Џорџ Вашингтон — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
|||
Ред 10:
| држављанство =
| народност =
| вероисповест = [[Америчка епископална црква]]<ref>Chernow, [http://constitutioncenter.org/media/audio/ron_chernow_10-18-10_(64).mp3 Ron (October 18, 2010). Ron Chernow on George Washington (MP3)]. We The People Stories (Podcast) (Philadelphia: National Constitution Center). Retrieved December 29, 2011.</ref><ref>{{
| супружник = [[Марта Вашингтон]]
| потпис = George Washington signature.svg
Ред 82:
Вашингтон је у међувремену преселио свој штаб из Мидлброка у Њу Виндсор на реци Хадсон. Његова армија бројала је око 10.000 људи. Британци, предвођени Хенријем Клинтоном, кренули су узводно реком Хадсон, али су их зауставиле снаге америчког генерала [[Антоније Вејн|Антонија Вејна]]. Зима 1779/80. била је најтежа за америчку војску. Температура је пала на 16 степени испод нуле, а реке су се заледиле.<ref>{{harvnb|Alden|1993|pp=185–186}}</ref>. Крајем 1779. године Клинтон је своје снаге померио јужно од Чарлстона ради офанзиве против патриота предвођених [[Бенџамин Линколн|Бенџамином Линколном]]. Линколн је поражен, а Клинтон се победнички вратио у Њујорк остављајући Корнволиса на југу. Конгрес је Линколна сменио [[Хорејшио Гејтс|Хорејшиом Гејтсом]] упркос препоруци [[Натанијел Грин|Натанијела Грина]] у корист Вашингтона. Гејтс није постигао успеха у Јужној Каролини те је смењен Грином. Средином следеће године француски генерал [[Маркиз де Лафајет|Лафајет]] вратио се у Америку са додатним појачањима<ref>{{harvnb|Alden|1993|pp=187–188}}</ref> Британци су држали готово читав југ.
Вашингтон је примио вест о издаји америчког генерала [[Бенедикт Арнолд|Бенедикта Арнолда]] који је значајно допринео Револуцији. Арнолд је био огорчен политиком Конгреса и савезништвом са Француском (са којом се борио у Француско-индијанском рату). Тешка зима 1780/81. довела је до побуне пенсилванијских трупа. Вашингтон је успео да угуши побуну. Јула 1780. године пристижу нова појачања предвођена француским адмиралом [[Франсоа Грас]]ом и [[Жан Батист Рошамбе|Жаном Батистом Рошамбеом]].<ref>{{harvnb|Lancaster|Plumb|1985|p=311}}</ref>. Французи односе значајну поморску победу [[битка у заливу Чесапик|у заливу Чесапик]] 5. септембра следеће године<ref>{{harvnb|Alden|1993|pp=198–199}}</ref>. Континентална војска Џорџа Вашингтона, недавно финансирана са 20.000 долара од стране Француза, задала је Британцима одлучујући удар [[Опсада Јорктауна|освајањем Јорктауна]] 19. октобра 1781. године
Британци су још увек имали војску од 26.000 људи у Њујорку и Чарлстону, али и снажну флоту. Француска војска се повукла па су Американци 1782—3. године били сами. У америчкој војсци расте непослушност, а у једном тренутку су побуњеници присилили Конгрес да се из Филаделфије пресели у Принстон. Вашингтон је марта 1783. године угушио побуну.<ref>Kohn, Richard H. (April 1970). "The Inside History of the Newburgh Conspiracy: America and the Coup d'Etat". The William and Mary Quarterly (Omohundro Institute of Early American History and Culture) 27 (2): 187–220. {{doi|10.2307/1918650}}. {{JSTOR|1918650}}</ref>. [[Париски мир (1783)|Париским миром]] из 1783. године Британија је Америци признала независност<ref>Washington, George. "[http://memory.loc.gov/cgi-bin/ampage?collId=mgw3&fileName=mgw3b/gwpage016.db&recNum=347 Letter to Continental Army, November 2, 1783, Farewell Orders; Letter to Henry Knox, November 2, 1783]". George Washington Papers, 1741–1799: Series 3b Varick Transcripts. Library of Congress. Retrieved November 13, 2011.</ref>. Уследила је евакуација Њујорка. Вашингтон је 23. децембра 1783. године распустио своју војску и поднео оставку<ref>John Shi, "Review," Journal of Southern History (May 1990) 46:2 pp. 336.</ref>
Ред 168:
* {{Cite book | ref = harv |author=Fischer, David Hackett |title = Washington's Crossing|location=Oxford, England; New York|publisher=Oxford University Press|year=2004|isbn=978-0-19-517034-4|pages=}}
* {{Cite book | ref = harv |author=Fishman, Ethan M.; Pederson, William D.; Rozell, Mark J., eds|title = George Washington, Foundation of Presidential Leadership and Character|location=Westport, Conn|publisher=Praeger|year=2001|isbn=978-0-275-96868-7|pages=}}
* {{Cite book | ref = harv |author=Flexner, James Thomas |year=1965|title = George Washington: the Forge of Experience, 1732–1775|location=Boston|publisher=Little, Brown|id={{OCLC|426484}}}}
* {{Cite book | ref = harv |author=Flexner, James Thomas |title = Washington: The Indispensable Man|location=Boston|publisher=Little, Brown|year=1974|isbn=978-0-316-28605-3|pages=}}
* Freeman, Douglas Southall (1948). George Washington, a Biography 7 v. New York: Scribner. {{OCLC|732644234}}.
Ред 191:
* {{Cite book | ref = harv |last=McCullough|first=David|title = 1776|location=New York|publisher=Simon & Schuster|year=2005|isbn=978-0-7432-2671-4|pages=}}
* {{Cite book | ref = harv |author=O'Brien, Conor Cruise . First in Peace: How George Washington Set the Course for America|title = Foreword by Christopher Hitchens|location=Cambridge|publisher=Da Capo Press|year=2009|isbn=978-0-306-81619-2|pages=}}
* {{Cite book | ref = harv |last=Parry|first=Jay A.|
* {{Cite book | ref = harv |author=Randall, Willard Sterne |title = George Washington: A Life|location=New York|publisher=Henry Holt & Co|year=1997|isbn=978-0-8050-2779-2|pages=}}
* {{Cite book | ref = harv |author=Rasmussen, William M. S.; Tilton, Robert S.|title = =George Washington-the Man Behind the Myths|location=Charlottesville|publisher=University Press of Virginia|year=1999|isbn=978-0-8139-1900-3|pages=}}
|