Отворите главни мени

Промене

м
Мушицки је био један од најобразованијих писаца свога времена. Поред грчког и латинског, он зна неколико европских језика и познаје скоро све веће песнике античког и новог доба. Његови омиљени песници су: [[Фридрих Готлиб Клопшток]], чувени немачки песник, писац „Месијаде“, Давид „псалмопјевац“ и нарочито [[Хорације]], чију је поетику (''Ars poetica'') знао наизуст. Он од Хорација узима метричке облике, хвалбену и свечану речитост и први међу Србима почиње да ствара уметничку поезију у духу и руху псеудокласичне поезије европске. Он сам каже да подражава „Флаку“ и сматра као велики успех што може на српском језику певати по латинским метричким обрасцима.
 
Врло учен и образован књижевник, Мушицки покушава да архаични старословенски језик, који није имао књижевне традиције, прилагоди псевдокласичнојпсеудокласичној дисциплини форме, у време када се та дисциплина преживела као и сам језик. Он је покушао да независно од народне песме створи нове ритмичке облике и дао је неколико виртуозних образаца, али је његов покушај пропао због одсуства талента и због архаичног језика.
 
Живећи у доба [[Вук Стефановић Караџић|Вукове]] реформе језика и правописа, Мушицки се бавио и питањем језика. Он је за слово ''ј'' и уноси у српску азбуку слово ''ђ'', изјашњава се за народни језик, али као црквени човек он је и за рускословенски:
 
{{цитат|Словенски, сербски језик — два су пута, К једној цели воде нас.}}
Он налази да рускословенски језик треба да остане језик цркве и науке, а народни за народ и популарну књижевност. Скупљао је сам етнолошку грађу и први подстакао Вука Караџића да је и овај скупља и објављује.
 
== Дело ==