен
* '''Харвард''': меморијски простор за програм и податке је одвојен и може имати различите ширине сабирница
* '''Измењена Харвард''': меморијски простор за програм и податке је одвојен али је могуће референцирање програмског дела меморије из меморијског простора за податке.
 
== ARM Микропроцесори ==
Линија 37 ⟶ 38:
 
Најмањи сет регистара потребних при програмирању био би:
* '''Акумулатор''': Регистар преко којег иду све аритметичко/логичке операције, операције читања и уписивања меморије и регистара
* '''Индекс''': Регистар који олакшава референцирање блока меморије
* '''Статус''': Регистар који садржи резултате аритметичко/логичких операција, стања прекида извршавања програма. Број функција овог регистра зависи од сложености организације микропроцесора
* '''Програмски бројач''': Показује адресу у меморији на којој се налази следећа инструкција.
* '''Показивач стека''': Регистар који повећа свој садржај сваки пут када се позове потпрограм и умањи када се контрола врати претходном програму. Може да садржи стварну адресу у меморији која је одређена као простор за стек или да садржи индекс на регистар у којем се налази адреса следеће инструкције којој треба предати контролу извршавања.
 
Регистри недоступни при програмирању али неопходни за рад микропроцесора били би:
Линија 56 ⟶ 57:
 
== Употреба ==
Микрорачунари (базирани на микропроцесорима) се праве и користе не само као радне станице и сервери, већ и у [[робот]]има, телекомуникационим уређајима, [[Вештачки сателит|сателитсателитима]]има, [[аутомобил]]има, [[инструмент]]има, [[мобилни телефон|мобилним телефонима]], [[фото-апарат|камерама]], кућним уређајима као што су [[машина за прање рубља|машине за прање рубља]], [[микроталасна пећ|микроталасне рерне]] и кућним [[пекара]]ма [[хлеб]]а, као [[микроконтролер]]и. [[Видео-игра|Видео-игре]] су практично специјализовани рачунари.
 
== Микроконтролер ==
За сврхе контроле уређаја, временом су од микропроцесора развијени микроконтролери, који имају додатне особине погодне за контролу.
 
Типичан микроконтролер данас има неколико сатова („тајмера“), аналогних и дигиталних улаза и излаза, бројаче, ресет и напонске заштите, меморију и друго, све интегрисано на једном чипу.
 
Линија 72 ⟶ 74:
 
== Литература ==
* "-{{Cite book |last=Osborne|first=Adam| title = An Introduction to Microcomputers, Vol.| 2volume=Volume 1: SomeBasic RealConcepts MicroProcessors",| Byedition=2nd Adam| publisher=Osborne,-McGraw OsborneHill &| Associateslocation=Berkeley, Inc.,California 1978.|year=1980| |id=ISBN 0-931998931988-1534-29|pages=}}-.
* "-{An Introduction to Microcomputers, Vol. 2: Some Real MicroProcessors", By Adam Osborne, Osborne & Associates, Inc. {{page|year=1978|id=ISBN 0-931998-15-2|pages=}}}-.
* "-{Databook, Z80 Microprocessor Family", 6th Edition, SGS, March 1987.}-
* [http://www.atarimagazines.com/compute/issue41/Extra_Instructions.php 6502 синтетичке инструкције]
Линија 81 ⟶ 84:
{{Commonscat|Microprocessors}}
* [http://www.wikipcpedia.com/pc-moments-33-the-microprocessor-1971/ Patent problems]
* {{cite web|url=http://www.cpu-collection.de/ | title = The CPU Collection|authorlast=Dirk Oppelt|first=Dirk|accessdate=2009-12-23}}
* {{cite web|url=http://www.cpu-world.com/|title = CPU-World|authorlast=Gennadiy Shvets |first=Gennadiy| accessdate=2009-12-23}}
* {{cite web|url=http://gecko54000.free.fr/|title = The Gecko's CPU Library|authorlast=Jérôme Cremet|first=Jérôme|accessdate=2009-12-23}}
* {{cite web|url=http://computer.howstuffworks.com/microprocessor.htm | title = How Microprocessors Work|accessdate=2009-12-23}}
* {{cite web|url=http://diephotos.blogspot.com/|title = IC Die Photography | authorlast=William Blair|first=William|accessdate=2009-12-23}}
* {{cite web|url=http://www.takisnet.org/~jbayko/cpu/cpu.html|title = Great Microprocessors of the Past and Present|authorlast=John Bayko|datefirst=John|year= 2003 |accessdate=2009-12-23}}
* {{cite web|url=https://www.ibm.com/developerworks/library/pa-microhist/|title = Great moments in microprocessor history|authorlast=Wade Warner|first=Wade|date=22. 12. 2004 |publisher=IBM |accessdate=2013-03-07}}
* {{cite web|url=http://firstmicroprocessor.com/?page_id=17|title = theDocuments | work=World’s First Microprocessor|authorlast=Holt|first=Ray M. Holt|accessdate=2009-12-23 }}
 
{{Authority control}}