PHP — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Нема описа измене
Ред 93:
 
[[Датотека:Структура_PHP_скрита.jpg|мини|150п|<center>Структура PHP скрита]]
-{PHP}- датотеке могу да садрже следеће врсте елемената<ref name="микро">[{{cite book|first=Luke |last=Welling|last2= Thomson|first=Laura|url=http://www.mikroknjiga.rs/Knjige/RAZ4/01_RAZ4.pdf Микрокњига: PHP и MySQL: развој апликација за Веб, Лук Вилинг, Лаура Томсон .]. {{page|year=2009|isbn=978-86-7555-340-3|pages=}}</ref>:
* -{HTML}- ознаке
* Ознаке за -{PHP}-
Ред 215:
==== Корисне функције ====
За исписивање променљивих на стандардни излаз користе се две основне функције:
* <code>'''[[#Кључне речи|print]]''' ( $arg )</code><ref>[http://php.net/manual/en/function.print.php PHP.net: print, 26. октобар 2012, приступ 29. октобар 2012]</ref>
* <code>'''[[#Кључне речи|echo]]''' ( $arg1 [, $arg2 ... ] )</code><ref>[http://www.php.net/manual/en/function.echo.php PHP.net: echo, 26. октобар 2012, приступ 29. октобар 2012]</ref>
Обе су језички конструктори, па се при њиховом позивању не морају користити заграде. Разлика између једне и друге функције је у томе што функцији ''print'' може да се проследи само један аргумент, док ''echo'' може да штампа више њих одједном, тако да што при позиву променљиве стоје међусобно раздвојене запетом. Променљиве свих типова биће претворене у тип <code>string</code> приликом исписивања.
 
Ред 330:
| ++ || $a++ || $a = $a + 1
|-
| -- || $a-- || $a = $a — 1
|-
| += || $a += $b || $a = $a + $b
|-
| -= || $a -= $b || $a = $a — $b
|-|
*| *= || $a *= $b || $a = $a * $b
|-
| /= || $a /= $b || $a = $a / $b
Ред 358:
|-
| === || идентично (тип и вредност) || $a === $b
|-|
| != || није једнако (различито) || $a != $b
|-|
| <> || није једнако (различито) || $a <> $b
|-|
| !== || није идентично || $a !== $b
|-|
| < || мање од || $a < $b
|-
| > || веће од || $a > $b
|-|
| <= || мање или једнако|| $a <= $b
|-
| >= || веће или једнако || $a >= $b
Ред 384:
| && || [[логичка конјункција|конјункција]] || $a && $b || тачан ако су $а и $b тачни
|-
| <nowiki>||</nowiki> || [[дисјункција]] || $a || $b || тачан ако је $а или $b тачно
|}
* оператори над битовима ({{јез-ен|bitwise operators}}) омогућавају да се цео број обрађује као група битова којим је број представљен у меморији. У -{PHP}- немају велику примену.<ref name="микро" />
Ред 395:
| & || конјункција || $a & $b || align=left | битови активни у $a и $b активни су и у резултату
|-
| <nowiki>|</nowiki> || дисјункција || $a <nowiki>|</nowiki> $b || align=left | битови активни у $a или у $b активни су и у резултату
|-
| ~ || негација || ~$a || align=left | битови активни у $a нису активни у резултату и обрнуто
|-
| ^ || искључива дисјункција || $a ^ $b || align=left | битови активни или у $a или у $b, али не у оба, активни су и у резултату
|-|
| << || померање битова улево || $a << $b || align=left | помера битове у $a улево за $b места
|-
| >> || померање битова удесно || $a >> $b || align=left | помера битове у $a удесно за $b места
Ред 448:
|align=right|8.||Аритметички оператори: + -
 
Оператор за придруживање ниски: <nowiki>.</nowiki>
||слева
|-
Ред 461:
|align=right|13.||Битско ексклузивно или: ^||слева
|-
|align=right|14.||Битско или: <nowiki>|</nowiki>||слева
|-
|align=right|15.||Логичко и: &&||слева
|-
|align=right|16.||Логичко или: <nowiki>||</nowiki>||слева
|-
|align=right|17.||Условни оператор: ? :||слева
Ред 477:
|align=right|21.||Логичко или: or||слева
|-
|align=right|22.||Запета: , ||слева
|}
 
Ред 956:
|-
| === || идентично || $a === $б || израз је тачан ако су низови $а и $б имају исте парове индекс/вредност, по истом редоследу и типу података
|-|
| != || различито || $a != $б || израз је тачан ако је $a различит од $б
|-|
| <> || различито || $a <> $б || израз је тачан ако је $а различит од $б
|-|
| !==|| није идентично || $a !== $б || израз је тачан ако $а није идентичан $б
|}
 
Ред 1.266:
 
Читање садржаја, могуће је једино ако је датотека претходно успешно отворена. Може се извршити:
* линију по линију, помоћу функције <code>'''fgets'''</code><ref>[http://www.php.net/manual/sr/function.fgets.php PHP.net: fgets, 20. август 2011, приступ 9. новембар 2012]</ref>:
 
<code>
Ред 1.274:
</code>
где је променљива која садржи показивач на ресурс (означена као <code>$фд</code> у примеру) једини обавезни параметар. Уз њега се може навести променљива у коју ће бити смештен број учитаних бајтова. Учитавање је могуће све док показивач не дође до [[EOF (рачунарство)|краја датотеке]]. Функција враћа учитану линију у колико се успешно извршила, односно вредност нетачно, ако је дошло до грешке. Учитана линија обично се смешта у низ или у знаковну промнљиву (<code>string</code>).
* целог садржаја који се смешта у низ помоћу функције <code>'''fgets'''</code><ref>[http://www.php.net/manual/sr/function.file.php PHP.net: file, 20. август 2011, приступ 9. новембар 2012]</ref>
* целог садржаја који се смешта у знаковну (текстуалну) променљиву <code>'''file_get_contents'''</code><ref>[http://www.php.net/manual/sr/function.file-get-contents.php file_get_contents, 20. август 2012, приступ 9. новембар 2012]</ref>
 
Пошто је број отворених ресурса ограничен, када се заврше све потребне акције над датотеком, препоручује се њено затварање, помоћу функције <code>'''fclose'''</code>:
Ред 1.562:
class Родитељ {
function пример() {
echo "метода — пример у родитељској класи.<br />\n";
 
\n";
}
}
class Дете extends Родитељ {
function пример() {
echo "Измењена метода — пример.<br />\n";
 
\n";
parent::пример(); //позива истоимену родитељску методу
}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/PHP