Отворите главни мени

Промене

м
 
== Дело ==
Он је написао четири књиге лирских песама родољубивог, моралног и дидактичког садржаја. ТоИсте је ученообјавио његов синовац Ђорђе Мушицки под насловом "Стихотворенија Лукијана Мушицког". То је ''стихотвореније'' врло ученог и добронамерног родољуба и црквеног човека, али стихотворство лишено правог песничког заноса и лепоте. Он пева о карактеру, народољубљу, ''благонаравију'' и ''добродјетељи'' и даје моралне поуке младом нараштају. Његове програмске песме „Глас народољупца“ и „Глас харфе шишатовачке“ биле су чувене у своје доба и школска омладина их је знала наизуст. Та је његова поезија цењена у своје време због снажног и искреног родољубља и представља занимљив покушај уметничке версификације по угледу на латинске метричке облике и уједно као карактеристичан образац хладне и укочене „објективне лирике“. Одржавао је пријатељску везу са [[Михаило Витковић|Михаилом Витковићем]], српским песником из [[Будимпешта|Пеште]] коме је Мушицки посветио и оду.
 
Дописивао се са многим ученим људима свог времена, попут Копитара, Шафарика, Тургењева, Трлајића, Соларића, Стојковића, Магарашевића, Караџића и других. Одржавао је пријатељску везу са [[Михаило Витковић|Михаилом Витковићем]], српским песником из [[Будимпешта|Пеште]] коме је Мушицки посветио и оду.
 
[[Датотека:Lukijan Musicki.JPG|мини|Споменик Мушицком у Темерину|250п]]