Хидроелектрана — разлика између измена

нема резимеа измене
Овај вид [[Електране|електрана]] се гради на местима где постоји довољно текуће воде у смислу количине и висинске разлике. Снага хидроелектране је сразмерна количини воде и висинској разлици. Зато се бирају водотокови са великим протоком воде (равничарске реке са малим висинским разликама нису повољне) или планинске реке са мањим током, али великим падовима.
 
Један -{kWh}- енергије произваден у хидроелектрани је значајно јефтинији од оног у [[Термоелектрана|термоелектрани]] и има мањи негативни утицај на животну околину.<ref name="Интервью профессора Дмитрия Селютина.22.08.2009">[https://www.youtube.com/watch?v=y6Vw0wTt1Iw Интервью профессора Дмитрия Селютина] // «ВЕСТИ», 22.08.2009</ref> Из овог разлога су хидроелектране популарније и пожељније као извор енергије за једну државу. Међутим количина произведене енергије зависи од количине дотока воде и варира током године. Ово се сматра највећим недостатком ових електрана уз чињеницу да акумулациона језера заузимају огромна пространства највероватније плодног земљишта.
 
== Врсте ==
Са обзиром на то да не користи гориво, поготово не фосилно, хидроелектране имају позитиван утицај на природу. Следеће што је битно да не постоји зависност цене произведене енергије од скокова цена нафте, гаса или другог горива. Хидроелектране се праве за дуже време оперативног животног века од термоелектрана, на пример. Постоје електране које су у функцији и више од 50 година. Највише утицаја остварују акумулациона језера која настају узводно од бране. Сматра се да она позитивно утичу на могућност контрола поплавних таласа, иригацију, водоснабдевање, рибарство, развој туризма и водених спортова.
 
Поред ових, постоје и негативни утицаји на животну средину. У ситуацији када је акумулационо језеро на равничарској реци, тада долази до успора тока узводно и подизања нивоа подземних вода (случај са хидроелектраном Ђердап). Велико језеро чини промену микроклиме на једном мањем подручју повећањем влаге, па се дешава да поборници заштите културних вредности не дозвољавају прављење акумулација у близини објеката са осетљивим фреско сликарством. Такође, бране прекидају миграционе путеве рибљих врста које се мресте узводно, уколико на брани нема специјално предвиђених пролаза за рибе. Пример за ово је [[јесетра]] у Дунаву која се не појављује откако је направљена Ђердапска брана. Планинске реке које праве кањоне и клисуре су погодне за прављење акумулација са великим падом и потенцијалом хидроенергије, али уз цену потпуног потапања и измене екосистема. Поред овога, у акумулацијама се накупља пуно речног наноса у коме има органског материјала који временом почиње да се распада што доводи до појаве [[метан]]а, гаса који је много опаснији од [[угљен-диоксид|угљендиоксид]]а у смислу ефекта стаклене баште.<ref> [http://www.externe.info/expoltec.pdf|title=Final Technical Report, Version 2] Rabl A.: "Externalities of Energy: Extension of Accounting Framework and Policy Applications", publisher=European Commission, 2005.</ref><ref>Patrick James, H. Chansen: "Teaching Case Studies in Reservoir Siltation and Catchment Erosion", [http://www.ijee.dit.ie/articles/Vol14-4/ijee1012.pdf], publisher=TEMPUS Publications, 1998.</ref><ref> Șentürk Fuat: "Hydraulics of dams and reservoirs", 1994., publisher=Water Resources Publications, </ref>
 
== Види још ==
* [[Воденица]]
* [[Хидроелектрана Вишеград]]
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Спољашње везе ==