Плашки — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 23:
[[Срби]] су се настанили на подручје Плашког организовано у три наврата, година [[1609]], [[1639]]. и [[1666]]., док су Личку Јесеницу настанили [[1690]]. године. Године 1613. решавало се питање изградње новог насеља, градића Плашког. Власти су у том опустелом простору концентрисали избегле из Турске, бројне Србе. Марта 1615. године Србима је дато од стране аустријских власти (да не би отишли у Турску) да се населе у месту Плашком и тамошњем старом дворцу.<ref>"Дело", Београд 1907. године</ref>
Срби су историји и културном животу Плашког дали неизбрисив белег, нарочито након оснивања [[Епархија горњокарловачка|Горњокарловачке епархије]]. Епископ [[Данило Љуботина]] је [[1721]]. године у Плашком уредио владичанску резиденцију (двор), коју су потом дограђивали његови наследници. Уместо дотадашњег манастира Гомирје<ref>"Правда", београд 1938. године</ref>, Плашки беше седиште епархије, па се стога епархија називала и Плашчанском епархијом.
Епископ горњокаловачки [[Павле Ненадовић]] у договору са епископом костајничким [[Алексије Андрејевић|Алексијем Андрејевићем]] 1746. године оснивају Централно училиште за те две епархије, касније у народу познато као [[Богословија у Плашком|Плашка богословија]]. Пре тога је у Плашком основана 1744. Православна црквена школа, а касније се оснива и [[Црквени суд|Конзисторија]] и епархијски архив.
| |||