Јохан Готлиб Фихте — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 1:
{{
'''Јохан Готлиб Фихте''' ([[Немачки језик|нем]]. ''Johann Gottlieb Fichte'', [[Раменау]], [[19. мај]] [[1762]] - [[Берлин]], [[27. јануар]] [[1814]]) један је од главних представника немачке класичне идеалистичке [[Филозофија|филозофије]] и најистакнутијих личности немачког духовног живота крјем 18. и почетком 19. века.
{{Филозоф|датум_рођења={{Датум рођења|1762|5|19}}|датум_смрти={{Датум смрти|1814|1|27|1762|5|19}}|држава_рођења=[[Немачка]]|држава_смрти=[[Немачка]]|име=Јохан Готлиб Фихте|место_рођења=[[Раменау]]|место_смрти=[[Берлин]]|пуно_име=Јохан Готлиб Фихте|слика=Johann Gottlieb Fichte.jpg|опис_слике=Јохан Готлиб Фихте}}
== Биографија ==
Фихте је рођен у [[Раменау|Раменауу]], у породици сиромашног ткача ланеног платна. Без обзира на оскудне животне прилике, као изузетно даровит дечак, своје школовање започео је у Шулпфорти, најпознатијој средњошколској установи у 18. веку у којој су саксонски владаоци од деце својих поданика образовали нове нараштаје за сопствене чиновнике, правнике, свештенике и гимназијске наставнике.<ref name=":0">{{Cite book|title=Филозоф у масонској ложи|last=Лолић|first=Маринко|publisher=Институт за филозофију и друштвену теорију|year=|isbn=|location=Београд|pages=}}</ref>
На препоруку [[Јохан Волфганг Гете|Гетеа]], Фихте је веома рано постао [[професор]] у [[Јена|Јени]] где је објаснио свој систем "трансценденталног идеализма". Међутим, након објављивања његовог [[Есеј|есеја]] "Ueber den Grund unsers Glaubens an eine göttliche Weltregierung" ("На основу наше вере у владавину божанског света") он је оптужен за [[атеизам]] због чега је отпуштен са Филозофског факултета у Јени 1799. године. Након извесног времена прелази у [[Берлин]] где држи ватрене говоре под [[Француска|француском]] окупацијом чиме је показао велику личну храброст. Значајно је допринео оснивању и развоју берлинског Универзитета 1809. године где постаје [[професор]] и [[ректор]].
У 51. години живота оболео је од [[Тифус|тифуса]] од ког умире 1814. године у [[Берлин|Берлину]].<ref name=":1">{{Cite book|title=Васпитање кроз историјске епохе|last=Петровић|first=Јелена|publisher=Учитељски факултет Врање|year=2005|isbn=978-86-82695-17-2|location=Врање|pages=}}</ref>
== Филозофија ==
Фихтеова [[филозофија]] масонства представља покушај да се са становиштва филозофије класичног немачког [[Идеализам|идеализма]] расветли и преузме, односно искористи за властите сврхе, једна у доба [[Просветитељство|просветитељства]] и ране [[Романтизам|романтике]] утицајна и раширена, иако у то време ништа мање опскурна [[култура]] тајног друштва, да се преко ње оствари идеја човека као светског грађанина и да се на тај начин изврши утицај на такозвано велико или јавно друштво и на [[Политика|политику]]. <ref name=":0" />
Фихте је одбацивао [[Имануел Кант|Кантов]] [[дуализам]] који је критиковао са позиције чистог субјективног [[Идеализам|идализма]] при чему је негирао постојање ствари, предмета и материје ван човека а истовремено на основу своје филозофије узима апсолутно "ја". <ref name=":1" />
== Педагошки погледи ==
Фихте говори о дужности личног примера као о нарочито значајној теми за одређивање начина [[Васпитање|васпитног]] деловања унутар људске заједнице. О њој говори у својим ''Предавањима'', описујући лик [[Научник|научника]] као [[Учитељ|учитеља]] и [[Васпитач|васпитача]] људског рода. Сматрао је да [[учитељ]] давањем личног примера, непосредно делујући на људе око себе, људске врлине и идеале чини реалним и могућим. <ref name=":2">{{Cite book|title=Политике образовања:од паидеје до билдунга|last=Димић|first=Зоран|publisher=Карпос|year=2017|isbn=978-86-6435-054-9|location=|pages=}}</ref>
Он захтева формирање целог човека које је подразумевало формирање карактера и воље, одгајање духа самоделатности и самосталности и неговање идеје о универзалности људске личности уз истовремено служење [[Заједница|заједници]]. По његовом мишљењу сталешке разлике и половично и једнострано [[образовање]] које се стиче у великом друштву представља једну од главних препрека која онемогућава остварење универзалног људског васпитања које не погађају само појединца, већ угрожавају цео људски род у његовој тежњи ка коначном циљу. Због тога, под утицајем [[Швајцарска|швајцарског]] [[Педагогија|педагога]] [[Јохан Хајнрих Песталоци|Песталоција]], он почиње да заступа становиште да је кроз реформу [[Васпитање|васпитања]] и [[Образовање|образовања]], могуће, не само народе, већ и цело човечанство спасити беде и превладати сталешку подељеност међу људима.
Достизање универзалног [[Образовање|образовања]] сматрао поузданим знаком људске зрелости. Штавише, он је зрелост људске личности изједначио с појмом универзалног васпитања. Према Фихтеовој теорији [[Васпитање|васпитања]] под зрелошћу се подразумева достизање најширег обима људске слободе и хуманитета људске личности. Насупрот томе, он је у уско специјализованом, једностраном, професионалном образовању модерног човека препознао један од узрока човекове незрелости. Ту незрелост Фихте је видео као последицу дисхармоничног развитка модерног индивидуума који, како он каже, с једне стране пати од "презрелости, а с друге стране од незрелости." Тој дисхармоничној личности модерног доба, Фихте је, попут [[Фридрих Шилер|Шилера]] и [[Јохан Волфганг Гете|Гетеа]], покушао да супротстави своју естетизирану слику индивидуе у којој је "мужевна снага ублажена љубазношћу". Да би, у свом формирању достигао највиши степен зрелости, човек, по Фихтеу, треба кроз процес [[Васпитање|васпитања]] да савлада све оно што је у његовој личности насилно и што "треба да нестане кад развој личности буде довршен и кад се њен духовни облик заокружи у себи".
Фихтеова теорија универзалног васпитања, не подразумева само ослобађање појединца од оног партикуларног, већ и отклањање из његовог одгоја свега оног што би таквог човека могло због карактера његовог универзалног васпитања довести и истргнути из [[Заједница|заједнице]] и изручити га, како он каже, "хладном космопилитизму". У Фихтеовој концепцији васпитања појмови [[Kosmopolitizam|космополитизма]], као једна врста епохалног светско-грађанског штимунга, и [[Патриотизам|патриотизма]], као љубав према домовини, налазе се у блиској вези и нису супротстављени.
Заступао је став да је народност најважнији део човековог бића и настојао је да васпита ваљаног члана народа а тиме и ваљаног човека. Вероватно је морално пропадање немачког народа (по Фихтеу) утицало да се определи за чисто народно васпитање које би обновило дух немачког народа и препородило немачког човека.<ref name=":0" />
Фихте је сматрао да се о васпитању деце, мушке и женске, треба бринути [[држава]], чија би улога била оснивање "народних школа" које би се издржавале радов васпитаника. У тим [[Школа|школама]] васпитавали би се савршени грађани који би то били тек кад усвоје [[Религија|религијско]] учење. <ref name=":1" />
== Дела ==
* „Основа целокупног учења у настави“
* „Увод у учење о науци“
* „Систем учења о моралу“
* „Састав скромне науке“
* „Афоризми о васпитавању“
* „Говор немачком народу“
* „Покушај критике свег откривења“
* „Основа природног права према принципима теорије науке“
* „Систем теорије морала према принципима теорије науке“
* „Одређење човека“
* „Затворена трговачка држава“
== Референце ==
<ref name=":1" />
<ref name=":0" />
<ref name=":2" />
== Литература ==
* Ценић, Стојан, {{Cite book|title=Васпитање кроз историјске епохе|last=Петровић|first=Јелена|publisher=Учитељски факултет Врање|year=2005|isbn=978-86-82695-17-2|location=Врање|pages=}}
* {{Cite book|title=Политике образовања:од паидеје до билдунга|last=Димић|first=Зоран|publisher=Карпос|year=2017|isbn=978-86-6435-054-9|location=|pages=}}
* {{Cite book|title=Јохан Готлиб Фихте-ум и слобода|last=Шулц|first=Валтер|publisher=Досије студио|year=2014|isbn=978-86-6047-126-2|location=Београд|pages=}}
| |||